REFERAT BAJRAMA HALITIJA SA REGIONALNE KONFERENCIJE „JEZIK, ISTORIJA I KULTURA ROMA JUČE-DANAS-SUTRA“

REFERAT BAJRAMA HALITIJA SA REGIONALNE KONFERENCIJE „JEZIK, ISTORIJA I KULTURA ROMA JUČE-DANAS-SUTRA“

1. i 2. juna 2010. godine u 10:00 časova u konferencijskoj prostoriji hotela Holivud u Sarajevu (BiH), održan je prvi okrugli sto “Istorija i kultura Roma – juče, danas –sutra”. Okrugli sto je organizovao “Kali Sara”- romski informativni centar iz Sarajeva (BiH). Predstavnik OSCE Misije u BiH Dervo Sejdić je otvorio prvu konferenciju okruglog stola ,,Istorija i kultura Roma – juče, danas –sutra”.

Na konferenciji su prisustvovali: predstavnik Vlade Bosne i Hercegovine Renata Radeka, predstavnik OSCE Misije u BiH Dervo Sejdić, predstavnik ,,Kali Sare” – romskog informativnog centra Sanela Basiš koordinatorka Veća Roma/ Romskog Informativnog Centra, nacionani kordinator za Dekadu iz Makedonije i ministar u vladi Republike Makedonije Nezdet Mustafa, poslanik i predstavnik nacionalnih manjina u parlamentu Hrvatske Nazif Mehmedi, novinar i publicista iz Srbije Mr Dragoljub Acković, Prof Dr Ljatif Demir iz Makedonije, Hedina Sijerčić, novinsr i publicista iz Savezne republike Nemačke, Veljko Kajtazi, publicista i predsednik udruženja ,,Kali Sara” iz Hrvatske, student postdiplomskih studija iz Slovenije Samanta Baranja, i pravnik, novinar, publicista i predsenik NVO-,,Novinsko informativne agencije Roma” Bajram Haliti.

Predstavljam Vam svoje izlaganje sa međunarodne konferencije “Istorija i kultura Roma – juče, danas –sutra”.

REFERAT

UTICAJ ROMSKOG JEZIKA U MEDIJIMA

(Mediji i Romi)

Dame i gospodo, vrlo uvažene kolege i prijatelji, osećam potrebu da se na početku mog izlaganja, kao predsednik ,,Novinsko informativne agencije Roma“, pre svega zahvalim organizatorima ovog, po meni veoma značajnog skupa, po čijem sam pozivu pozvan da svojim razmišljanjima o ,,Uticaju romskog jezika u medijima” naznačim od kakvog je značaja službena upotreba romskog jezika u elektronskim i printovanim medijama, kao i u ostalim institucijama države. Tema mog izlaganja je ,,Uticaj romskog jezika u medijima“.

Pošto su Romi u samo nekoliko evropskih zemalja ustavno priznati kao nacionalna manjina, Evropska Unija i Evropski Parlament treba da ponude inicijativu da se njihov status definiše na jedinstven način i da se, u skladu s tim, regulišu njihova kolektivna prava.

Jedno od osnovnih prava jeste pravo na slobodno korišćenje maternjeg jezika i njegov razvoj. Za to je potrebno stvoriti adekvatne uslove. Pošto je jezik deo kulturnog života ljudi, čak neotuđivi deo kulturnog razvoja – kako je to definisano u UNESCO-ovoj konvenciji protiv diskriminacije u obrazovanju (Doc, 11 C, 144. XII 1960), neophodno je stvoriti uslove za standardizaciju romskog jezika, u smislu i na način koji je predviđen Rezolucijom IV Svetskog kongresa Roma i Sinta.

Romski jezik, koji za Rome ima neprocenjiv nacionalni, kulturni i istorijski značaj, treba da kao kulturno dobro, koje se neprestano ugrožava, uživa zaštitu UNESCO-a u meri i na način kao što je to slučaj sa kulturnim dobrima, istorijskim znamenitostima i prirodnim retkostima raznih naroda i zemalja. Pošto ovaj narod nema svoju državu, međunarodna zajednica, u ovom slučaju UNESCO, treba da preduzima ulogu zaštitnika njegovog najznačajnijeg kulturnog dobra – jezika.

U situaciji u kojoj je romski narod danas, ukazala se potreba za informativnim medijima, koji bi vršili ne samo obrazovnu, već pokretačku funkciju u našem narodu.

