Vladana Lilić o obrazovanju Roma

Vladana Lilić o obrazovanju Roma

Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo i predstavlja glavni mehanizam društvenog i privrednog razvoja, te mora biti dostupno svim članovima jedne društvene zajednice.

Nezaposlenost, siromaštvo, stereotipi i diskriminacija glavni su problemi sa kojima se romska nacionalna zajednica suočava, a obrazovanje je jedini put u punu integraciju romske nacionalne zajednice.

Obrazovanje u Republici Srbiji je, bez sumnje, bilo među oblastima društvenog života koje su u poslednjoj deceniji XX veka najteže pogođene ratom, sankcijama, a u prvoj deceniji XXI veka ekonomskim problemima.

Teškoće sa kojima se obrazovanje susrelo samo su pogoršale loš obrazovni status romske populacije. Većina romske dece nailazi na čitav niz prepreka u obrazovanju – nemaju načina i teško iznalaze moućnost da te prepreke savladaju i da se uključe u procese većinske populacije.

Dekada Roma u koju se Srbija uključila 2005. godine (Akcioni plan za unapređivanje obrazovanja Roma u Srbiji – Dekada inkluzije Roma 2005-2015) donela je značajni napredak kada je reč o definisanju problema sa kojima se suočava romska nacionalna zajednica koja je od tada do danas postala mnogo „vidljivija“ u društvu i javnosti.

Osnovni problemi romske populacije u oblasti obrazovanja su i dalje:

  • siromaštvo (Prema UNICEF-ovom izveštaju o stanju dece u Republici Srbiji (2006. godina), gotovo 70% romske dece je siromašno, a preko 60% romskih domaćinstava sa decom živi ispod granice siromaštva.),
  • diskriminacija,
  • nedovoljna podrška koju društvo daje,
  • nedovoljno uvažavanje različitosti i multikulturnih vrednosti.

Kakvo je trenutno stanje obrazovanja romske populaciji u Republici Srbiji?:

  • Mali broj romske dece predškolskog uzrasta je u predškolskim ustanovama. (Romi su relativno mlada populacija. Zvanična statistika govori da deca uzrasta do šest godina čine preko 15% ukupne romske populacije, a predškolskim obrazovanjem (to je uzrast od tri do pet godina) obuhvaćeno je oko 40% većinske dece i samo 3,9% romske dece.).
  • Školska deca su van sistema obrazovanja (od 82.800 samo 15.000 je prisutno u sistemu), rano napuštaju školu, i imaju nizak nivo školskih postignuća. I dobijamo sledeću staistiku: Osnovnu školu završava 95% većinske dece, a prema procenama samo 21 do 37% Roma.
  • Jezička barijera je jedan od osnovnih faktora koji utiču na prosečno lošije postignuće romskih učenika u školi i istovremeno jedan od glavnih razloga za visok procenat upućivanja romske dece u specijalne škole (U Pirotu čak 70% romske dece ide u specijalne škole, u Kragujevcu u 10 osnovnih škola ima 485 romske dece, a 24% njih pohađa specijalne škole).
  • Školski fakultativni predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ prisutan je u malom broju škola, a plan i program rada za osnovne škole izrađeni su tek 2007. godine. (za sada u Vojvodini: u opštinama Bačka Palanka, Obrovac i Tovariševo).
  • Obrazovanje na romskom jeziku povezano je sa problemima koji se odnose na proces standardizacije samog romskog jezika, ali i sa ograničenjima obrazovnog sistema, jer nema dovoljno kvalifikovanih i stručno osposobljenih romskih nastavnika niti postoje odgovarajući obrazovni programi, udžbenička i druga obrazovna literatura.
  • Romska omladina je najčešće van obrazovnog sistema ili upisuje dvogodišnje/trogodišnje srednje stručne škole, bez šanse za zapošljavanje. (oko 11% Roma ima završenu srednju školu, a svega 1% ima više ili visoko obrazovanje).

