Izvod iz Nacionalne strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji

Izvod iz Nacionalne strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji

Zapošljavanje

3.1. Pravni okvir

3.1.1. Međunarodni pravni okvir

Na romsku zajednicu u Republici Srbiji može se primeniti nekoliko dokumenata Saveta Evrope (Preporuka o unapređenju ekonomskog položaja i zapošljavanja Roma/Cigana i lica bez stalnog boravka u Evropi, Ekonomski problemi i problemi zapošljavanja s kojim se suočavaju Romi/Cigani u Evropi), Saveta Evropske unije (Direktiva za primenu načela ravnopravnog tretmana lica bez obzira na rasno i etničko poreklo, Položaj Roma u zemljama kandidatima: Osnovni dokument, Rukovodeća načela za poboljšanje položaja Roma) i Ujedinjenih nacija (Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima), koji sadrže preporuke u vezi sa davanjem novih ekonomskih ovlašćenja. U EU je utvrđena Evropska strategija zapošljavanja (prateći dokumenti: Integrisane smernice o reformama tržišta rada u zemljama članicama, Bukureštanska deklaracija, Preporuke Evropskog saveta i Međunarodne organizacije rada) koja se svake godine konkretizuje smernicama Evropskog saveta za razvoj politike zapošljavanja.

3.1.2. Nacionalni pravni okvir

Nacionalni pravni okvir koji se odnosi na oblast zapošljavanja čine sledeći dokumenti: Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005–2010.godina, Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva 2008–2012, Strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006–2012, Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012., Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji i Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji.

Da bi se primenili svi ovi strateški dokumenti koji prepoznaju specifičnu problematiku Roma i njihov položaj na tržištu rada, neophodan je potpun konsenzus i angažovanje institucija i organa Vlade Republike Srbije, poslodavaca, sindikata, organa jedinice lokalne samouprave i ostalih partnera.

3.2. Opis stanja

Osnovno obeležje društveno-ekonomskog položaja većine Roma predstavlja nizak stepen ekonomske aktivnosti, visoka nezaposlenost i gotovo stopostotna isključenost Roma iz javnih institucija. O ovome upečatljivo govore podaci iz Popisa stanovništva 2002. godine: od ukupnog broja Roma ekonomski je aktivno samo njih 27,2%, a u uzrastu radno sposobnih ekonomski je aktivno 58,2% Roma.

Podaci o broju ukupno zaposlenih Roma u državnoj i lokalnoj administraciji govore o institucionalnoj diskriminaciji. U javnim i državnim preduzećima gotovo da ih i nema. Službe za zapošljavanje nemaju evidenciju o zaposlenim Romima. Ni na republičkom, ni na pokrajinskom ni na lokalnom nivou nema posebnih fondova za razvoj preduzetništva kod Roma. Javna sredstva koja je Vlada Republike Srbije na različite načine dobila od međunarodnih organizacija nisu dovoljna za smanjenje siromaštva i zapošljavanje Roma. Akcioni plan za zapošljavanje Roma u okviru Dekade Roma, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, još uvek se ne sprovodi sistemski i ne postoji jasno opredeljena pozija u budžetu iz koje bi se finansirale predviđene mere. Ne postoji institucionalizovana saradnja romskih udruženja građana i državnih organa.

Oblast u kojoj se Romi najčešće radno angažuju jeste siva ekonomija. Niska stopa ekonomske aktivnosti većine Roma predstavlja posledicu ekonomske kulture, društveno‑ekonomske zaostalosti, izrazitih političkih barijera u zapošljavanju i određenog skupa demografskih činilaca. Romska populacija je izrazito mlada, sa natprosečnim učešćem mladih do 15 godina. Zastupljenost starijih od 15 godina u ukupnoj populaciji Roma iznosi 58,3%. Niska ekonomska aktivnost, veoma mlada starosna struktura romske populacije i veliki udeo izdržavanog stanovništva predstavljaju ključne činioce održavanja i produbljivanja razlika između Roma i ostale populacije (npr. udeo izdržavanih lica u romskoj populaciji iznosi 60%, a u većinskoj populaciji oko 37%).

Većina Roma je izvan sistema zapošljavanja, oni nisu legalno ekonomski aktivni i mahom se vode kao nezaposleni. Kada se nalaze na tržištu radne snage, rade najteže i najopasnije poslove po najnižoj ceni. Sakupljači sekundarnih sirovina čine jednu od najeksploatisanijih grupa radnika, sa najnižim cenom rada. Država mora da prepozna ovakav vid rada kao legitimnu vrstu delatnosti.