Elektronski i printovani mediji su danas od izuzetnog značaja za naš narod i njegovu emancipaciju. Ovo je prilika da se razmene i obogate iskustva i nađu putevi i forme za međusobnu aktivnu saradnju. Na taj način će se sadržajno obogaćivati i mediji na romskom, usavršavati kadrovi, i razvijati naš romski jezik.

Danas je više nego ikad neophodno da se svet upozna sa pravim karakterom i identitetetom romske prošlosti i sadašnjosti, kako bi se između Roma i ostalog dela sveta uspostavilo veće razumevanje i prisnija saradnja.

Borba za potpuno ostvarivanje kulturne ravnopravnosti Roma na svim meridijanima ove planete biće samo jedna od vodilja uređivačke politike naših elektronskih i printovanih medija, ali istovremeno gradiće mostove prema stranim prijateljima u ovim burnim vremenima.

S druge strane, mi se nadamo da će na ovaj način problemi Roma doći do šireg auditorijuma, probuditi interesovanje i znatiželju, jer su neosnovane predrasude nastale usled neznanja o moralnim vrednostima našeg naroda.

Naš cilj je da se konačno stvori atmosfera simpatije, koja bi omogučila Romima da jednog velikog dana ponosno zauzmu svoje mesto u ljudskoj zajednici. Bez pisane reči, Romi ne mogu stvoriti kolektivnu, kulturnu i nacionalnu integraciju. Reč je, naime, o pravu korišćenja maternjeg jezika, osnivanju naučnih i kulturnih institucija, izdavačkoj delatnosti, medijima.

Naši printovani i elektronski mediji neće biti mediji koji će konkurisati postojećim  medijima u zemlji i svetu. Naši ciljevi su precizni i strogo određeni. Na našim elektronskim i printovanim medijima, gde će biti mnogo reči i mnogo slika, naći ćete analize i studije koje ste morali da tražite na drugim jezicima ili u medijima koje je vrlo teško pronaći.

Samit šefova država i vlada održan u Strazburu 1997.godine definisao je prioritetne ciljeve za Evropu dvadeset i prvog veka, dodeljujući Savetu Evrope zadatak da „gradi slobodnije, tolerantnije i pravednije evropsko društvo, zasnovano na zajedničkim vrednostima kao što su sloboda izražavanja i informisanja, kulturna raznovrsnost i jednako dostojanstvo svih ljudskih bića“.

S tim u vezi, mislimo da bi “romski elektronski i printovani mediji” mogli da promovišu prava Roma u ostvarivanju njihovog kulturnog i verskog identiteta, kao i afirmaciju i zaštitu ljudskih, građanskih i političkih prava na Balkanu i šire.

Mediji u svom radu ostvaruju obrazovnu i kulturnu funkciju, koriste maternji jezik i, ukupno gledano, potvrđuju nacionalni identitet.

Osobe koje pripadaju nacionalnim manjinama imaju pravo da slobodno ispoljavaju, čuvaju i razvijaju svoj etnički, kulturni, lingvistički ili regionalni identitet i da očuvaju i razvijaju svoju kulturu u svim aspektima, oslobođeni od bilo kakvog pokušaja asimilacije protiv njihove volje.

Ostaje se, dakle, u uverenju da će i pripadnici manjina, pod jednakim uslovima, ostvariti svoje RTV stanice i preko njih, eventualno, povećati obim informisanja na maternjim jezicima. Verovatno je to i najbolji put (mada ekonomski za sada i najteži) da se dođe do boljitka bez ikakvog uplitanja države. Zato treba slobodno osnivati privatne i mešovite fondacije za razvoj radio-televizijskih stanica ili programa na jezicima manjisnkih zajednica, kao i za razvoj programa i medija koji deluju u pravcu međusobnog upoznavanja i povezivanja različitih nacionalnih i etničkih zajednica.

Javna RTV mreža dužna je da realizuje obavezu države da se obezbedi dostupnost do kanala, širenje i primanje informacija nacionalnim manjinama na njihovom maternjem jeziku. Od ove obaveze ona ne može odustati, bez obzira na to da li će se pojaviti još RTV stanica u svojini pripadnika manjina, ili na njihovim jezicima. Pošto ne postoje propisane kvote takvih programa, a nacionalne manjine traže više, ne vidimo drugo rešenje osim da se o tome postigne pravedan dogovor. On će se lakše postići ako se promene i politički i ekonomski uslovi u kojima se sada razgovara na relaciji država-manjine, kao i o mnogo bitnijim stvarima. Isto tako je važno da se već postojeća mreža lokalnih RTV stanica, kod kojih nije završena transformacija društvene svojine, zaduži da i nakon promene osnivača ispunjava opravdane zahteve za informisanjem na jezicima nacionalnih manjina. Čak bi se ovo moglo postavitii kao uslov za svojinsku transformaciju.

