Komentar: Ekonomska kriza i Romi

Komentar: Ekonomska kriza i Romi

NAJRANJIVIJA GRUPA

 

Bajram Haliti fotoNejednakost izmedju bogatih i siromašnih ne postoji samo u zemljama u razvoju već, kako navodi svetska banka, ,,djepovi siromaštva” jesu nešto uobičajeno u svim zemljama”. Čak i u nekim razvijenim zemljama centralne i istočne Evrope siromaštvo Roma je veoma izraženo, pa čak I do deset puta veće nego što je slučaj sa neromskim stanovništvom. Samo tokom 2000. godine, blizu 80 odsto Roma u Bugarskoj i u Rumuniji živelo je sa manje od 4.3 dolara dnevno.

Da li ćemo i mi Romi osetiti posledice finansijske i ekonomske krize?

Naravno da ćemo osetiti posledice, ne toliko svetske finansijske krize, nego ekonomske krize. Naime, svetska finansijska kriza je počela avgusta prošle godine i više je bila zapažena kao kriza hipotekarnih kredita u Americi, i prve realne posledice rezultirale su time da su se bogati probudili manje bogati. Znači, ona se ticala uglav­nom bogatih slojeva društva. Međutim, bi­lo je pitanje dana kada će se ta kriza finansijskog tržišta preliti i na realnu ekonomiju i izazvati ekonomsku krizu. To se upravo dešava, i sada već vidimo prve rezultate u najrazvije­nijim privrednim ekonomijama sveta gde je očigledno da ekonomska kriza klizi u recesiju. Ekonomska kriza će imati mnogo teže posledice i ona neće kao finansijska pogoditi bogate nego najsiromašnije i najranjivije slojeve stanovništva – one sa niskim primanjima, nezaposlene i penzionere..

Romi su evropska najranjivija i najmarginalizovana grupa danas. Zaprvao, Romi su bili među najvećim gubitnicima u tranzicionom periodu. Početkom 90-ih oni su bili među prvima koji su izgubili svoje poslove.

Čak i u nekim razvijenim zemljama centralne i istočne Evrope mnogo ranije pre nastanka  ekonomske krize, siromaštvo Roma je bilo veoma izraženo, pa čak i do deset puta veće nego što je slučaj sa neromskim stanovništvom. Iako su zemlje poput Mađarske, Republike Slovačke i Češke napravile izuzetno velike pomake tokom 90-ih, položaj Roma i dalje predstavlja jednu od najkritičnijih tema na njihovom putu ka približavanju EU

Uslovi u kojima Romi danas žive su nevorovatni. Isuviše često u zemljama centralne i istočne Evrope mogu se videti deca Romi kako veći deo svog dana provode na đubrištu. Najveće institucije o ljudskim pravima ne govore o pitanju koje je suštinsko pitanje romskog naroda. Ne govore koliko je učenika u Evropi ostalo neobuhvaćeno osnovnim i srednjim školama, koliko je romskih devojaka diglo ruke od daljeg školovanja, koliko je romskih porodica koje nemaju nijednog zaposlenog člana, koliki je broj Roma koji lutaju ulicama Zapadne Evrope tražeći posao, koliki je broj romskih maloletnika koji su izloženi nemilosrdnoj eksploataciji različitih poslodavaca i preprodavaca itd.

U nemogućnosti da sebi obezbede školovanje, najveći deo Roma raščišćavaju stari papir zarađujući samo za hranu. Takođe, često se mogu videti čitave romske porodice koje žive u malim drvenim kućama ili oronulim kolibama u kojima nema ni struje ni vode, a pogled u budućnost je isuviše zamračen. Slična slika, možda samo u manjem obimu, prisutna je i u mnogim zemljama članicama Evropske unije u kojima Romi žive kao manjinsko stanovništvo. Nije li to protivcivilizacijski odnos prema jednom narodu danas?

Postoji velika socijalno-ekonomska nejednakost između većinskog evropskog stanovništva i Roma, od kojih većina živi u ekstremnom siromaštvu. Ukoliko ne dođe do promena, ovo konstantno siromaštvo može postati veliki teret u daljem prosperitetu Evrope, što će biti podjednako velika tragedija kako za romsko, tako i za neromsko stanovništvo.

Situacija koja se trenutno reflektuje kao posledica ekonomske i finansijske krize na romsku zajednicu kao najranjiviju i najmarginalizovaniju grupu zaslužuje hitno delovanje svih vlada koje oblikuju svoju politiku u traganju izlaska iz ekonomske krize.

Zapravo, Romi su bili među najvećim gubitnicima u tranzicionom periodu. Početkom 90-ih oni su bili među prvima koji su izgubili svoje poslove, i konstantno bili blokirani da postanu deo radničke snage, najčešće zbog nemanja adekvatnih kvalifikacija. Čak i u nekim razvijenim zemljama centralne i istočne Evrope, siromaštvo Roma je veoma izraženo, pa čak i do deset puta veće nego što je slučaj sa neromskim stanovništvom. Iako su zemlje poput Mađarske, Republike Slovačke i Česke napravile izuzetno velike pomake tokom 90-ih, položaj Roma ipak i dalje predstavlja jednu od najkritičnijih tema na njihovom putu ka približavanju EU.

