MIR, SLOBODA I ROMI

MIR, SLOBODA I ROMI

Konferencija u IndijiDame i gospodo, vrlo uvažene kolege književnici osećam potrebu da se na početku mog izlaganja kao pravnik, novinar, publicista. etičar i član Svetskog parlamenta Roma zadužen za pitanja Roma sa Kosova i Metohije zahvalim pre svega gopsodinu Dev Bhardveju predsedniku organizacionog komiteta Drugog festivala pisaca u Indiji po čijem sam pozivu kao književnik pozvan da svojim ,,Razmišljanjima o ,,miru i slobodi” naznačim svoju zamišljenost nad istorijskim bivstvovanjem romskog naroda koji je u današnjem svetu, valjda,  znan najviše po velikim žrtvama i patnjama za slobodu, koja tvrdi idejnu bit romske kolektivne duhovnosti i morala. Te su odrednice romski narod i učinile istorijskim narodom u hegelovskom značenju te sintagme, a u mom razumevanju ljudske sudbine-tragičnim narodom.

Živimo u vremenu u kome su permanentne promene, promene kao takve, postale vladajuća tradicija, promene čiji se ritam ubrzava i postaje sve vrtoglaviji na razvojnim energijama naše civilizacije. Temporalni i sadržinski odnos starog i novog, prošlog i sadašnjeg, konzervativnog i modernog, revolucionarnog i kontrarevolucionarnog, ne samo da se relativisao, nego je sav u diskontinuitetu i difuziji, pa je danas odista teško imenovati esencijalne tradicije jednog društva i jedne kulture i bilo kojim opštim pojmom označiti njihovu suštinu i celinu. A još je teže u izvornom značenju i vrednosnoj ulozi sačuvati i nastaviti tradicije u radikalnim transformacijama kojima je obuzet savremeni svet.

Večno pitanje-šta smo i kuda idemo?-postavlja se našoj generaciji i kulturi neposredno u egzistencijalnom vidu,  ali sa ovim osavremenjenjem: kako odbraniti čovekov integritet i slobodan razvoj ljudske ličnosti od zastrašujućih manipulacija, kontrola i nasilja nad čovekom koje vrše sjedinjene političke, ekonomske i tehničke moći u svim društvenim poretcima?

67443_143291859050109_3526279_nNa to pitanje ne može da odgovara savremena, pragmatična, specijalistička nauka, to egzistencijalno pitanje, uglavnom, ne zanima ni pretežni deo moderne književnosti. Ali, ako nam je stalo do značajnije humanističke uloge u našoj civilizaciji ,,klasično» umovanje o čoveku i smislu njegovog postojanja mora se stvaralački aktualizovati, jer je odgovore na pitanja smisla sadašnjih ciljeva i opravdanosti sredstava za njihovo ostvarenje prigrabila politička ideologija, ta naša prolazna i uslovna svest, koja je i vinovnik mnogih nesrećnih ishoda kako ratova i revolucija, tako i naučno-tehničkog razvoja u XX stoleću. Danas svako razmišljanje o miru, slobodi o čovekovoj sudbini, o budućnosti naroda i čovečanstva, pretpostavlja razmišljanje o istoriji i predistoriji sadašnjice, sagledavanje identiteta svakog kolektivnog bića, izbor i vrednosno utemeljenje matične tradicije u kulturi.

Mi nemamo svest koliko i u čemu je sve izmenjen svet u kome živimo. A on se menja vrtoglavom brzinom, pa sutra neće biti ono što je danas. Kako onda jedan zaostali, mali narod, koje je decenijama na istorijskoj stranputici da se uključi u te promene i racionalno odredi smer i ritam svojih promena?251010_200869543292340_6589302_n

Romsko pitanje je demokratsko pitanje. Ne postoji nijedno ljudsko pravo koje je u sukobu sa životnim interesom romskoga naroda kao celine. Romsko pitanje je oslobodjenje i afirmacija nacionalnog identiteta. Romsko pitanje je civilizacijsko pitanje. Ono je možda najvažije na evropskom tlu danas za razvoj ljudskih i prirodnih potencijala i podizanje kvaliteta života.

Izvršiti modernu reformu školstva i celokupnog obrazovanja.

Dvadesetprvi vek je i na tlu planete razastro teške zablude i mučne nesporazume medju ljudima i narodima. Svrstavam sebe u one koji veruju: i književnsot je pozvana da svojim humanističkim duhom i istinama radi na prevazilaženjima postojećih zabluda i nesporazuma. Ali su nam i za tu ulogu neophodni mir, sloboda, znanje i savest. Moramo se, dakle, najpre i istinito saznati; sagledati i imenovati svoj identitet danas, odbraniti i potvrditi egzistencijalne vrednosti svog kolektivnog bića u njegoivom istorijskom bitisanju.