U Nacionalnoj strategiji za unapređivanje položaja Roma definisani su glavni strateški ciljevi u oblasti obrazovanja:

  • Uključivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju
  • Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja
  • Uvažavanje različitosti i razvijanje mulikulturalnih vrednosti
  • Negovanje kulturnog identiteta.

Mere koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja do sada preduzelo za unapređenje obrazovanja Roma u Srbiji:

Kada je Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u pitanju:

Proširen je pristupa predškolskom obrazovanju romskoj deci od 2006.godine (sa 3% na 7%)

Uvodeni je obavezni Pripremni predškolski program za svu decu od školske 2006/07. godine.

Kada je osnovnoškolsko obrazovanje u pitanju:

Angažovani su asistenata za podršku romskim učenicima od 2007. godine,

Uvedena je Nova procedura za olakšan upis u osnovnu školu,

Radi se na sprečavanje upisa romske dece u specijalne škole i odeljenja,

Radi se na Zaštita romske dece od diskriminacije (indikatori diskriminacije sastavni su deo Priručnika za pružanje podrške razvoju antidiskriminativne kulture u obrazovno-vaspitnim ustanovama),

Radi se na Zaštiti dece od nasilja: (Naime, škole su od 2009. u obavezi da primenjuju preventivne aktivnosti i utvrđene procedure za rešavanje pojava nasilja po Posebnom protokolu za zaštitu dece/učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja),

Radi se na Stručnom usavršavanju nastavnika u cilju podizanja profesionalnih kompetencija  za rad sa decom iz marginalizovanih grupa,

Pojačan je rad na uvođenju sadržaja o istoriji, tradiciji i kulturi Roma u obrazovne institucije, pilotiran program Kako uvesti romsku kulturu u nastavni plan i program

Kada je srednjoškolsko i visoko obrazovanje u pitanju:

Uvedene su afirmativne akcije prilikom upisa učenika u srednje škole i studenata na fakultete

Daju se Državne stipendije i mentorisanje (od 2007, Vojvodina).

Kada je u pitanju obrazovanje odraslih:

Program Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma prolazi oko 300 učenika godišnje, a Objavljen je novi Pravilnik o Funkcionalnom osnovnom obrazovanju od 5-8. razreda, u školama koje imaju obučene nastavnike, a program se realizuje u 10 gradova.

Međutim, postavlja se pitanje, da li je sve to dovoljno?

Moramo biti svesni da je problem uključenosti Roma u obrazovni sistem jedan je od najaktuelnijih problema, posebno sa stanovišta integracije Roma u društvo. Romi se nalaze u ,,začaranom krugu bede”, nisu uključeni u rad zato što nisu školovani, a nisu školovani zato što nemaju uslova za školovanje. Da bi doživeli elementarnu socijalnu promociju, kao što je stalnost izvora prihoda, Romi, kao i ostali, moraju imati završenu bar osnovnu školu, a osnovnu školu ne završavaju zato što nemaju uslova za školovanje, pri čemu treba dodati i nizak nivo aspiracija roditelja za školovanje dece. I tako-u krug.

Dakle, sve relevantne institucije i organizacije moraju raditi zajedno sa romskim zajednicama na rešavanju ovog kompleksnog problema i na unapređenju obrazovanja dece Roma i to unutar postojećeg obrazovnog sistema.

Preporuke za unapređenje obrazovanja Roma:

1. Romski jezik treba da bude uveden kao predmet u škole koje se nalaze u opštinama sa velikim brojem romskog stanovništva.

2. Udžbenici na romskom jeziku se moraju koristiti gde god ima velika koncentracija romskih učenika.

3. Kultura i istorija Roma treba da budu sastavni deo opšteg nastavnog plana i programa tako da svi učenici mogu da steknu bolje razumevanje romskih zajednica. Postojeću udžbenici treba da budu dopunjeni materijalima o kulturi, jeziku, istoriji manjihskih nacionalnih zajednica. Obrazovanje treba da bude takvo da pripadnici manjina mogu da nauče o svom identitetu, ali i da o njima sve znaju njihove komšije. Nedovoljno je podataka o istoriji, kulturi, umetnosti, književnosti, a zabeležen je i nedostatak nastavnog kadra što je prouzrokovalo i pad broja škola na jezicima nacionalnih manjina, dok obrazovanje Roma predstavlja „Pandorinu kutiju” s obzirom na to da ne postoji katedra za romologiju i romološki institut.