Samo tokom 2000. godine, blizu 80 odsto Roma u Bugarskoj i Rumuniji živelo je sa manje od 4, 3 dolara dnevno. Siromaštvo kombinovano sa visokim stepenom rađanja, dovodi do zaključka da će tegobe Roma samo još više rasti u nastupajućim godinama. Visok stepen nezaposlenosti i to većinom među mlađom populacijom smešta Rome u začaran krug siromaštva i asocijalizacije, koja dalje vodi u sve niži životni standard i mnoge od njih ostavlja u marginalizovanim naseljima u kojima nemaju čak ni struju i vodu. Nedostatak obrazovanja uskraćuje Romima mogućnost dobijanja posla i ograničava njihove dalje mogućnosti. Više od 600 hiljada dece školskog uzrasta koji žive u zemljama koje treba da postanu članice EU, nikada nije išlo ni u osnovnu školu, a čak manje od jedan odsto Roma završi neko više obrazovanje. Mnogi takvi đaci najčešće su gurnuti u najlošija odeljenja. A mnogi od njih su čak pogrešno smešteni u specijalizovane škole za mentalno obolele osobe i to većinom zbog toga što nisu imali mogućnost da poha|aju predškolsko obrazovanje ili zato što ne znaju jezik većinskog stanovništva.

Dok jedni žive u relativnom komforu, milioni Roma širom planete žive u stračarama koje podižu gde god stignu. Drugi nisu te sreće, oni žive na ulici i sve što imaju je samo parče kartona ili plastike. Mnogi Romi zaradjuju za preživljavanje tako što rade šta god stignu preturaju po kontejnerima, rade kao fizički radnici ili pomoću malih kolica sakupljaju karton, prazne flaše, limenke i tome slično.

Nejednakost izmedju bogatih i siromašnih ne postoji samo u zemljama u razvoju već, kako navodi svetska banka, ,,djepovi siromaštva” jesu nešto uobičajeno u svim zemljama”. Od Bangladeša do Sjedinjenih Država, bez obzira koliko su neki ljudi imućni, ima i onih koji se bore da bi se prehranili i da bi obezbedili krov nad glavom.

Samo tokom 2000. godine, blizu 80 odsto Roma u Bugarskoj i u Rumuniji živelo je sa manje od 4.3 dolara dnevno. Jedan izveštaj Svetske banke pokazao je da oko 57 posto svetskog stanovništva živi s manje od 2 evra dnevno.

Usled nastanka velike svetske finansijske i ekonomske krize kao i Milenijumskim razvojnim ciljevima Ujedinjenih nacija, zemlje jugosistočne i centralne Evrope trebalo bi da dužnu pažnju posvete i Romima. Utoliko pre, što se radi o jednom od najranjivijih slojeva društva. To bi trebalo posebno imati u vidu tokom procesa razrade strategije razvoja i borbe protiv siromaštva u zemljama jugositočne i centralne Evrope koja je u toku. Ona će u ponoj meri korespondirati i sa ponudjenom inicijativom Dekada uključenja Roma.

Trenutna finansijska i ekonomska kriza je najviše pogodila Rome. Zato svaka vlada koja je suočena sa finansijskom i ekonomskom krizom mora da uspostavi system i adekvatne programme socijalne zaštite u zemljama istočne i centralne Evrope koji će osigurati adekvatno usmeravanje socijalnih naknada na najugroženije kategorije stanovništva. Ti programi bi učinkovito obuhvatili one koji su najugroženiji i kojima je pomoć najpotrebnija, i podržali bi one koji su sposobni i koji rade da unaprede svoje mogućnosti zapošljavanja i ostvarivanja dohotka.

Vlade moraju da preuzmu brzu i odlučnu akciju kako bi izbegli da finansijska kriza prearaste u opštu krizu. Vlade takođe posebnu pažnju treba da vode u ispunjavanju obaveza preuzetih za rešavanje dugorečnih i održivih rešenja za Rome IRL i povratnike na osnovu sporazuma o readmisiji…

I danas, na početku trećeg milenijuma Romi još nisu ni na početku svoje emancipacije. Još je kod Roma krajnje aktuelno pitanje goli opstanak. Romi taj najviše uništavani, najprogonjeniji, najponižavaniji narod, ostao je pretežno na samom dnu života u ogromnoj masi nepismenih, neškolovanih, nekvalifikovanih, nezaposlenih za sad.

Romska zajednica već više od hiljadu godina živi u uslovima dijaspore koja se teško može uporediti sa dijasporijskom situacijom nekog drugog naroda. Romi u jugositočnoj  centralnoj Evropi gotovo bez izuzetaka žive na marginama društva, na marginama gradova, na marginama ekonomija i podele rada, na kulturnim marginama, a neretko i potpuno autarhičnim životom nezavisnim od života okolnih društava. Romi su još uvek, skoro u svim područjima sveta, podrvgnuti procesima izarzite marginalizacije. Njihovo potiskivanje na periferiju društava često se graniči s otvorenim ili prikrivenim ugnjetavanjem.

Integracija da – asimilacija ne

Početak integracije Roma bez asimilacije je nešto što se ne sme odlagati kao rezultat svetske ekonomske krize i da je najvažnije zadatak jugositočne i centralne Evrope u Dekadi Roma. Ove i druge akcije u skladu su sa Milenijumskim razvojnim ciljevima UN, kao i Planom socijalne inkluzije EU. Važne tačke ovih inicijativa, poput smanjenja siromaštva, posebno u pogledu boljih uslova stanovanja i zdravstvene nege, i socijalne inkluzije, u potpunosti su podudarne sa polaznim tačkama za unapredjenje statusa Roma.

(NIAR)

                                                                                                        Bajram Haliti
Glavni i odgovorni urednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*