ROMI U POHODE PRAPOSTOJBINI INDIJI

ROMI U POHODE PRAPOSTOJBINI INDIJI

Pogrešno i zlurado shvaćeni, žrtve predrasuda, čak i progona, Romi spadaju u jednu od indijskih manjina čiji je lik u toku cele njihove duge i mukotrpne istorije bio najgrublje iskrivljavan.

Danas se romska zajednica, pod pritiskom drugih kultura koje ugrožavaju kako njenu koheziju tako i  njen tradicionalni način života , nalazi u celom svetu pred novim socijalnim i kulturnim problemima. Zbog toga je više nego ikad neophodno da se svet upozna s pravim karakterom romskog identiteta, romske prošlosti i sadašnjosti, kako bi se izmedju Roma i ostalog dela sveta uspostavilo veće razumevanje i prisnija saradnja.

Indija je zemlja stare civilizacije. Najstariji stanovnici bili su Dravidi, čiju kulturu poznajemo uglavnom na osnovu iskopina (Mohendjo Daro). Te iskopine nam otkrivaju da su Dravidi bili prvi zemljoradnici u Indiji i da su već u periodu od 6000 do 4000. godine p. n. e. imali znanu kulturu (gradovi, zanati, pismenost). Oko 2000. godine, p. n. e. počeli su sa severa da prodiru osvajači koji su sebe nazivali Arijci (plemeniti, vladajući). Borbe Arijaca i Dravida trajale su duže od hiljadu godina, i završile su se oko 900. p. n. e. porazom Dravida i njihovim povlačenjem na krajnji jug Indije i na Cejlon. O ovim borbama nema pouzdanih istorijskih dokumenata, o njima govore samo legende, sačuvane u arijevskim verskim knjigama, u Vedama, a kasnije u spevovima Mahabharata i Ramajana, pisanim na sanskritu.

Pomenuti događaji omogućuju da se bar u izvesnoj meri naslute uzroci i razlozi što su Romi napustili Indiju. Naime, na osnovu dosadašnjih saznanja, moglo bi se reći da je romska zajednica nastala ujedinjavanjem više plemena, različitih dijalekata, pa i rasa. Zajednica je, najverovatnije, ime dobila po Rami, legendarnom junaku epa Ramajana, a njeni pripadnici, razli~čtog kastinskog porekla, postali su ,,Ramina deca”. Kao Ramina deca, ,,Romane ćhave” – Romi su stigli i u evropske zemlje. O tome svedoče zapisi hroničara, naučna istraživanja, umetnička dela, itd.

Romi su Indijski narod, autohton na prostorima istočne i zapadne Evrope i u drugim delovima sveta, sa svim obeležjima koja ih čine posebnim nacionalnim entitetom.Romi imaju svoju istoriju, kulturu, veru, tradiciju, književnost, svoj jezik, svoj način života, ishrane, svoj mentalitet, nacionalno nasleđe, rečju Romi imaju svoju prošlost, svoju sadašnjost i svoju budućnost, kao i ostali narodi u Evropi.

Romi su dosad  u nekoliko navarata posetili svoju prapostojbinu i uspotavili konatkte sa eminetnim ličnostima. Esma Redjepova je 1978. godine uspostavila kontakt sa tadašnjim premijerom Indirom Gandi od koje je tražila da Federalna Republika Indija kao  prapostojbina Roma utvrdi Romima da su indijska jezička, istorijaska i kulturna  nacionaln manjina.