U traženju smisla svog postojanja, zaista je neophodno da u istoriji vidimo čoveka, u nacionalnoj sudbini čovekovu sudbinu, u kolektivu pojedinca, da iza nacionalnih i društvenih ideologija koje su pokretale ljude u velike dogadjaje, sagledavamo i one sasvim lične motive u ,,stvaranju istorije», da iza zastava, topova i patriotskih retorika vidimo čovekovo lice, čujemo njegovo srce, naslutimo njegovu dušu.

A mi Romi, koji ne pripadamo nacijama sveta, kojima se glava sagnula do praha, mi ćemo znati da je ovaj prah svetiji nego cigle od kojih sila podiže svoju ponosnu kulu. Jer ovaj prah je plodan životom i lepotom i uzvišenošću. Mi ćemo blagodariti Bogu što nam je bilo sudjeno da u ćutanju provodimo vekove očajanja, da podnosimo poruge oholih i terete silnih, što u svim patnjama, iako nam je srce drhtalo od sumnje i straha, nismo nikad slepo verovali u spasenje koje bi nam donela mašina, nego ostajali u svojoj tvrdoj veri u Boga i u istinu ljudske duše. I mi još negujemo nadu  da ćemo, kad se sila zastidi da ugrabi svoj presto i bude spremna da napravi mesto ljubavi, kad svane jutro u koje će se  izbrisati krvavi tragovi što ih je ostavila nacija kad je gazila kroz čovečanstvo, biti pozvani da donesemo svoje sudove sa svetom vodom-vodom za osvešćivanje – da ljudsku istoriju opet očistimo, i pogaženi prah stoleća da opet blagoslovimo plodnošću.

Moram da Vas podsetim da je krajnje vreme uspostavljanje veze najprisnijeg prijateljstva, jedina prirodna veza koja može da postoji medju narodima. Treba da postoji živi saobra}aj izmedju srca i srca, mi svi zajedno da sačinjavamo živ nervni sistem, osećamo najdublje potrebe čvečanstva. Da ne živimo u strahu jedan od drugoga, ne treba da se naoružamo da jedni druge držimo u vlasti, da nas koristoljublje i uhode i pljačkanje ne ganjaju jedne ka drugima, treba da menjamo ideje i ideale, dajemo i dobijamo darove

najviše ljubavi, da nas razlike u jeziku i običajima ne sprečavaju u najprisnijem saobraćaju izmedju srca i srca, da nikakvi rasni ponos i nikakava drska oholost zbog svesti o superiornosti, telesnoj i duhovnoj,  kvari naše odnose, da u našoj umetnosti i kniževnosti izbije novo lišće i cveće pod uticajem sunčeve svetlosti ujedinjenih srca, i narodi iz različitih zemalja i s različitim jezicima i istorijama ispovedaju ono što čini najviše jedinstvo ljudi i najdublju vezu ljubavi.

Politička civilizacija koja je danas prisutna na tlu Jugositočne Evrope, kao kakav korov koji se mnogo razmnožava, zasniva se na isključivosti. Ona uvek pazi na to da male narode drži u vlasti ili da ih uništi. Ona je kanibalska u svojim tendencijama, hrani se onim što je ostalim narodima neminovno potrebno za njihov život i pokušava da proguta celu njihovu budućnost. Ona je uvek u strahu da će i drugi narodi postići ugled,  pa to proglašava za opsanost, i pokušava da ukloni sve simptome veličine izvan svojih granica, obarajući na tle naroda koje su slabije nego ona, samo da večno ostanu u svojoj slabosti. Ona izdaje poverenje,  bestidno prede mreže laži, u svojim hramovima podiže goleme idole pohlepe, i veoma se ponosi skupim obredima svoga bogosluženja, koja ona zove patriotizmom.

262917_220833904629237_3678230_n I čovek može s pouzdanošću proricati da to ne može dalje trajati, jer u svetu postoji moralni zakon kome su podvrgnuti ne samo pojedinci nego i organizovane zajednice. Ne možete vi u ime svoje nacije da neprestano gazite ove zakone, a da kao pojedinci uživate njihovu blagodet. Ovo javno potkopavanje etičkih ideala polagano dejstvuje na svakoga člana društva, ono postepeno i neprimetno oslabljuje čoveka, i sprovodi ono ciničko nepoverenje prema svemu što je sveto i poštovanja dostojno u čovekovoj prirodi, i to je pravi znak starosti.

