22.3.2014. – Izjava Bajrama Halitija predsednika udruženja ,,Novinsko informativne agencije Roma” i master pravnika

22.3.2014. – Izjava Bajrama Halitija predsednika udruženja ,,Novinsko informativne agencije Roma” i master pravnika

Novi evropski manjinski standard traži aktivni odnos država prema očuvanju identiteta manjina

Beograd, 22. mart 2014. godine – Predsednik Novinsko informativne agencije Roma I master pravnik Bajram Haliti u pismenoj izjavi NIAR izjavio je da novi evropski manjinski standard za razliku od doskorašnjeg preovlđujućeg pasivnog pristupa zaštiti manjina, traži aktivni odnos država prema očuvanju identiteta manjina u vidu preuzimanja potrebnih ili specijalnih mera. U praksi se najčešće priznaju  pojedinačna prava, pri čemu se pripadnici manjina izjednačavaju sa pripadnicima većinskog stanovništva: Prihvatanje i razvijanje kolektivnih prava i pored posredne zastupljenosti u dokumentima OEBS-a još uvek nije postalo šire zastupljeno u praksi niti je prihvaćeno u Okvirnoj konvenciji.

Kao jedan od najopštijih problema za sprovodjenje evropske politike u oblasti manjinske zaštite naglasio je Mihajlović nameće se problem prostornog okvira: na kojoj teritoriji će se uredjivati manjinska problematika i kojim aktima? Na prostoru Jugositočne Evrope, ili paralelno na prostoru svake članice posebno. Svakako da bi se opšti, zajednički problemi nacionalnih manjina morali rešavati najvišim i najopštijim aktima od Ustava, preko zakona do podzakonskih akata, dok bi specifične probleme, posebne manjinske probleme trebalo rešavati odgovornom politikom vlade, politikom usmerenom na uvažavanju specifičnih interesa posebnih manjinskih zajednica, politikom stvaranja atmosfere tolerancije i medjusobnog uvažavanja manjinskih zajednica.

I manjinski standard OEBS-a i Saveta Evrope, koji čine evropski standard u oblasti zaštite manjina, pokazuju da suština manjinske zaštite nije u odredbama, institucionalno-pravnim okvirima nego, pre svega u politici vlade i praktičnom ponašanju svih, političkih i nepolitičkih aktera u društvu. Ukoliko je praktično ponašanje usmereno ka stvaranju duha tolerancije i medjusobnog uvazavanja – i zaštita nacionalnih manjina će biti u skladu sa takvom politikom. Medjutim, ukoliko je politika vlade diskriminaciona tu neće pomoći ni najbolja institucionalno-pravna rešenja, jer će nacionalne manjine faktički biti u lošem položaju.

U tom smislu bi dobrodošla i pomoć institucija poput Visokog komesara za nacionalne manjine, koji je instrument prevencije sukoba u najranijoj mogućoj fazi i koji može kao neformalni posrednik uticati na smanjivanje napetosti i stvaranje uslova za delotvorni dijalog, zatim davati preporuke za vodjenje odgovarajuće politike prema nacionalnim manjinama, pružati pomoć prilikom izrade zakonskih tekstova koji su od značaja za manjinsku oblast, unapredjivati dijalog vlade i predstavnika manjina. Najzad, demokratska Srbija bi prema medjunarodnim obavezama trebalo da omogući praćenje sprovodjenja Okvirne konvencije i manjinskog standarda OEBS, kao i sprovođenje Konvencije o regionalnim i manjinskim jezicima – zakljućio je Haliti.

Izvor: NIAR

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*