Izvod iz Nacionalne strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji

Izvod iz Nacionalne strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji

Zdravstvena zaštita

8.1. Pravni okvir

8.1.1. Međunarodni pravni okvir

Polazne osnove za definisanje zdravstvene politike Republike Srbije, posebno za davanje prioriteta zdravstvenoj zaštiti romske populacije, nalaze se u sledećim međunarodnim dokumentima i preporukama: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Deklaracija Svetske zdravstvene organizacije o odgovornosti državnih zdravstvenih organa svake zemlje, Preporuka Svetskog samita UN o prevazilaženju socijalnih razlika, Milenijumski ciljevi razvoja (od osam definisanih ciljeva, tri su direktno povezana sa zdravstvenom zaštitom stanovništva: smanjivanje smrtnosti dece predškolskog uzrasta, smanjivanje maternalne smrtnosti i sprečavanje širenja HIV‑a/side i drugih bolesti), Rezolucija „Zdravlje za sve“ regionalnog biroa Svetske zdravstvene organizacije (u kojoj je formulisana nova zdravstvena politika sa 21 ciljem za 21. vek; izdvajaju se ciljevi koji definišu pravednost u zdravlju, a posebno se ističe potreba za poboljšanjem životnih uslova, dostupnošću zdravstvene zaštite i promocijom zdravlja); Inicijativa Pakta za stabilnost na unapređenju socijalne kohezije stanovništva jedne zemlje, preporuke iz okvira evropskih integracija, koje se odnose na društveno uključivanje (to je proces u okviru koga se stanovništvu pod rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti daju mogućnosti i sredstva kako bi dostiglo standard života, odnosno nivo zdravlja, obrazovanja i sveukupnog blagostanja uobičajen u datom društvu).

8.1.2. Nacionalni pravni okvir

Pravo na zdravstvenu zaštitu zagarantovano je svim građanima Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost Ustavom Republike Srbije. Shodno  članu 68. Ustava, deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji  sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je neostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.

Reforma sistema zdravstvene zaštite započela je u februaru 2002. godine. Tada je Vlada Republike Srbije usvojila dokument Zdravstvena politika Srbije, a osnovni ciljevi nove zdravstvene politike su očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti za sve građane, unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija i postavljanje korisnika u centar sistema zdravstvene zaštite. U strateškom dokumentu Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu, koji je objavljen 2003. godine, detaljnije se definišu strateška opredeljenja i aktivnosti na njihovoj realizaciji za posebno ugrožene populacione grupe. Poboljšanje zdravlja ugroženih grupacija postavlja se u širi koncept socijalne politike i podrazumeva uključivanje drugih relevantnih sektora, pre svega socijalne zaštite, obrazovanja, zapošljavanja i stanovanja.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS“ broj 107/05) propisana su prava pacijenata i načela zdravstvene zaštite. Ostvarivanje zdravstvene zaštite zasniva se na načelima pristupačnosti, pravičnosti, sveobuhvatnosti, kontinuiranosti, efikasnosti, kao i stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite.  Zabranom svake diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite uklanjaju se barijere koje ometaju ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu. Zakonom su zagarantovana prava pacijenata na dostupnost, informisanost, obaveštenje, pravo na slobodan izbor, privatnost i poverljivost informacija, samoodlučivanje i pristanak, uvid u medicinsku dokumentaciju, tajnost podataka, prigovor, kao i na naknadu štete. Pravom na prigovor omogućeno je pacijentu, kome je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, i pacijentu koji nije zadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom odnosno postupkom zdravstvenog ili drugog radnika zdravstvene ustanove, da podnese prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi, koje obavlja poslove zaštite pacijentovih prava – zaštitniku prava pacijenata.

U skladu sa članom 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RSbr. 1087/05 i 109/05), pravo na zdravstvenu zaštitu obezbeđuje se licima koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku oboljevanja; licima čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja; kao i licima koja su u kategoriji socijalno ugroženog ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika. U ovu kategoriju osiguranika svrstavaju se i lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište odnosno boravište u Republici Srbiji ( član 22. stav 1. tačka 11. zakona).

