22.5.2014, NIAR – Ana Dalipovski o partijskoj konvenciji Snaga Roma Hrvatske

22.5.2014, NIAR – Ana Dalipovski o partijskoj konvenciji Snaga Roma Hrvatske

Predsednica za provedbu integracije Roma u EU u Hrvatskoj Ana Dalipovski, koja ispred partije Snaga Roma Hrvatske učestvuje na predstojećim izborima za Evropski parlament, danas je Novinskoj informativnoj agenciji Roma u pisanoj formi dostavila konvenciju svog programa.

Tim povodom gospođa Dalipovski je istakla da je pitanje socijalizacije i učešće Roma u svim oblicima javnog života, jedno od ključnih pitanja naše zajedničke budućnosti u Republici Hrvatskoj. Ja bih rekla da je neophodno, da pomenuta politička partija, znači politički predstavnici Roma u Hrvatskoj pre svega izađu sa jednim stavom, o tom pitanju, i da provere kako stoji stvar sa političkom voljom kod Roma, i neka mi niko ne priča da je to teško postiči, jer mislim da je u jednoj rečenici mogužno postaviti i pitanje i dati odgovor. Kako Romi vide sebe u Hrvatskoj? Da li vide sebe kao ravnopravne ljude ili sebe vide na neki drugi način, i da onda izadju u javnost sa jednim stavom. To je da se Romi u Hrvatskoj organizuju ne samo politički vež da treba da se organizuju i kulturno i ekonomski. Drugo ono što je veoma važno je da se povežu sa svojom dijasporom u Evropi, ta dijaspora, može mnogo da učini, to su ljudi koji znaju kako funkcioniše jedna evropska civilizacija u kojoj živimo svi zajedno.

Ono što je sigurno pretpostavka demokratije višestranačkog sistema i pravo gradjanina a to je u stvari osnovna stvar, kada govorimo o višestranačkom sistemu i pluralizmu političkoga organizovanja, jeste gradjanin, jer mi moramo imati u vidu, pre svega, da stvaramo zajednice gradjana a ne nacionalne države zapravo onako kao što je to praksa svih demokratskih civilizovanih zemalja u današnjoj Evropi.

Demokratija se, sama po sebi, ne svodi na ljudska prava, ali ju je teško zamisliti bez poštovanja ljudskih prava, od kojih su neka upravo pravo na demokratiju, na učešće gradjana u obrazovanju vlasti, dok su druga postojanje sloboda koje stvaraju demokratsku klimu, kao što su, npr. sloboda izražavanja i udruživanja. Pored toga, ljudska prava na neki način koriguju demokratiju, ako se ona shvati u najvulgarnijem smislu kao vladavina trenutne većine. I većina mora da vodi računa o nekim trajnim interesima, te ne sme, dakle, da se pretvori u demagogiju i da postane orudje demagoga te zato mora da bude ograničena ustavom, koji od proizvoljnosti štiti pojedinca i manjine. Ideja ljudskih prava potiče od shvatanja o urodjenom čovekovom dostojanstvu, iz koga proističu neka osnovna i neotudjiva prava i slobode, koje nikakva vlast ne daruje ili može da oduzme.

Kada je reč o Romima, trebalo bi na početku da bude svima jasno, da stanje više niti može, niti sme da bude takvo da će neko da nam daje prava, pre svega, gradjanskih, ljudskih i nacionalnih, ne možemo niti želimo otudjivati i ma kome dozvoliti da oni od sada odlučuju o našim pravima. Romi su stotinama godina na teritorije Jugoistočne Evrope bili izvan politike tj. nisu mogli zbog različitih uzroka i razloga da ostvaruju ni svoja politička ni svoja gradjanska a naravno i samim tim i svoja nacionalna prava.

Prema tome, ja istovremeno koristim priliku da apelujem na naše sunarodnike da 25. Maja izlaze I daju nama svoj glas ovo je za sada kod nas prava prilika da Romi formiraju svoju jedinstvenu političku volju i da se u okviru te partije, ili zajedno sa ostalim partijama demokratskoga tipa, demokratskih programa, bore za prava svih gradjana svih naroda pa samim tim naravno i za svoja vlastita ljudska prava, gradjanska i nacionalna prava.