Većina Roma živi u nemaštini, na granici egzistencije. Zbog tranzicionih procesa, readmisije i velikog broja interno raseljenih lica, protekle godine karakteriše još dramatičniji pad životnog standarda Roma. Imajući u vidu nizak nivo obrazovanja Roma i nedostatak investicija, kao i ekonomsku stagnaciju, može se pretpostaviti da se položaj Roma u narednom periodu neće bitnije popraviti. Pored „starih siromaha“, pojaviće se i „novi siromasi“ – generacije Roma koje dolaze, a neće biti pripremljene za surovu utakmicu na tržištu rada.

Većina romskih domaćinstava ima ograničene izvore prihoda (to su uglavnom sezonski radovi u poljoprivredi i građevinarstvu, rad u sivom sektoru, sakupljanje sekundarnih sirovina, doznake iz inostranstva i socijalna pomoć od države).

Dva osnovna faktora koja doprinose nepovoljnom položaju Roma na tržištu rada i koja većinu Roma ograničavaju na nisko plaćena i privremena zanimanja su: 1) nizak nivo obrazovanja i stručne obuke, i 2) diskriminacija od strane potencijalnih poslodavaca.

S obzirom na pomenutu situaciju i aktuelne procese mogu se očekivati nove ilegalne migracije u zemlje Evropske unije ukoliko se ne stvori sveobuhvatan i realan program ekonomskog osnaživanja Roma.

Treba naglasiti da se Romkinje suočavaju sa „dvostrukom diskriminacijom“ – sa jedne strane, radi se o diskriminaciji od strane većinske populacije, a sa druge, o diskriminaciji unutar samog romskog društva. To Romkinje još više gura na margine ekonomskog društva.

3.3. Postojeće i dosadašnje inicijative

U skladu sa strateškom orijentacijom Republike Srbije ka Evropskoj uniji, Vlada Republike Srbije donela je Strategiju zapošljavanja za period 2005–2010.godine, koja se oslanja na smernice Evropske strategije zapošljavanja, kao i Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2006–2008, koji utvrđuje operativne mere i aktivnosti za primenu Strategije zapošljavanja i oslanja se na druge nacionalne strateške dokumente.

U drugoj polovini 2006. godine na romsku zajednicu usmerene su neke državne i lokalne inicijative koje, u okviru projekata Nacionalne službe za zapošljavanje i programa javnih radova, finansira Vlada Republike Srbije. Prilikom dobijanja sredstava Nacionalne službe zapošljavanja za samozapošljavanje i započinjanje sopstvenog biznisa primenjuju se mere afirmativne akcije. Romi se u nekim gradovima sve više uključuju u postojeće mere aktivne politike zapošljavanja (javni radovi, samozapošljavanje, klubovi za traženje posla, obuka za aktivno traženje posla i obuka za samoefikasnost). Nacionalna služba zapošljavanja sprovodi i program informatičke obuke i obuke za strane jezike evidentiranih nezaposlenih Roma, a za poznatog poslodavca. Uz sveobuhvatnu analizu, treba finansirati celokupni proces ekonomske integracije Roma, koji mora imati i jasnu dohodovnu komponentu.

Svetska banka i Evropska agencija za rekonstrukciju finansirale su projekte za dohodovne aktivnosti. Institut za otvoreno društvo je sproveo program monitoringa procesa primene Akcionog plana zapošljavanja Roma u okviru Dekade Roma. Program je obuhvatao donacije za pružanje stručne obuke, podršku za projekte zanatstva i obučavanje Roma da gaje stoku i primenjuju efikasnije načine prikupljanja sekundarnih sirovina.

3.4. Preporuke za dalju akciju

3.4.1. Opšte preporuke

–          U opšta istraživanja, kao što je Anketa o životnom standardu, treba uključiti i uzorke integrisanih romskih domaćinstava i uzorke romskih domaćinstava iz romskih naselja kako bi se dobili reprezentativni i uporedivi podaci o zaposlenosti i socijalno-ekonomskom položaju romske populacije.

–          Treba dosledno primenjivati Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje Roma.

–          Jedinicama lokalne samouprave i lokalnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje treba dati veća ovlašćenja i obaveze u kreiranju i predlaganju programa za Rome i Romkinje.