Lica romske nacionalnosti ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadržaju, obimu, na način i po postupku propisanom ovim  zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se i članovima uže porodice osiguranika. Sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje ovih lica obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Na taj način, lica romske nacionalnosti stiču status obavezno osiguranih lica i pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju u istom sadržaju i obimu kao i druga osigurana lica u Republici Srbiji.

Sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje osiguranika iz člana 22. ovog zakona, koja se izdvajaju u budžetu Republike Srbije, predstavljaju prihod Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i služe za finansiranje zdravstvene zaštite osiguranika iz člana 22. zakona.

Pored zakona i podzakonskih dokumenata, donet je veliki broj strategija i akcionih planova koji se bave problemima posebno osetljivih grupa stanovništva u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu. Od ovih dokumenata treba pomenuti, hronološkim redom,  Strategiju za smanjenje siromaštva, Nacionalni plan akcije za decu, Akcioni plan za unapređenje zdravlja Roma u okviru Dekade Roma, Nacionalni program zdravstvene zaštite od tuberkuloze, Strategiju unapređenja zdravlja mladih i Strategiju javnog zdravlja. Ministarstvo zdravlja od 2006. godine, u okviru Programa unapređenja zdravlja posebnih grupacija stanovništva, radi na implementaciji Plana o zdravstvenoj zaštiti Roma, za koji se obezbeđuju posebna sredstva i koji je usklađen sa usvojenim Akcionim planom za unapređenje zdravlja Roma u okviru Dekade Roma.

8.2. Opis stanja

Podaci prikupljeni iz rutinske zdravstvene statistike, naročito oni koji se odnose na obolevanje, ne sadrže informacije o etničkoj pripadnosti, pa se zdravstveno stanje romske populacije može pratiti samo na osnovu rezultata ciljanih istraživanja. Najpoznatija istraživanja, iz kojih su izvedeni gotovo svi pokazatelji zdravstvenog stanja Roma, bila su Istraživanje višestrukih pokazatelja stanja i položaja dece i žena u Srbiji (iz 2005. godine) i Istraživanje o životnom standardu (sprovedeno 2003. i 2007. godine). Sagledavanje zdravstvenog stanja Roma omogućeno je i kroz projekte za unapređenje zdravlja Roma koje Ministarstvo zdravlja od 2006. godine realizuje u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i romskim udruženjima građana.

8.2.1. Demografske karakteristike romske populacije

Starosna struktura i prosečna starost Roma se značajno razlikuju u odnosu na opštu populaciju. Najveći broj Roma čine deca mlađa od šest godina (nešto više od 11% ukupnog romskog stanovništva), a zastupljenost po starosnim grupama zatim progresivno opada. Indeks starenja romske populacije iznosi 0,15 potpuno suprotno od indeksa starenja ukupne populacije u Republici Srbiji, koji iznosi 1,01. Prosečna starost romskih žena i muškaraca je približno ista (27,6 godina za žene i 26,7 godina za muškarce), što je za 14 odnosno za 12 godina niže od prosečne starosti žena i muškaraca u Republici Srbiji.

Procenjuje se da je životni vek Roma za oko 10 do 12 godina kraći u odnosu na opštu populaciju. Posebno su ugroženi najmlađa deca, žene u generativnom periodu i stari.

8.2.2. Zdravstvena zaštita dece

Istraživanja pokazuju da siromaštvo, loši životni uslovi, društvena isključenost i smanjena dostupnost zdravstvene zaštite predstavljaju osnovne uzroke povećane smrtnosti dece. Kada se ovi faktori udruže sa pothranjenošću, infektivnim oboljenjima, povredama, zlostavljanjem i zanemarivanjem dece, verovatnoća umiranja se povećava. Nažalost, svi navedeni faktori su veoma zastupljeni u romskim naseljima. Siromaštvo je oko šest puta rasprostranjenije i čak deset puta dublje nego u opštoj populaciji. Oko 93% romske dece rađa se uz prisustvo zdravstvenog radnika. Obuhvat imunizacijom se postepeno smanjuje sa uzrastom dece – prvu dozu Di‑Te‑Per i polio vakcine dobije oko 85% romske dece, a svega 59% dece se kompletno vakciniše do 18. meseca života.

