AKTIVNI PRISTUP INTERNACIONALNE UNIJE ROMA DEKADI ROMA

AKTIVNI PRISTUP INTERNACIONALNE UNIJE ROMA DEKADI ROMA

REFERAT

Dame i gospodo, osećam potrebu da na početku mog izlaganja kao generalni sekretar Internacionalne Unije Roma pozdravim sve prisutne, da se zahvalim pre svega gopsođi Tindi Buzetzki i gospođi Agnes Octolikalan – koje obe vode računa o koordinaciji između svih nas na najbolji mogući način. Na današnjoj konferenciji, svojim razmišljanjima u saradnji sa svim akterima Dekade Roma želim da u ime IRU-a dam doprinos razvojnom akcionom planu izgradnje romske nacionalne manjine. Akcioni plan je sačinjen u saglasnosti sa dogovorenim međunarodnim standardima vezanim za Dekadu Roma, i treba da promoviše i odražava principe univerzalnosti ljudskih prava, uzajamnog poštovanja u odnosu na druge i inter-zavisnosti svih ljudskih bića od pristupa socijalnim, ekonomskim, političkim, građanskim i kulturnim pravima i slobodama.

Dozvolite mi da Vas najpre upoznam sa Preambulom Povelje Internacionalne Unije Roma.

Mi, pripadnici romske nacije (Romi, Sinti i Kale kojih ima od 12.000.000 – 15.000.000 miliona u Evropi i šire) rešeni,

da više nikada ne budemo izloženi stradanjima i patnjama, da spasemo buduća pokoljenja užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života naneo čovečanstvu neopisive patnje; da ponovo potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškaraca i žena i nacija velikih i malih;

U želji,

da unapredjujemo i ostavrujemo principe iz Povelje UN, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, Medjunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, Medjunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i političkim pravima, Deklaracije o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije zasnovane na veri ili uverenjima i Konvencije o pravima deteta kao i drugih odnosnih medjunarodnih instrumenata koji su usvojeni na opštem ili regionalnom nivou i onih zaključenih izmedju pojedinačnih država članica Ujedinjenih nacija, kao i da sami kreiramo svoju budućnost i potvrdimo da su svi ljudi jednaki i ravnopravni, bez obzira na veru, pol, rasu i naciju, odlučni da svom narodu obezbedimo bolju budućnost, formirali smo 1971. godine u Londonu organizaciju Roma, nazvanu Internacionalna unija Roma. Od 1979. godine Internacionalna unija Roma je član organa Ujedninjenih nacija i to: EKOSOK-a prema odluci broj 3377 a sa specijalnim statusom po odluci NGO br D 9424.

Uvereni,

da će se ostvarivati osnovna prava svakog čoveka i da dostojanstvo i vrednosti ljudske ličnosti predstavljaju najveće demokratske tekovine, pa samim tim da će se to odnositi i na pripadnike romske nacije širom sveta, primenom povelje OUN i odluka svih drugih evropskih i svetskih medjunarodnih organizacija u oblasti ljudskih prava i sloboda, da će proklamovani ciljevi doprineti sveukupnom napretku Romske nacije u svim integrativnim procesima a uvažavajući sve naše posebnosti i specifičnosti u oblasti jezika, kulture, religije i običaja, kao i da će nam u tome pomoći svi medjunarodni i drugi relevantni faktori, odlučili smo da ujedinimo svoje snage i da proklamovane ciljeve Romske nacije ostvarimo delovanjem Internacionalne unije Roma.

Poveljom Inernacionalne unije Roma postavili smo osnovne ciljeve tako što smo ih uskladili sa strategijom OUN i predloženom politikom EZ sa Samita o integraciji Roma u Briselu od 16. IX. 2008. godine. Takodje se ovom Poveljom reguliše način ostvarivanja individualnih i kolektivnih prava Romskoj naciji u državi u kojoj živi, njenim najvišim aktom-Ustavom i svim pratećim Zakonima i podzakonskim aktima, ili medjunarodnim ugovorima koja su garantovana svim nacijama..

Dosadašnji akcioni plan izgradnje romske nacionalne manjine vidimo kao akcioni plan u kome Internacionalna Unija Roma poziva odmah sve međunarodne, evropske i nacionalne instrumente da pruže svoju podršku u združenom pokušaju da se uspostave i ostvare najviši standardi implementacije ljudskih prava u vezi sa integracijom romskog naroda, garantujući odgovarajuću socio-ekonomsku osposobljenost.

Inkluzivno društvo je bilo i ostaje ključan prioritet Evropske Unije od usvajanja Konvencije o zaštiti ljudskih prava i fundamentalnih sloboda (1950), čineći značajne i vidljive progrese tokom vremena. Kao rezultat, jak i održiv politički i ekonomski razvoj je omogućio evropskom progresu da na svim nivoima transformiše Evropu u izražajan i napredan kontinent sa poboljšanim životnim uslovima svih društvenih grupa.