Vi morate imati na umu da politička civilizacija, još nije izdržala dugo iskušenje. Buktinja stare Grčke ugasila se u zemlji gde je najpre zapaljena, moć Rima leži mrtva i sahranjena pod razvalinama njegovog ogromnog carstva.66018_139664049412890_4786163_n

Ali civilizacija, kojoj je osnova prirodno društvo i duhovni ideali čovekovi, još je živa u svesti našeg romskog naroda. Mada ona može izgledati slaba i malena, merena merilom mehaničke moći modernog vremena, ona ipak liči na sitna zrna semena u kojima se nahodi život, ona će izbiti i narasti i raširiti svoje blagodatne grane, i procvasti i doneti plodove kad dože njeno vreme i kad se na nju izlije plodonsoni blagoslov s neba. Ali oborene nebodere za vreme Drugog svetskog rata i slomljene mašine, te bedne ostatke moći i gramzivosti, ne može ponovo podići ni sam božji blagoslov. Jer oni nisu bili deca života, nego neprijatelji života kao celine, oni su ostaci pobune koja se razbila u boju protiv večnoga.

Romska civilizacija unazad 2500 godina, starala se da živi mirno i da misli duboku misao, jedina njena ambicija bila je da ovaj svet upozna kao svet duha, i da u svakom trenutku svoga života živi u smernom divljenju i u radosnoj svesti o večnom i ličnom srodstvu s njime. Na ovaj deo čovečanstva, koji je imao nevinost deteta i mudrost starosti, navalila je nacija.

Ja se ne bojim kazati da će oni koji su obdareni moralnom snagom ljubavi i vizijom duhovnog jedinstva, oni koji najmanje osećaju neprijateljstvo prema stranim narodima, te imaju dosta simpatije i razumevanja da se prenesu u položaj drugih, biti najsposobniji da steknu trajno mesto u veku koje dolazi, a da će oni koji neprestano neguju svoj instikat za borbu i netrpeljivost prema drugima biti uklonjeni. I to je problem koji je sada pred vama, i mi moramo da dokažemo svoje čovečanstvo na taj način što ćemo ga rešavati svojom višom prirodom.

Možda zvuči patetično ako se kaže:  posle gasnih komora i logora smrti ostala su romska geta, u kojima, ponekad, teže i gore nego u tamnici provode dane i noći ljudska bića. Osuženi da borave tamo gde je ”život kao zmija”, oni jedva mogu prekoračiti prag tridesete godine života. Istraživači, sociolozi, već su ustanovili da u pojedinim mestima životni vek Roma iznosi 33 godine, ili čak 29.

Upravo iz tih razloga smatrao sam svojom dužnošću da progovorim o ovom najugroženijem sloju romske populacije, da predočim tu sliku ljudi sa dna, poslednjih mežu poslednjima na Balkanu i šire, gde “razvitak” teče u suprotnom smeru, nalik na razvitak bolesti, čiji su ,,dijagnostičari” zasad jedino oni koji se bave tzv. sociologijom bede.

Mi se danas Romi u Srbiji i Crnoj Gori nalazimo po prvi put u ovom veku u istorijskoj situaciji, zaista istorijskoj situaciji, u kojoj se odlučuje o našoj kolektivnoj sudbini.

Pred novim demokratskim vlastima nameće se, kao prioritetan zadatak rešavanje nagomilanih elementarnih životnih problema stanovništva, nužost što bržeg oživljavanja privrede i njene istovremene tranzicije u duhu evropskih kretanja, kao i rekonstrukcija postojećih institucija u skladu sa demokratskim načelima vladavine prava, istovremeno Romi zdušno podržavaju ureženje mežunarodnog položaja Srbije i Crne Gore i njenog postepenog uključivanja u Evropske integracije.

Republika Srbija i Crna Gora je multietnička, multikulturalna i multikonfesionalna zajednica. Otuda unapređivanje multietničkih, multikulturalnih i multikonfesionalnih manjina predstavljaju polaznu tačku i test demokratskog napretka zemlje, ali i kamen temeljac za njenu unutrašnju i međunarodnu stabilnost. Romi zdušno podržavaju uređenje međunarodnog položaja Srbije i Crne Gore i njenog postepenog uključivanja u Evropske integracije.

Demokratska politička atmosfera u Srbiji i Crnoj Gori povoljna je, kada je u pitanje izgrađivanje novog demokratskog sistema prava manjina, ostvaruje se doslednim iskorenjivanjem svih oblika nacionalizama, a naročito otklajnjanjem posledica ranije negativne prakse i nepravdi koje su učinjene protiv pojedinih manjina, otklanjanjem etničkih stereotipa i predrasuda, permanetnim vaspitavanjem građana, naročito mladih za toleranciju, dijalog i vrednosti multikulturalnih društava, pri čemu posebnu odgovornost imaju obrazovni sistemi i mediji.

Danas u Evropi, koja se smatra kolevkom ljudskih prava, slobode i demokratije, kao značajan trend treba istači da se pitanje Roma sve češće postavlja na međunarodnom nivou. To može imati samo povoljne posledice za njihov položaj. U tome treba naročito istaći aktivnosti evropskih regionalnih organizacija (OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske Unije)

U Harajani (Indija),

17.03.2006. god.

Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*