Pozitivni pokazatelji zdravlja – stanje uhranjenosti dece i telesna težina na rođenju – takođe pokazuju nepovoljne tendencije u odnosu na prosek opšte populacije. Neuhranjenost dece iz romskih naselja je nekoliko puta veća u odnosu na prosek za Republiku Srbiju (8% pothranjene dece u odnosu na nešto manje od 2% u opštoj populaciji). Sa telesnom težinom preko 2500 grama rodi se 95% dece u Republici Srbiji. U romskoj populaciji se oko 90% dece izmeri na rođenju, a od toga 9% ima telesnu težinu manju od 2500 grama. Pothranjenost je najveći pojedinačni faktor rizika koji doprinosi globalnom opterećenju bolestima i povezan je sa više od polovine dečje smrtnosti u svetu. Kako je prevalencija zastoja u rastu romske dece tri puta veća od nacionalnog proseka, to je jedan od najznačajnijih faktora koji doprinose većoj smrtnosti romske dece. Nega i vaspitanje romske dece takođe nisu idealni – svako treće romsko dete se hrani na odgovarajući način, svako treće romsko dete dobija oralnu rehidracionu terapiju kada ima dijareju. Svega 12% romskih majki prepoznaje najopasnije kliničke znake bolesti dece kada dete hitno treba odvesti lekaru. Prevalencija najčešćih dečijih bolesti, dijareje i akutnih respiratornih infekcija tri puta je veća kod romske dece u odnosu na nacionalni prosek. Sve to zajedno dovelo je do toga da je smrtnost romske dece u prvoj godini života i u predškolskom uzrastu tri puta veća u odnosu na opštu populaciju dece. Osnovni uzroci smrtnosti romske dece jesu asfiksija na rođenju, pneumonija, dijareja i nepoznati uzroci smrti. Uvid u bazu podataka nacionalne statistike o mortalitetu ukazuje na slično stanje.

Među najvećim preprekama za korišćenje zdravstvene zaštite navode se administrativne procedure, roditelji koji nisu upoznati sa svojim pravima, koji ne prepoznaju ili zanemaruju zdravstvene probleme, ali i diskriminatorski stavovi pojedinih zdravstvenih radnika.

8.2.3. Zdravstvena zaštita žena u reproduktivnom periodu

Sadržaj i obim preventivnih i dijagnostičko-terapijskih zdravstvenih postupaka tokom trudnoće, porođaja i babinja definisani su Uredbom o zdravstvenoj zaštiti žena, dece, školske dece i studenata i Nacionalnim vodičem za zdravstvenu zaštitu žena u toku trudnoće.

Oko 89% Romkinja je bar jednom u toku trudnoće pregledao zdravstveni radnik. Obuhvat Romkinja pruženim uslugama u toku trudnoće (merenje telesne mase, pritiska, analiza krvi i urina, Papanikolau test) manji je za 20 do 25% od obuhvata ostalih žena u Republici Srbiji. Ove usluge najmanje dobijaju najsiromašnije i neobrazovane Romkinje. Oko 93% Romkinja se porodilo u zdravstvenim ustanovama, 67% uz prisustvo lekara, a oko 24% uz prisustvo babice. Prevalencija kontracepcije je niska. Oko 27% Romkinja koristi kontracepciju, a veliki broj njih (oko 25%) koristi tradicionalne (nepouzdane) metode kontracepcije. Znanje o polno prenosivim bolestima i HIV‑u/sidi je nezadovoljavajuće – svega 7% Romkinja poznaje sve načine prevencije side, a svega 22% koristi kondom pri rizičnom seksualnom odnosu sa partnerom koji nije stalan. Skoro polovina Romkinja se udaje pre 18. godine života. Od tog broja, dve trećine se porode pre 18. godine. Skoro 80% Romkinja puši u toku trudnoće. Veliki broj trudnoća dešava se u kratkom vremenskom periodu – u proseku romska porodica ima između dvoje i troje dece mlađe od pet godina.