Primena takvih inkluzivnih politika je omogućila mnogim obespravljenim zajednicama u Evropi da se izdignu iznad svoga statusa, pružila je pristup milionima ljudi da žive i da teže pristojnom životu – kao prirodno osnovno pravo svih ljudskih bića. Kao rezultat takvih evropskih ideologija i praksi, mi imamo sadašnju Evropu i njen progres.

Uprkos naporima i dobrim namerama EU, država članica EU, drugih ne-EU država i sektora volontera, uprkos resursima uključenim u izvikanu socijalnu inkluziju romskog naroda, nažalost romski narod danas, kao i u prošlosti, broji siromašne ishode, siromašan napredak i siromašan pristup socijalnoj inkluziji kao osnovnom obliku ljudskih prava.

Stoga, sve dok socijalna inkluzija i prava romskog naroda ostaju samo teorija na političkoj agendi, onda je Jugositočna Evropa bila i ostala progresivna i razvijeno mesto samo za ljude koji uživaju pristup svojim pravima, ali ne i za Rome. Sve dok zakonodavnim i izvršnim instrumentima nedostaje implementacija, i dok ne donose stvaran socijalno-ekonomski pristup razvoju romskog naroda – stigmatizovan i isključen romski narod ne može biti okrivljen za svoje istorijske okolnosti.

Tek onda kada romski narod u Evropi bude pristupio socijalnoj inkluziji, Jugoistočna Evropa će moći da se naziva Evropom progresa i jednakosti.

Internacionalna Unija Roma želi da pristupi Dekadi Roma i služi interesu romskog društva zajedno sa svim akterima Dekade Roma, kao što je i interes evropskog društva da dostigne svoj progres.

Internacionalna Unija Roma će se maksimalno angažovati da osigura kontinuirano praćenje i efektivno sprovođenje utvrđenih Akcionih planova u članicama zemalja Dekade Roma i time pospešiti ostvarivanje ciljeva Dekade inkluzije Roma 2005 -2015.  preko svojih odbora za sve četiri oblasti – obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i stanovanje. Osnovna tendencija naših odbora biće pružanje savetodavne podrške državnim organima i vršenje monitoringa realizacije ciljeva predviđenih akcionim planovima za uključjenje Roma.

Našim aktivnim pristupom nastojaćemo da se aktivnosti Dekade Roma realizuju na nacionalnom i lokalnom nivou i uputićemo ih prema:

Predsedniku određene države, Parlamentu određene države i parlamentarnim odborima, Vladi određene države i njenim resornim ministarstvima, Stalnoj konferenciji gradova i opština, Lokalnim samoupravama, Političkim partijama i njihovim stručnim odborima, Stručnim institucijama i telima.

U proteklom periodu Internacionalna Unija Roma se nije pozicionirala kao veoma značajna krovna institucija civilnog društva, koja bi trebala da postane nezaobilazni faktor u svim procesima bitnim za ostvarivanje ciljeva Dekade Roma i unapređivanja položaja Roma u članicama zemalja Dekade Roma, iako se zna da je bila potpisnik Dekade Roma.

Zato, od predsedavajućeg Dekade Roma, odnosno od vlade Republike Slovačke, kao i od Upravnog odbora Dekade Roma očekujem sa druge strane da ćemo biti pozvani na sve rasprave, konferencije i sastanke koji se direktno ili posredno bave implementacijom akcionih planova Dekade Roma i uključuje naše predstavnike u institucionalna radna tela.

Tražim da u timu za izradu globalne Strategije za sve članice Dekade Roma bude i neko iz Internacionalne Unije Roma koji će raditi na predlogu administrativnih i zakonodavnih reformi potrebnih kako bi se pospešilo davanje novih ovlašćenja i potpuna integracija romskog stanovništva u društveni i ekonomski okvir zemlje potpisnice Dekade Roma.

Osim toga, Nacrtom strategije identifikovaće se i odgovarajuća uloga resornih ministarstava i lokalnih i regionalnih vlasti, građanskog društva i privatnog sektora u pružanju podrške  integraciji Roma u državama članicama Dekade Roma.

S’ obzirom da Internacionalnu Uniju Roma sačinjavaju 29 država, insistiraćemo da procesu Dekade Roma pristupe i države koje su članice Internacionalne Unije Roma, jer time ćemo prevazići evropski nivo i na globalnom planu rešiti zacrtane prioritetne probleme Dekade Roma.

I na kraju želim da istaknem da će najznačajnija aktivnost Internacionalne Unije Roma biti rad za sada na eksternom monitoringu, dok nam se ne omogući da radimo na participativnom monitoringu i procesu evaluacije koji će Internacionalna Unija Roma nadam se posle svega raditi zajedno sa međunarodnom grupom po metododlogiji koja je razvijena od strane RIO – Romske inicijativne kancelarije – Roma Initiatives Office.

Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>