I na kraju, prilikom dodeljivanja licence i talasnih dužina. prednost treba da se da onim stanicama koje će u programu favorizovati nacionalne, kulturne ili jezičke manjinske zajednice.

U zakonima o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina pojedinih zemalja tranzicije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na potpuno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući pravo na izražavanje i pravo na primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja.

Države u tranziciji bi trebalo da u programima radija i televizije javnog servisa obezbede informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine, a mogu da osnivaju i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih manjina.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i održavaju medije na svom jeziku.

 

1. Države članice trebalo bi da preuzimaju obavezu da za one koji koriste regionalne ili manjinske jezike na teritoriji na kojoj se ovi jezici govore, u skladu sa situacijom za svaki pojedinačni jezik, od stepena do kojeg javne vlasti, direktno ili indirektno, imaju nadležnost, moć ili igraju odgovarajuću ulogu u ovoj oblasti, i poštujući princip nezavisnosti i autonomnosti sredstava javnog informisanja:

a) u smislu u kom radio i televizija ostvaruju ulogu javne službe:

• da obezbede stvaranje makar jedne radio stanice i jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima; ili

• da ohrabre ili olakšaju stvaranje makar jedne radio stanice ili jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima; ili

• da omoguće odgovarajuće odredbe zahvaljujući kojim bi prikazivači programa ponudili sadržaje na regionalnim ili manjinskim jezicima;

b) da ohrabre ili olakšaju stvaranje barem jedne radio stanice na regionalnim ili manjinskim jezicima;ili

• da ohrabre ili olakšaju redovno emitovanje televizijskog programa na regionalnim ili manjinskim jezicima;

c) da ohrabre ili olakšaju stvaranje barem jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima; ili

• da ohrabre ili olakšaju redovno emitovanje televizijskog programa na regionalnim ili manjinskim jezicima;

• da ohrabre ili olakšaju proizvodnju i distribuciju audio ili audio vizuelnih radova na regionalnim ili manjinskim jezicima;

d) da ohrabre ili olakšaju stvaranje i očuvanje makar jednih novina na regionalnim ili manjinskim jezicima;ili

• da ohrabre ili olakšaju redovno objavljivanje novinskih članaka na regionalnim ili manjinskim jezicima;

e) da pokriju dodatne troškove onih sredstava javnog informisanja koji koriste regionalne ili manjinske jezike u slučajevima kada zakon i inače omogućava finansijsku pomoć sredstvima javnog informisanja; ili

• da primene postojeće mere finansijske podrške i na audiovizuelnu produkciju na regionalnim ili manjinskim jezicima;

f) da pomognu obrazovanje novinara i ostalih zaposlenih u sredstvima javnog informisanja koja koriste regionalne ili manjinske jezike.

Države članice preuzimaju obavezu da garantuju slobodu direktnog prijema radio i televizijskog programa iz susednih zemalja na jeziku koji je isti ili sličan regionalnom ili manjinskom jeziku, kao i da se ne suprostavljaju reemitovanju radio i televizijskih programa iz susednih zemalja na ovom jeziku.

Države članice preuzimaju obavezu da obezbede da interesi korisnika regionalnih ili manjinskih jezika budu predstavljeni i uzeti u obzir tako što se mogu stvarati odgovarajuća tela koja bi bila u skladu sa zakonom i odgovornostima koje postoje kada se garantuje sloboda i pluralizam medija.

Da li će i u kojoj meri ovaj poduhvat uspeti, to zavisi prvenstveno od toga koliko se poštuju i štite prava za unapređenje jezičkog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina u Evropi i svetu, koja su inače definisana u mnogim dokumentima, počev od “Opšte deklaracije” o pravima čoveka UN, pa do niza drugih međunarodnih akata o sprečavanju diskriminacije i zaštiti nacionalnih manjina.

Uistinu smatram da će danas politički razum u zemljama u tranziciji pobediti, i da će se podržati pokretanje naših elektronskih i printovanih medija. Iskreno se nadam tome.

Sa svoje strane Romski intelektualci čine sve veće napore da položaj romskog maternjeg jezika poboljšaju i svojoj oralnoj kulturnoj baštini obezbede trajno mesto u sveukupnom kulturnom nasleđu balkanskih naroda i narodnosti ili naroda eks Jugoslavije.

Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*