Ovi podaci govore da još mnogo toga treba uraditi kako bi se planiranje porodice i zdravstveno prihvatljivo ponašanje žena u reproduktivnom periodu dovelo na zadovoljavajući nivo.

8.2.4. Zdravstvena zaštita odraslih

Rizik od umiranja kod odraslog romskog stanovništva je jedan i po (kod muškaraca) do dva puta (kod žena) veći od nacionalnog proseka. Uzroci smrti se ne razlikuju bitnije u odnosu na opštu populaciju – dominiraju kardiovaskularna oboljenja, a za njima slede maligne bolesti, uz nešto veću zastupljenost infektivnih i respiratornih bolesti kao uzroka smrti.

Korišćenje zdravstvenih usluga romske populacije u odnosu na ukupno stanovništvo se neznatno razlikuje u segmentu korišćenja bolničke zdravstvene zaštite (60,8% Romi, 66,5% opšta populacija). Nešto više odstupanja postoji kada je u pitanju korišćenje usluga primarne zdravstvene zaštite (25% Romi, 35% opšta populacija, posmatrano na mesečnom nivou), a razlike su najviše izražene u korišćenju stomatoloških zdravstvenih usluga (3,3% Romi, 9% opšta populacija). Romi se ređe obraćaju lekaru čak i kada prepoznaju svoje zdravstvene potrebe odnosno pojavu oboljenja, a kao razloge najčešće navode to da je bolest prošla sama od sebe ili da su se sami lečili, ali i da je cena usluga previsoka i da nemaju zdravstveno osiguranje. Ipak, uočena je tendencija povećanja korišćenja zdravstvenih usluga i redovnog uzimanja terapije kod Roma koji boluju od hroničnih bolesti (65,5% u 2007. godini u odnosu na 52,3% u 2003. godini).

Uz loše životne uslove, Romi su u većoj meri od ostale populacije odraslih izloženi vodećim pojedinačnim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih i brojnih malignih bolesti – pušenju i alkoholizmu.

8.2.5. Uslovi života u vezi sa zdravljem

Veći deo romske populacije, bilo da stanuje u selu ili gradu, živi u krajnje lošim stambenim uslovima, u nehigijenskim naseljima, sa nefunkcionalnom i nedovoljnom infrastrukturom, neregulisanim pravnim statusom i velikom gustinom stanovanja. Samo 61% romskih domaćinstava ima odgovarajuće snabdevanje vodom, 32% je priključeno na centralnu kanalizacionu mrežu, dok 5% romske populacije nema bilo kakve sanitarne uređaje. Najlošiji uslovi života su u kartonskim naseljima, takozvanim slamovima, u kojima živi 25% Roma iz romskih naselja. U partajama, ruralnim naseljima u gradu gde su uslovi takođe veoma loši, živi 27% Roma, u siromašnim selima i zaseocima je njih oko 26%, dok 22% živi u novijim gradskim i prigradskim naseljima, što često podrazumeva i život u stambenim zgradama.

8.3. Postojeće i dosadašnje inicijative

Zdravstveni sektor je aktivno učestvovao u izradi, implementaciji i praćenju nekoliko međusektorskih strategija i brojnih projekata koji značajno doprinose poboljšanju sveukupnog položaja i društvenog uključivanja Roma.

Strategija za smanjenje siromaštva u okviru svojih prioriteta izdvaja programe zdravstvene zaštite za najugroženije grupe, uključujući i Rome. U ciljeve Strategije ubrajamo ravnopravan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti za sve građane Republike Srbije, smanjenje nejednakosti u dostupnosti i obezbeđivanje finansijski pristupačnih usluga. Praćenje koštanja zdravstvenih usluga za ugrožene, siromašne grupe stanovništva omogućiće set nacionalnih zdravstvenih računa, koji su prvi put uvedeni. U drugom izveštaju o implementaciji ove Strategije posebno su izdvojeni pokazatelji zdravstvenog stanja romske populacije i date preporuke koje se odnose na unapređenje zdravlja Roma.

