19.2.2014. – Milena Davidović: Kako smanjiti broj lažnih azilanata

19.2.2014. – Milena Davidović: Kako smanjiti broj lažnih azilanata

Pravo azilanata na žalbu i advokata

Davanje azila tražiocu znači njegovo doživotno zbrinjavanje

Kao što je poznato, vlade zemalja članica Evropske unije i Evropski parlament su blizu odluke da suspenduju pravo građana zemalja zapadnog Balkana da ulaze u zemlje EU bez viza. Osnovni razlog za takvu odluku je previše neosnovanih zahteva za azil koji dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije.

U poslednjih godinu dana u Švedskoj je bilo oko 3.000 azilanata iz Srbije i više od 1.900 iz BiH. To čini 20 odsto svih zahteva za azil u tu zemlju, a 98 odsto zahteva migracioni odbori su odbacili kao neprihvatljive. Iako je reč o ljudima koji žive u izuzetno teškim ekonomskim uslovima, to nije dovoljno za dobijanje rešenja o azilu. Danas postoje daleko ugroženije grupe ljudi koji dolaze uglavnom iz Sirije i koji imaju legitimnu potrebu za zaštitom.

Reč je o tome da su se jasno iskristalisale skupine ljudi koje nemaju razloga za dobijanje azila, nasuprot skupinama koje imaju potpuno legitimne razloge za to. Kao mere koje mogu zaustaviti ovakve tendencije, insistira se na zahtevima koji se moraju postaviti vladama zemalja zapadnog Balkana.

Ceo problem se može svesti na izuzetno težak položaj koji imaju Romi u svim zemljama zapadnog Balkana, što govori o potrebi promene politike prema manjinama u nekim od tih zemalja. Smatra se da bi suspenzija slobodnog viznog režima mogla biti dobar način da se unaprede, u tom domenu, uslovi života u ovim zemljama.

Podaci UN i UNHCR-a pokazuju da je Švedska po broju tražilaca azila (29.650) tokom prošle godine bila peta u svetu. Jedine zemlje koje su primile više azilanata od Švedske bile su one s daleko većim brojem stanovnika: SAD, Francuska, Nemačka i Italija. Švedska je izuzetak i među nordijskim zemljama: Norveška ima 9.050, Danska 3.810, Finska 3.090 i Island 70 azilanata.

Najvažnija odlika švedske imigracione politike je čvrsta strategija uz jasno definisane društveno-ekonomske, političke, obrazovne i kulturne ciljeve kada je azil u pitanju. Davanje azila pridošlicama iz dalekih zemalja ima, najpre, jaku humanu dimenziju, koja se ne razdvaja od toga da se od početka razmatraju i ostali aspekti života koje svaki azilant sa sobom donosi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*