18.3.2014. – GOVOR MRŽNJE

18.3.2014. – GOVOR MRŽNJE

Predsednik udruženja građana ,,Novinsko informativne agencije Roma” Bajram Halitii izjavio je agenciji (NIAR) da je jezik mržnje i nesposobnost rešavanja problema zajedničkih za sve zemlje u tranziciji tipičan za medije Jugositočne Evrope.

Govor mržnje, diskriminatorske predrasude, rasni, nacionalni i verski stereotipi polako išćezavaju iz oficijalne retorike, ali su i dalje prisutni u medijima. Mediji imaju ogroman uticaj ne samo u procesu promocije ljudskih prava, več i u procesu promocije mržnje i nasilja i da se ovo drugo ne može skrivati pod plaštom prava za slobodno informisanje.

Predložen je čitav niz mera za suzbijanje medijske diskriminacije Roma, koje bi se mogle svesti na dva principa: da je širenje ideja o rasnoj superiornosti – krivično delo i da je, u najmanju ruku, nedopušteno izveštavati o pojedinačnim incidentima na način koji žigoše čitavu zajednicu.

Kao najčešće zloupotrebe medija prema nacionalnim manjinama navedene su: nacionalna netrpeljivost, govor mržnje, neistinito informiranje, manipulisanje činjenicama i povreda prava i dostojanstva čoveka.

Svedoci smo različitog tretmana razbojnika ili kriminalaca. Ilustracije radi, u slučaju krađe, često se uz inicijale kradljivca dodaje i oznaka pripadnosti romskoj etničkoj zajednici, što nije slučaj s razbojnicima drugih narodnosti. Sugerira li se time da su svi Romi mogući kršitelji zakona? Kakva je veza između nečije narodnosti i verske pripadnosti (ne državljanstva!) i određenog kriminalnog akta?

Ovo poslednje je replika na praksu balkanskih medija da kriminološke izveštaje dele na dve rubrike pod nazivima “ciganski zločini” i “ostali zločini”. Medijski kreirana slika o Romima na žalost samo učvršćuje stereotipe. O romskoj populaciji se uglavnom čuje iz “druge ruke” to jest najmanje informacija o Romima dolazi od samih Roma. Novinski izveštaji često prikazuju homogenu i inferiornu zajednicu, a sam naziv Romi ima pežorativne konotacije.

Posledica je rasisticčki stav da ovaj narod “ne poseduje jednaka prava pred zakonom, da je diskriminacija i nasilje nešto sasvim dopušteno i oprošteno”. U takvim okolnostima je svaki član romske populacije gotovo po inerciji diskriminisan, “kao stigmatizovan i marginalizovan element društva”.

Jugositočne demokratske države kažu – da su deo Evrope i sveta. Usvojile su veliki broj međunarodnih ugovora vezanih za zaštitu prava čoveka i prava manjina. Njihovo novinarsko društvo je 1993. godine usvojilo Kodeks ponašanja u kojem se jasno odredilo prema nacionalnoj netrpeljivosti, govoru mržnje i zauzelo se za “slobodu izražavanja kao temeljno pravo svakog ljudskog bića, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest i političko opredeljenje”. Uprkos tim odredbama novine su bez osobitih posledica štampale, blago rečeno, neprimerene optužnice na račun pripadnika čitavih naroda. Malo ko je kažnjen zbog toga. Naprotiv, neki su novinari bili unapređeni.

Proteklih petnaestak godina videli smo kako društvene okolnosti mogu uticati na razvoj užasnih nepravdi prema ljudima koji – ni krivi ni dužni – nisu pripadnici većinskog naroda u nekoj državi. Mediji nisu proizveli ratni užas u bivšoj SFRJ, ali su odigrali važnu ulogu u stvaranju negativne slike o pripadnicima određenih nacionalnih manjina. Upravo je to potrebno imati na umu kada se budući mladi novinari podučavaju o standardima novinarstva.

Hoće li i u kolikom obimu, Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina, promeniti sumornu stvarnost u kojoj Romi žive, ostaje da vidimo. Za početak, nadajmo se da če ono što ubuduće budemo čitali ili slušali o Romima biti rečeno jezikom tolerancije i razumevanja.

Izvor: NIAR

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*