Strategija za unapređenje zdravlja mladih i Strategija za borbu protiv HIV-a/side predviđaju ciljane intervencije u posebno osetljivim grupama mladih, među kojima su i pripadnici romske nacionalnosti.

Pored izrade i implementacije postojećih nacionalnih strategija, u toku su brojne inicijative koje za cilj imaju poboljšanje zdravstvenog stanja romske populacije:

–            u okviru projekta „Kontrola tuberkuloze u Srbiji“ aktivnim traganjem za obolelima od tuberkuloze obuhvaćeno je ukupno 24.625 Roma u romskim naseljima tokom 2005. i 2006. godine i 13.661 Roma tokom 2007. godine;

–            u okviru Programa za unapređenje zdravlja posebnih grupacija stanovništva Ministarstvo zdravlja implementira Plan o zdravstvenoj zaštiti Roma. Implementacija Plana podrazumeva realizaciju projekata za unapređenje zdravlja Roma i zapošljavanje romskih zdravstvenih medijatorki. Tokom 2006. godine realizovana su 64 projekta kojima je obuhvaćeno 6628 Roma, a tokom 2007. godine sprovedeno je 39 projekata kojima je obuhvaćeno oko 10.000 Roma. Projektima je pokriveno nekoliko oblasti zdravstvene zaštite i unapređenja uslova života: imunizacija, reproduktivno i seksualno zdravlje, prevencija bolesti zavisnosti, antenatalna zaštita Romkinja, nega i ishrana dece, prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za hronična nezarazna oboljenja, prevencija zaraznih bolesti, procena higijensko-epidemioloških uslova u romskim naseljima, stvaranje bezbednog okruženja i zaštita zdravlja Roma sakupljača sekundarnih sirovina;

–            u 2008. godini započeo je rad na utvrđivanju indikatora i parametara za praćenje projekata odobrenih 2007. godine, kao i izrada softvera. Urađen je i distribuiran Vodič kroz proceduru konkursa za podršku zdravstvenim projektima i održane su tri radionice za zdravstvene radnike i predstavnike romskih udruženja građana o proceduri izrade projekata i načinu izveštavanja. Po realizaciji konkursa odobren je 31 projekat;

–            u 2008. godini zaposleno je 15 romskih zdravstvenih medijatorki kako bi se prevazišle prepreke za ostvarivanje zdravstvene zaštite. Planirano je zapošljavanje još po 40 romskih zdravstvenih medijatorki tokom 2009. i 2010. godine, kao i po 20 tokom 2011. i 2012. godine, tako da će ih ukupno biti 135;

–            Ministarstvo zdravlja je obezbedilo finansijsku podršku Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine kroz finansiranje projekta „Postani građanin“ (prikupljanje podataka koji su potrebni da bi Republički zavod za zdravstveno osiguranje izdao zdravstvene knjižice pripadnicima romske nacionalne manjine kako bi stekli status osiguranika odnosno osiguranih lica);

–            UNICEF je sproveo istraživanja (kvantitativna i kvalitativna) i objavio izveštaje (Istraživanje višestrukih pokazatelja stanja dece i žena u Srbiji, Socijalna isključenost dece u Srbiji, itd.) koji su pomogli da se bolje razume položaj Roma i skrenuli pažnju na postojeće probleme;

–            Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj pomogla je nekoliko projekata koji su za cilj imali uključivanje Roma u zdravstveni sistem i

–            brojna romska udruženja građana aktivno rade na zastupanju prava Roma u oblasti zdravstvene zaštite.