Takodje zastupamo kategorički princip da se humani ciljevi ne mogu postići nehumanim sredstvima, i to ćemo odlučno u svim prilikama braniti. Zatim, zalagaćemo se da politika mora da počiva na humanim ciljevima i demokratskim načelima, da se vodi isključivo demokratskim sredstvima i ostvaruje na demokratski način.

Mišljenja sam, u punoj meri se mora poštovati princip nacionalne ravnopravnosti i zastupljenosti u predstavničkim telima koja imaju pravo da smenjuju vladu a izvršna, zakonodavna i sudska vlast da podleže kontroli slobodne javnosti. Između ostalog, ono što je karakteristično, ja sam imao prilike da čitam programe i ostalih partija, je to, što će se naša partija boriti i za to da niko ne sme da bude podvrgnut nasilju, da je ljudski život za našu partiju najveća svetinja i niko nema prava odlučivanja o životu ljudi i cilju života, te u tom smislu se zalažemo za ukidanje smrtne kazne, za stabilni socijalni sistem čiji je uslov zdrava privreda, cilj zdravo društvo, da svako ima pravo na život dostojan čoveka i to se pravo u svim prilikama mora poštovati i ostvarivati.

Odlučno branićemo pravo na zdravu čovekovu okolinu i životnu sredinu, i ono što je posebno interesantno i što se ne nalazi u programima drugih partija to je da se zalažemo za neograničeno pravo na azil, jer kada je reč o demokratskoj i slobodnoj zemlji, to pravo mora po našem sudu biti omogućeno svakom gradjaninu koji želi da živi u zemljama Istočne i Zapadne Evrope. Naravno, polazimo,  kada je reč o našim ciljevima, od toga da put ka slobodi jeste u razumevanju i borbe protiv neslobode i svih oblika i vidova obespravljenosti čoveka, naroda i narodnosti, zatim ukidanje partijske države i uspostavljanje pravne države,  ukidanje monopola vlasti što je preduslov za ostvarivanje naših ciljeva. Zahtevaćemo da se utvrdi osnov socijalne sigurnosti ljudi naročito nezaposlenih, zalagaćemo se da predmet socijalne zaštite u prvom redu budu deca, bespomoćna i hendikepirana lica. To bi od prilike bilo ono osnovno na čemu ćemo mi insistirati pored, naravno niza drugih ciljeva počev od slobode štampe, zatim uredjivanja na zakonskom osnovu ravnopravnosti a kada je reč o Romima da se zalažemo za punu nacionalnu ravnopravnsot tj, da se u punoj meri omogući obrazovanje i razvoj naše kulture na maternjem jeziku i da je svaki pokušaj da se to pravo spreči i onemogući nešto što treba tretirati kao aktivni pokušaj sprovodjenja genocida na kulturnom planu. Zalagaćemo se da imamo pravo na osnivanje svojih ustanova svojih kulturnih institucija itd. Pravo da se obezbedi učenje romskog jezika u školama, da se naša kultura razvija u dalekoj većoj meri. To bi bilo najkraće kada je reč o našem programu, načelima i ciljevima jedne političke stranke.

Mi ćemo se svakako zalagati za to da postoji jedan opšti program nacionalne emancipacije koji mora biti prihvaćen, s jedne strane od zemalja Balkana i Jogoistočne Evrope, i sdruge strane od svih njenih federalnih jedinica. Naravno, koristićemo se, da tako kažem mirnim i demokratskim sredstvima, jer to iziskuje i naš program ali i naše neotudjivo pravo je i pravo na obaveštavanje medjunarodne javnosti o tome u kojem i kakvom položaju živi romski narod u zemljama Balkana i Jogoistočne Evrope, pre svega kada je reč o ugrožavanju osnovnih ljudskih gradjanskih i nacionalnih prava jer je to takodje bitna odrednica naše stranke.

Pre svega, jedno od najvažnijih pitanja danas jeste da se definiše pravna i politička pozicija Roma u Evropskim zemljama zatim da se pokrene inicijativa da se formira fond za socijalnu integraciju Roma u zemljama Balkana i Istočne Evrope jer su danas u Evropi, koja se smatra kolevkom ljudskih prava, slobode i demokratije, u neuporedivom težem položaju nego, recimo, Crnci do juče u Južnoafričkoj Uniji. Toga su svesni i predstavnici Jugoistočnih zemalja. Medjutim, nesreća je u tome što se čak i pored te svesti, mnogobrojnih činjenica i dokaza, još uvek donose zakoni koji su rasistički obojeni i usmereni, pre svega, protiv Roma.