4. Treba unaprediti edukaciju učitelja i nastavnika kako bi unapredili metodologiju rada sa decom. Pored učitelja i nastavnika treba da budu uključeni u rad sa decom i romski asistenti koji će imati višestruke uloge i koji će prolaziti sve edukativne programe.

Ovaj metod omogući će deci bolji uspeh u školi, savladavanje prepreka u nastavi i predmetima sa kojima ne mogu da se izbore i doprineće dobijanju dobrih ocena, ukljuivanju dece u takmičarske i druge školske aktivnosti, podsticanje dece, a pre svega devojčica, za dalje obrazovanje, bolju prihvaćenost i toleranciju u odnosima sa svojom okolinom, a pre svega pružanje osnovih elementarnih prava za jednakost u sistemu obrazovanja.

5. Vlada treba da obezbedi da nastavnici i drugo stručno osoblje u oblasti obrazovanja prođu odgovarajuću obuku u oblasti multikulturalnog obrazovanja.

6. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja mora započeti s programom koji će počivati na jednoj pozitivnoj diskriminaciji i gde će se omogućiti upis u školu i onim učenicima Romima čije ocene ne dostižu upisne pragove, posebno onih koji bi se želeli školovati za viša i visoka zanimanja.

7. Moraju da se naprave zajednički napori da se iskoreni pojave diskriminacije Roma u školama, i da se obezbede istinski jednake mogućnosti. Nadležni organi u oblasti obrazovanja treba da izbegavaju preduzimanja mera koje imaju kao posledicu odvajanje romske dece od školske populacije u celini, naročito praksu usmeravanja romske dece u škole ili odeljenja za mentalno zaostale učenike.

8. Vlada bi mogla da razmotri pružanje podrške predškolskim programima koji pomažu da se romska deca pripreme za osnovnu školu, kao i programima ohrabrivanja koji pružaju odgovarajuću podršku romskoj deci tokom pohađanja redovnih škola. Vlada treba da pruži svoje programe finansiranja koji bi obezbedili da troškovi obroka, udžbenika, i slični izdaci vezani za obrazovanje budu pokriveni za decu čiji roditelji ne mogu da priušte plaćanje ovih troškova.

9. Napori usmereni na formiranju romološkog centra, ili jedne jedinice u okviru neke već postojeće naučne institucije, čiji bi rad bio posvećen istraživanju kulturne baštine i savremenih kulturnih dostignuća Roma su za sada bili neuspešni, ali je neosporno da bi oni, poput albanološkog ili hungarološkog instituta, značili veliki pomak kako u upoznavanju romske tradicije, istorije i kulture, tako i za njen stvaralački dijalog.

Dakle, nedostatak institucija ovog tipa, novina i časopisa, izdavačkih kuća, kulturnih i naučnih institucija- svakako umanjuje mogućnost Roma da postanu jedan samosvestan organizovani kolektivitet.

 

Zaključak

 

Obrazovanje je najvažniji faktor koji omogućava da nacionalne manjine opstaju i da se razvijaju.

Bez boljeg obrazovanja,

težnje Roma za jednakim prilikama i boljim životom se ne mogu ispuniti.

Razbijanje ciklusa društvenog isključenja i diskriminacije se može postići kroz obrazovanje kao najboljim načinom izlaska iz ćorsokaka u kojem se Romi trenutno nalaze, a na tom putu, neophodno je da se preduzmu zajednički i dugoročni napori na svim nivoima društva tj. na mikro i na makro nivo.

 

Piše: Vladana Lilić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*