Navedeni projekti imaju veliki značaj, prvenstveno u poboljšanju pojedinih segmenata zdravstvene zaštite i zdravstvenog stanja Roma, kao i u uspostavljanju veza i boljem razumevanju između zdravstvene službe, romske populacije i udruženja građana. Oni su imali i brojne nedostatke, a da li su i koliko uspeli da unaprede zdravlje romske populacije, pokazaće neka od budućih istraživanja zdravstvenog stanja. Na osnovu iskustava prvih projekata, date su preporuke kako da se unaprede konkursne procedure i saradnja zdravstvenih ustanova sa romskim udruženjima građana, kao aktivnim partnerima. Poseban izazov predstavlja prilagođavanje aktivnosti potrebama, tradiciji i kulturi lokalnih romskih zajednica.

8.4. Preporuke

Preporuke i prioriteti za dalju akciju na unapređenju zdravlja romske populacije formulisani su na osnovu sagledavanja postojeće situacije u vezi sa zdravljem i zdravstvenom zaštitom Roma, uvidom u aktivnosti čija je realizacija u toku, kao i uz uvažavanje međunarodnih i opšte prihvaćenih preporuka u ovoj oblasti.

8.4.1 Glavni ciljevi

Opšti cilj Strategije u oblasti zdravstvene zaštite je unapređenje zdravstvenog stanja Roma.

Specifični ciljevi su:

–       utvrđivanje zdravstvenog stanja romske populacije;

–       poboljšanje ostvarivanja prava Roma na zdravstvenu zaštitu kroz praćenje primene      Zakona o zdravstvenoj zaštiti;

–       poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite za romsku populaciju i

–       unapređenje životnog okruženja u romskoj zajednici.

Uspešnost sprovođenja Strategije u oblasti zdravstvene zaštite biće merena sledećim indikatorima:

–          definisani skup pokazatelja zdravstvenog stanja i ponašanja u vezi sa zdravljem u populaciji Roma (ukupno, po polu i po starosnim grupama), koji se redovno prate;

–          obuhvat (u procentima) romske populacije zdravstveno promotivnim i preventivnim aktivnostima (edukacija, zdravstveno informisanje, imunizacija, preventivni pregledi) kao i pregledima i intervencijama radi dijagnostike i lečenja;

–          procenat romskih naselja koja se snabdevaju ispravnom vodom za piće, imaju priključak na kanalizacionu mrežu i regulisano uklanjanje čvrstog otpada;

–          broj sačinjenih i broj uspešno implementiranih predloga mera zavoda za javno zdravlje;

–          broj uspešno implementiranih programa i projekata u vezi sa zdravljem Roma;

–          broj održanih edukativnih sastanaka i seminara sa zdravstvenim radnicima i broj edukovanih zdravstvenih radnika u vezi sa specifičnostima rada sa romskom populacijom, uz uvažavanje principa zdravstvene etike i

–          zadovoljstvo korisnika romske nacionalnosti pruženim uslugama u sistemu zdravstvene zaštite, kao i u okviru posebnih programa i projekata.

8.4.2. Opšte preporuke

–          Treba nastaviti sa sprovođenjem ciljanih istraživanja kako bi se utvrdili najznačajniji faktori rizika za obolevanje, kao i dominantna oboljenja i uzroci smrti romske populacije. Neophodno je uraditi i kvalitativna i participatorna istraživanja kako bi se dublje sagledali razlozi društvene isključenosti i uzroci zdravstvene i drugih oblika uskraćenosti romske populacije.

–            U saradnji sa medijima i relevantnim stručnjacima iz oblasti javnog zdravlja treba raditi na povećanju nivoa informisanosti i znanja u romskoj populaciji, kako u vezi sa pravima na zdravstvenu zaštitu definisanim zakonom, tako i o faktorima koji utiču na zdravlje i o zdravom načinu života. Primenom zdravstveno‑vaspitnih metoda i razvijanjem veština komunikacije treba uticati na promenu ponašanja u vezi sa zdravljem kod Roma, uvažavajući pri tom tradiciju i kulturu romske zajednice. Nastavak obuke i zapošljavanja romskih zdravstvenih medijatorki znatno će olakšati rad u ovom segmentu brige o zdravlju Roma.