Recimo najsvežiji primer jeste Češka, ranije je bila Slovačka, pa recimo razni progoni u Rumuniji, tu je naravo i bivša Jugoslavija iz kojih se iselilo jako mnogo porodica u Zapadnoevropske zemlje.

Prema tome, ako mogu slikovito da kažem, Romi su danas kao Josip i Marija uzimaju Isusa u naručje i beže u Egipat. Upravo tako mnogobrojne romske porodice uzimaju svoju decu i tražeći zaštitu, ili brinući se za svoju elementarnu egzistenciju, za svoje glave, napuštaju svoju imovinu koju su stekli mukotrpnim radom, i beže da bi sačuvali goli život.

U Bosni je do rata živelo oko 300 000 Roma i, kako pokazuje popis stanovništva iz 1981, imali su naselja gotovo u svim gradovima i selima Bosne. Sada u Bosni ima samo oko 15 000 Roma. Na Kosovu ih je bilo više od 150 000, a posle rata ostalo je oko 20000! Ova “enciklopedija smrti”, bez presedana u novijoj istoriji Evrope, od 1989. do danas, neprestano se dopunjava patnjama i nesrećama Roma: progoni, nezakonito oduzimanje imovine, osporavanje biračkog prava, osporavanje prava na boravak i rad, osporavanje prava na školovanje, drastično sudsko kažnjavanje, maltretiranja koja sprovode organi vlasti i policije, sterilizacija romskih žena (o čemu su javno govorili predstavnici Norveške, Slovenije i Slovačke pre nekoliko godina u Evropskom savetu u Strazburu), itd.

Dakle, 15 miliona Roma, 15 miliona ljudi i građana Evrope, u 21. veku su, još “parije”. Na ovu činjenicu su upozorili pojedini evropski državnici i političari, među njima posebno predstavnik Finske Irja Halonen, koja je kazala da su vrata evropskih institucija još zatvorena za predstavnike najbrojnije evropske nacionalne manjine.

Kada je pozvan u Strazbur, da govori u Evropskom savetu, nobelovac Ginter Gras je tada podsetio na odluku Petog svetskog kongresa Roma, na kojem se zahtevalo osnivanje međunarodnog romskog predstavništva u Briselu. Ali, to – dodao je on – nije dovoljno. Demokratija i demokratska prava moraju omogučiti ovom narodu mnogo veća i šira prava. Ova prava moraju pustiti korene najpre u Evropskom parlamentu. Romi žive u Evropi od 15. veka i ovaj narod, posle viševekovnih progona i pogroma, genocida i ponovnih progona i pogroma, ne treba i ne sme ostati bez glasa. Gras je, s tim u vezi, predložio: za sledeće evropske izbore predstavnici ovog naroda treba da iziđu sa zajedničkom listom mandata. Doduše, to zasad nije sasvim u skladu s postojećim izbornim zakonima i procedurama u Evropi, ali Evropski parlament že biti na dobitku ukoliko se u njegovim poslaničkim klupama nađu i predstavnici romskog naroda.

Nažalost, do danas nije realizovan ni jedan od Grasovih predloga. Ali, reči Gintera Grasa i njegovi predlozi jesu, možda, najbolji test savesti njegovih sugrađana i političara, političke pravednosti, demokratskih načela i ljudskih prava u Evropi. Jer, ako se ne uzimaju u obzir ni reči ni upozorenja jednog nobelovca i čoveka – institucije kao što je Gras, šta, onda, očekivati i čemu se nadati kad sami Romi govore o vlastitoj nesreći i problemima?

Prilikom svečanosti, održanoj u Libeku, govorio je i predsednik Nemačke Johanes Rau koji je, između ostalog, kazao: “Ja sam takođe savezni predsednik nemačkih Roma i Sinta – i ova samorazumljiva stvar se mora više puta javno reči, da je ne bi niko zaboravio.”

Ako ovu poruku prihvati predsednik države Republike Hrvatske prof dr Ivo Josipović 25 maja i mi ćemo Romi imati jedan mandat.

(NIAR)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*