Ja sam u dva navrata posetio Indiju  2006 godine i 2008 godine. U razgovoru sa eminentnim ličnostima istoričarima, sociolozima, politikolozima i javno društveno političkim radnicima zatražio sam da se postižu zapaženi rezultati, kroz saradnju matice i dijaspore, u oblasti nauke, kulture, vere, informisanja, sporta i na humanitarnom planu, što bi omogućilo dijaspori da i dalje afirmiše vrednosti indijskog identiteta u državama u kojima žive;

Da sa nesmanjenom energijom nastavimo da ostvarujemo dugoročna programska opredeljenja i konkretne zadatke kroz aktivnosti dijaspore u svim oblastima  saradnje matice i dijaspore;

Da i sami doprinesemo afirmisanju otvorenosti matice za ravnopravnu sardanju sa svim zemljama i narodima, jer je ona u interesu mira i stabilnosti na Balkanu, Istočnoj i Zpadnoj Evropi i okvir za puno iskazivanje uloge nacionalnih manjina i dijaspore, kao činilaca razumevanja, dobrosusedstva i povezivanja ljudi;

Da, radi unapređenja obrazovanja i vaspitanja na maternjem jeziku u egzodusu, pomaže nam matica oko pripreme operativnog programa nove organizacije dopunskih škola, sa utvrđenim neposrednim nosiocima, dinamikom realizacije neophodnih poslova u ovoj oblasti i da, i sa svoje strane, preduzme mere za unapređivanje nestalih i vaspitnih aktivnosti;

Da zahtevamo od nadležnih organa Indije da po najhitnijem postupku reše sve zahteve za sticanje državljanstva u državama u kojima žive Romi i da im se prizna status nacionalne manjine u zemljama Istočne i Zapadne Evrope i u zemljama Balkana;

Svaki naš susret sa prapostojbinom Indijom ima duboku istorijsku važnost u našem zajedničkom sećanju jer označava, takodje, trajnost naših ideala i predstavlja unitarni ideal koji obezbedjuje snagu naše kohezije i elan naše solidarnosti.

Indija ima geopolitičke prednosti – dugotrajne i istaknute uloge u svetskim poslovima, ali iz mnogih razloga (unutrašnjih i spoljnih), to nije igralo ulogu kakvu je ranije imalo mnogo godina. Bila je to i osobena uloga nove nezavisne države Trećeg sveta i pionira nesvrstavanja; u stvari, to je bila osobena uloga. Druge države su je takođe smatrale novim modelom, a često i portparolom većine novih nezavisnih zemalja Trećeg sveta. A sada, Indija je i nuklearna sila. Šteta je što Indija već nekoliko godina, posebno od završetka hladnog rata, ne igra onu ulogu koju opravdavaju njena geopolitička preimućstva kao i očekivanja drugih država. Vreme je da Indija shvati ova očekivanja i ponovo se potvrdi pozitivnijom, dinamičnom ulogom, srazmerno svojim preimućstvima i svom nasleđu.

Indija treba da i dalje održava uravnoteženi odnos sa velikim silama između njih – prevashodno sa Sjedinjenim Državama i današnjom Rusijom. Neki indijski intelektualci i sredstva masovnog informisanja navikli su da budu ili za ili protiv neke od ovih sila. Ali vlada treba da održava promišljenu ravnotežu među obema; a indijska diplomatija je sposobna da taj uravnoteženi odnos održava, kao i ranije. Založio bih se za podjednako razboritu politiku prema Kini, i to iz više razloga, posebno zbog indirektnog očuvanja dobrih odnosa sa Pakistanom.

Iskreno se  nadam da će Indija ostati privržena politici i pokretu nesvrstavanja, uprkos skepticizmu nekih intelektualaca (i sredstava masovnog informisanja) u Indiji i nekim drugim državama članicama. Suština je u sledećem: kraj hladnog rata nije ni najmanje onesposobio politiku i pokret; naprotiv, njihov značaj se udvostručio, mada ne onako uspešno kako bi to neki želeli. Ne samo da je nesvrstavanje jedini odgovor na unipolarni svet, u svetskoj zajednici. On je, takođe, i jedini zaštitnik neprekinutog očuvanja temeljnih osnova 350 godina starog sistema, suvereniteta, nezavisnosti i ravnopravnosti država, uprkos ogromnim razlikama svih vrsta i uprkos brojnim promenama međunarodnog sistema.