–          Međunarodne organizacije treba da podrže zapošljavanje Roma i Romkinja kroz alociranje specijalnih programa i projekata za tu svrhu, posebno imajući u vidu broj lica koja će se vratiti u Srbiju iz zemalja EU na osnovu potpisanih sporazuma o readmisiji i predložene programe za koje će garantovati Vlada Republike Srbije.

–          U ostvarivanju mera aktivne politike zapošljavanja treba nastaviti sa praksom primene afirmativne akcije.

–          Romi i Romkinje treba da učestvuju u izradi, primeni i nadgledanju programa i projekata na svim nivoima, naročito kada se donose planovi dugoročnog razvoja lokalnih samouprava.

–          Prilikom kreiranja mera naročitu pažnju treba posvetiti posebno osetljivim kategorijama unutar romske zajednice, npr. interno raseljenim licima, povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji, ženama, mladima, osobama sa invaliditetom, itd.

–          Treba sankcionisati pravna i fizička lica koja sprovode diskriminaciju prilikom zapošljavanja.

–          Unaprediti informisanje aktera o pokrenutim programima i efektima realizacije.

3.4.2. Preporuke u vezi sa povećanjem mogućnosti zapošljavanja

–          Stručnu obuku treba usredsrediti na profesije za kojima postoji potreba na lokalnom tržištu.

–          Treba nastaviti i proširiti realizaciju projekta Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma.

–          Treba pronaći mogućnost da se u periodu obuke, zbog apstinencije od svakodnevne radne aktivnosti, dodele određena sredstva polaznicima obuke za njihove porodice (npr. u obliku stipendije).

–          Romsku populaciju treba motivisati da aktivno traži posao i da se uključuje u programe aktivne politike zapošljavanja.

–          Treba raditi na formalizovanju radno-pravnog statusa i zapošljavanju sakupljača sekundarnih sirovina.

–          Treba organizovati obuku u vezi sa delovanjem sindikalnih, strukovnih i zadružnih udruženja.

3.4.3. Preporuke u vezi sa preduzetništvom

Razvoj malih i srednjih preduzeća treba da se usredsredi na strukturnu podršku romskim preduzetnicima odnosno. na stvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća čiji su vlasnici Romi, što podrazumeva:

–          opredeljivanja namenskih sredstava za unapređivanje preduzetništva i zapošljavanja Roma;

–          uređenje oblasti mikrokreditiranja uz uvažavanje realnih kapaciteta porodice, pojedinca i drugih okolnosti;

–          razvijanje mehanizama za podsticanje porodičnog biznisa od strane jedinica lokalne samouprave;

–          obezbeđivanje podrške Romima angažovanim u sivoj ekonomiji i prevođenje u legalne tokove, naročito u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina, u smislu registracije delatnosti, ostvarivanja radnih prava i prava iz zdravstvene zaštite i

–          davanje izuzetno povoljnih kredita ili bespovratnih sredstava za opremanje radnog mesta.

Potrebna je, takođe, bolja koordinacija između nadležnih ministarstava, jedinica lokalne samouprave i njihovih opštinskih saveta za zapošljavanje i mikrokreditnih organizacija, naročito u oblasti reciklaže i upravljanja komunalnim otpadom, a u cilju ohrabrivanja i finansijskog jačanja individualnih sakupljača sekundarnih sirovina i njihovih udruženja.

3.4.4. Preporuke u vezi sa zapošljavanjem u javnim službama

Treba povećati broj zaposlenih Roma u lokalnim i državnim institucijama, uključujući zapošljavanje Roma sa višom i visokom školskom spremom (naročito Roma mlađih od 35 godina) i zapošljavanje jednog ili dva Roma u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje u gradovima gde ima više od 5000 Roma.

3.4.5. Preporuke u vezi sa javnim radovima

Treba nastaviti sa sprovođenjem programa javnih radova uz primenu principa afirmativne akcije i održivosti pokrenutog programa.

3.5. Prioriteti

Prioritete treba usmeriti na četiri oblasti:

–          povećanje broja Roma zaposlenih u lokalnoj i državnoj upravi;

–          integracija i reintegracija u tržište rada:

1)      zapošljavanje Roma i uspostavljanje održivog i stabilnog trenda rasta zaposlenosti romske populacije;

2)      podrška poslodavcima koji zapošljavaju Rome i

3)      programi razvoja preduzeća i zadruga za Rome;

–          obuka, prekvalifikacija, dokvalifikacija i funkcionalno obrazovanje nezaposlenih Roma i

–          senzibilizacija zaposlenih u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje za rad sa nezaposlenim Romima.

Tekst pripremio: Marko Bundalo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*