–            Treba nastaviti sa podrškom projektima koji se bave procenom higijensko‑epidemioloških uslova u romskim naseljima (praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće, rešavanje pitanja vodosnabdevanja, kontrola sanitarnih uređaja i uklanjanja čvrstog otpada). U tom smislu očekuje se aktivno učešće jedinica lokalne samouprave, koje bi na osnovu analize situacije koju sačine okružni zavodi za javno zdravlje trebalo da preduzmu akcije na rešavanju uočenih problema.

–            Treba intenzivnije raditi na prenošenju informacija i znanja kao i na promeni ponašanja romske populacije u vezi sa ličnom i higijenom stanovanja u cilju prevencije zaraznih bolesti, naročito crevnih infekcija. U odgovornost lokalne zajednice spada i kontinuirano sprovođenje mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u romskim naseljima, a posle analize stanja koju obavlja zavod za javno zdravlje.

–            Treba senzibilisati i edukovati zdravstvene radnike za rad sa ovom posebno ranjivom grupom.

–            Treba dalje razvijati mehanizme za uključivanje marginalizovanih, posebno siromašnih grupa (među kojima su i Romi) u programe implementacije nacionalnih zdravstvenih politika i strategija, ali i raditi na izradi programa zdravstvene zaštite i međusektorskih programa namenjenih posebno ovoj osetljivoj grupi, na nacionalnom i lokalnom nivou.

8.4.3. Specifične preporuke

–          Treba intenzivnije raditi na evidentiranju zdravstveno neosiguranih lica koja nemaju stalno mesto boravka i na pribavljanju dokumentacije neophodne za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu. U tom smislu treba nastaviti podršku projektu Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine „Postani građanin“, aktivnostima romskih zdravstvenih medijatorki i većem učešću romskih koordinatora pri lokalnim upravama u evidentiranju zdravstveno neosiguranih lica.

–          Treba nastaviti rad na unapređenju zdravstvenog stanja romske populacije kroz sprovođenje projekata, sa posebnim akcentom na povećanje obuhvata obaveznom imunizacijom, poboljšanje reproduktivnog zdravlja i prevenciju hroničnih nezaraznih oboljenja. Specifičnim merama zdravstvene zaštite u smislu edukacije i prevencije rizika treba obuhvatiti Rome koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina.

–          S obzirom na zastupljenost neuhranjenosti, sa negativnim posledicama po zdravstveno stanje romske dece, treba omogućiti i podržati realizaciju projekta „Poboljšanje nutritivnog statusa odojčadi i male dece u romskim naseljima“, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i UNICEF-om.

–          Treba uskladiti iznose sredstava koja se u budžetu Republike Srbije izdvajaju za finansiranje zdravstvene zaštite neosiguranih lica koja pripadaju socijalno ugroženim kategorijama, navedenim u članu 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, sa realnim potrebama.

–          Treba unaprediti saradnju i partnerstvo romskih udruženja građana, ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, vaspitno obrazovnih institucija, lokalnih zajednica i medija u cilju kreiranja programa i projekata koji odgovaraju specifičnim potrebama romske populacije. Pri tom, posebni programi i projekti treba da predstavljaju samo prelazno rešenje ka potpunom uključivanju Roma u sistem zdravstvene zaštite.

8.5. Prioriteti

– Zapošljavanje romskih zdravstvenih medijatorki  u domovima zdravlja.
– Sprovođenje projekata za unapređenje higijensko- epidimioloških uslova u romskim naseljima: analizom i predlogom mera jedinici lokalne samouprave.
– Povećanje obuhvata obaveznom imunizacijom, poboljšanje reproduktivnog zdravlja i prevenciju hroničnih nezaraznih oboljenja sprovođenjem projekata u partnerstvu zdravstvenih ustanova i romskih udruženja građana.
– Podrška projektu „Poboljšanje nutritivnog statusa odojčadi i male dece u romskim naseljima“,  u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i UNICEF-om.
– Senzibilizacija i edukacija zdravstvenih radnika za rad sa romskom populacijom.

Tekst pripremio: Marko Bundalo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*