Kao nova nuklearna sila i potencijalno velika sila, Indija je zaokupljena zagovaranjem boljeg svetskog poretka nego što je preovlađujući, naime jednopolarni svet kojim dominiraju Sjedinjene Države (i njihovi saveznici i prijatelji). Indija je obavezna da kroz pokret nesvrstavanja podstiče demokratizaciju međunarodnih odnosa/organizacija. Ovom dugoročnom cilju treba težiti kroz Pokret nesvrstanih i Ujedinjene nacije, bez nepotrebnog napadanja postojećih velikih sila, posebno značajnih SAD, putem vešte diplomatije. Sada kada je stari hladni rat (u velikoj meri) završen, ne bi trebalo da bude teško da se to uradi. Činjenica da je novi Nacionalni demokratski savez ponovo došao na vlast, nadajmo se znači da će se težiti napred pobrojanim ciljevima/prioritetima.

Međutim, jedino što se nadam jeste to da će Indija ostati privržena politici i pokretu nesvrstavanja, uprkos skepticizmu nekih intelektualaca (i sredstava masovnog informisanja) u Indiji i nekim drugim državama članicama. Suština je u sledećem: kraj hladnog rata nije ni najmanje onesposobio politiku i pokret; naprotiv, njihov značaj se udvostručio, mada ne onako uspešno kako bi to neki želeli. Ne samo da je nesvrstavanje jedini odgovor na unipolarni svet, sa američkim hegemonizmom u svetskoj zajednici. On je, takođe, i jedini zaštitnik neprekinutog očuvanja temeljnih osnova 350 godina starog sistema, suvereniteta, nezavisnosti i ravnopravnosti država, uprkos ogromnim razlikama svih vrsta i uprkos brojnim promenama međunarodnog sistema.

Indija treba da i dalje održava uravnoteženi odnos sa velikim silama između njih – prevashodno sa Sjedinjenim Državama i današnjom Rusijom, uprkos tome što joj je moć oslabljena zbog mnoštva razloga, a pogotovu zato što je Rusija potrebna Indiji za nabavku oružja. Neki indijski intelektualci i sredstva masovnog informisanja navikli su da budu ili za ili protiv neke od ovih sila. Ali vlada treba da održava promišljenu ravnotežu među obema; a indijska diplomatija je sposobna da taj uravnoteženi odnos održava, kao i ranije. Založio bih se za podjednako razboritu politiku prema Kini, i to iz više razloga, posebno zbog indirektnog očuvanja dobrih odnosa sa Pakistanom.

U sprovođenju politike, treba se podsetiti maksime Džavaharlala Nehrua da treba da postoji razumna ravnoteža između realizma i idealizma, od kojih ni jedno pojedinačno nije dovoljno dobro u nesavršenom funkcionišućem sistemu suverenih država. Već mnogo godina, od 1960-tih, Indija sledi određeni pragmatizam u svojoj politici i njenom sprovođenju.4 Sviđalo se to nekom ili ne sviđalo, to je prirodno i u funkcionisanju sistema suverenih nacionalnih država treba da nastavimo taj pragmatizam, sve dok ovaj sistem funkcioniše na način na koji to čini poslednjih 350 godina.

Predlažem da se saziva konferencija u našoj matici Indiji zato što želimo da ponudi konkretne odgovore na pitanja koja se tiču statusa i prava oko 15 miliona Roma koji žive u svim zemljama planete. Nazvaćemo je „Zajedno u ujedinjenoj Evropi” zato što su sve zemlje iz kojih će doći  učesnici opredeljene za evropske integracije i Evropu bez granica, u kojoj nacionalne manjine imaju veoma značajnu ulogu u razvoju dobrosusedske i regionalne saradnje. Namera nam je da, sagledavajući današnji položaj romske zajednice u dijaspori, dođemo do rešenja u skoroj budućnosti koja će zajedničkim naporima Roma izvan Indije i zemalja u kojima naši sunarodnici žive, međunarodnih organizacija i matične države, pomoći punu afirmaciju, integraciju i očuvanje identiteta romske zajednice u sredinama u kojima žive naši sunarodnici.

Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*