26.3.2014. – Izjava Bajrama Halitija: Romi najveći gubitnici u tranzicionom periodu

26.3.2014. – Izjava Bajrama Halitija: Romi najveći gubitnici u tranzicionom periodu

Beograd, 26. mart 2014. godine – Predsednik Udruženja građana ,,Novinsko informativne agencije Roma” i master pravnik u pismenoj izjavi NIAR tvrdi da postoji velika socijalno-ekonomska nejednakost između većinskog evropskog stanovništva i Roma, od kojih većina živi u ekstremnom siromaštvu. Ukoliko ne dođe do promena, ovo konstantno siromaštvo može postati veliki teret u daljem prosperitetu Evrope, što će biti podjednako velika tragedija kako za romsko, tako i za neromsko stanovništvo. Situacija kada između dvanaest i petnaest miliona Roma koji žive na ovom kontinetu zaslužuje hitno delovanje svih vlada koje oblikuju svoju politiku ka povećanju EU. Romi su evropska najranjivija manjina koja je u najvećem porastu. Pospešivanje njihovog napretka biće presudno za prosperitet čitavog kontinenta i zahtevaće sprovođenje specijalne politike koja će osigurati da Romi uživaju posttranzicione beneficije.

Zapravo, Romi su bili među najvećim gubitnicima u tranzicionom periodu. Početkom 90-ih oni su bili među prvima koji su izgubili svoje poslove, i konstantno bili blokirani da postanu deo radničke snage, najčešće zbog nemanja adekvatnih kvalifikacija. Čak i u nekim razvijenim zemljama centralne i istočne Evrope, siromaštvo Roma je veoma izraženo, pa čak i do deset puta veće nego što je slučaj sa neromskim stanovništvom. Iako su zemlje poput Mađarske, Republike Slovačke i Česke napravile izuzetno velike pomake tokom 90-ih, položaj Roma ipak i dalje predstavlja jednu od najkritičnijih tema na njihovom putu ka približavanju EU.

A kada je u pitanju nezaposlenost Roma Haliti dodaje da visok stepen nezaposlenosti i to većinom među mlađom populacijom smešta Rome u začaran krug siromaštva i asocijalizacije, koja dalje vodi u sve niži životni standard i mnoge od njih ostavlja u marginalizovanim naseljima u kojima nemaju čak ni struju i vodu. Nedostatak obrazovanja uskraćuje Romima mogućnost dobijanja posla i ograničava njihove dalje mogućnosti. Više od 600 hiljada dece školskog uzrasta koji žive u zemljama koje treba da postanu članice EU, nikada nije išlo ni u osnovnu školu, a čak manje od jedan odsto Roma završi neko više obrazovanje. Mnogi takvi đaci najčešće su gurnuti u najlošija odeljenja. A mnogi od njih su čak pogrešno smešteni u specijalizovane škole za mentalno obolele osobe i to većinom zbog toga što nisu imali mogućnost da pohađaju predškolsko obrazovanje ili zato što ne znaju jezik većinskog stanovništva.

Države učesnice-članice ,,Dekade Roma,,treba da štite etnički, kulturni, jezički i verski identitet nacionalne manjine Roma na svojoj teritoriji i stvoriti uslove za unapredjenje tog identiteta.

Države učesnice-članice ,,Dekade Roma,, treba da konstatuju napore za zaštitu i stvaranje uslova za unapredjenje etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta odredjenih nacionalnih manjina putem uspotavljanja, kao jednog od mogućih načina za ostavrivanje ovih ciljeva, odgovarajućih lokalnih ili autonomnih administrativnih organa koji odgovaraju konkretnim istorijskim i teritoirijalnim uslovima tih manjina i koji su u skladu s politikom odnosne države.

Države članice, u svojim naporima treba da štite i unaprede prava pripadnika nacionalnih manjina, u potpunosti treba da poštuju svoje obaveze iz postojećih konvencija o ljudskim pravima i drugih odgovarajućih medjunarodnih instrumenata i treba da razmotre mogućnost pristupanja odgovarajućim konvencijama, ukoliko to još nisu učinile, uključujući one kojima se obezbedjuje pravo na pritužbe od strane pojedinaca-zakljućio je Haliti.

Izvor: NIAR