Bajram Haliti: Otvoreno pismo učesnicima konferencije Dekade Roma

Bajram Haliti: Otvoreno pismo učesnicima konferencije Dekade Roma

Beograd, 13. 6. 2014. godine – Glavni i odgovorni urednik ,,Novinsko informativne agencije Roma” Bajram Haliti u pismenoj izjavi NIAR povodom konferencije u okviru Dekade Roma koja će se održati u Crnoj gori izjavio da su za integraciju Roma u društva ,,nove Evrope” potrebni napori više generacija. Početak integracije Roma je nešto što se ne sme odlagati i da je najvažniji zadatak Evrope, da u procesu ostvarenja integracije Roma  moraju učestvovati i vlade i nevladine organizacije.

Romi su isključeni iz glavnih društvenih tokova naglasio je Haliti, i politički i ekonomski marginalizovani. Svetska banka da bi rešila probleme Roma, treba da dovede u ravnotežu tri međusobno povezana cilja: povećanje zaposlenosti, poboljšanje obrazovanja i zdravstva, kao i razvoj romskih zajednica.

Od medjunarodnog upravnog odbora Dekade Haliti lično očekuje da će doneti novu nadu koja se mora negovati i dodao da su uslovi u kojima sada većina Roma živi neverovatni. Moramo se boriti za bolje razumevanje Roma od strane drugih članova društva i raditi sa liderima Roma da bi shvatili njihove težnje. To je zajednica sa velikim mogućnostima i svi imamo odgovornost da osiguramo da taj narod ima priliku da realizira svoj doprinos Evropskom društvu.

Haliti prisutnima na medjunarodnoj konferenciji upućuje informaciju da trenutno veoma malo romske dece završe osnovnu školu a mnoga se pogrešno upućuju u škole za decu sa posebnim potrebama.”Bez boljeg obrazovanja, težnje Roma za jednakim prilikama i boljim životom se ne mogu ispuniti. Razbijanje ciklusa društvenog isključenja i diskriminacije zahteva aktivnu podršku za obrazovanjem kao najboljim načinom izlaska iz čorsokaka u kojem se Romi trenutno nalaze.

Isto tako, Haliti tvrdi da postoji velika socijalno-ekonomska nejednakost između većinskog evropskog stanovništva i Roma, od kojih većina živi u ekstremnom siromaštvu. Ukoliko ne dođe do promena, ovo konstantno siromaštvo može postati veliki teret u daljem prosperitetu Evrope, što će biti podjednako velika tragedija kako za romsko, tako i za neromsko stanovništvo. Situacija kada između dvanaest i petnaest miliona Roma koji žive na ovom kontinetu zaslužuje hitno delovanje svih vlada koje oblikuju svoju politiku ka povećanju EU. Romi su evropska najranjivija manjina koja je u najvećem porastu. Pospešivanje njihovog napretka biće presudno za prosperitet čitavog kontinenta i zahtevaće sprovođenje specijalne politike koja će osigurati da Romi uživaju posttranzicione beneficije.

Zapravo, Romi su bili među najvećim gubitnicima u tranzicionom periodu. Početkom 90-ih oni su bili među prvima koji su izgubili svoje poslove, i konstantno bili blokirani da postanu deo radničke snage, najčešće zbog nemanja adekvatnih kvalifikacija. Čak i u nekim razvijenim zemljama centralne i istočne Evrope, siromaštvo Roma je veoma izraženo, pa čak i do deset puta veće nego što je slučaj sa neromskim stanovništvom. Iako su zemlje poput Mađarske, Republike Slovačke i Česke napravile izuzetno velike pomake tokom 90-ih, položaj Roma ipak i dalje predstavlja jednu od najkritičnijih tema na njihovom putu ka približavanju EU.

A kada je u pitanju nezaposlenost Roma Haliti učesnicima medjunarodne konferencije upućuje informaciju da visok stepen nezaposlenosti i to većinom među mlađom populacijom smešta Rome u začaran krug siromaštva i asocijalizacije, koja dalje vodi u sve niži životni standard i mnoge od njih ostavlja u marginalizovanim naseljima u kojima nemaju čak ni struju i vodu. Nedostatak obrazovanja uskraćuje Romima mogućnost dobijanja posla i ograničava njihove dalje mogućnosti. Više od 600 hiljada dece školskog uzrasta koji žive u zemljama koje treba da postanu članice EU, nikada nije išlo ni u osnovnu školu, a čak manje od jedan odsto Roma završi neko više obrazovanje. Mnogi takvi đaci najčešće su gurnuti u najlošija odeljenja. A mnogi od njih su čak pogrešno smešteni u specijalizovane škole za mentalno obolele osobe i to većinom zbog toga što nisu imali mogućnost da pohađaju predškolsko obrazovanje ili zato što ne znaju jezik većinskog stanovništva.

U svakom slučaju, ipak postoje razlozi za optimizam tvrdio je Haliti. Samo tokom poslednje dekade, povečao se broj inicijativa za školovanje romske dece, sve veće zapošljavanje Roma, kao i prevazilaženje diskriminacije. Pored ovakvih vladinih inicijativa, različite međunarodne agencije i nevladine organizacije nastavile su da pružaju pomoć, pa se može reći da se situacija malo pomerila sa mrtve tačke. Najvažnije je da je malo, ali rastuće jezgro iskusnih i posvećenih, mladih romskih lidera sada spremno da sarađuje sa zajednicom i vladom kako bi se prevazišlo siromaštvo i diskriminacija.

Države učesnice-članice ,,Dekade Roma,,treba da štite etnički, kulturni, jezički i verski identitet nacionalne manjine Roma na svojoj teritoriji i stvoriti uslove za unapredjenje tog identiteta.

Države učesnice-članice ,,Dekade Roma,, treba da konstatuju napore za zaštitu i stvaranje uslova za unapredjenje etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta odredjenih nacionalnih manjina putem uspotavljanja, kao jednog od mogućih načina za ostavrivanje ovih ciljeva, odgovarajućih lokalnih ili autonomnih administrativnih organa koji odgovaraju konkretnim istorijskim i teritoirijalnim uslovima tih manjina i koji su u skladu s politikom odnosne države.

Države članice, u svojim naporima treba da štite i unaprede prava pripadnika nacionalnih manjina, u potpunosti treba da poštuju svoje obaveze iz postojećih konvencija o ljudskim pravima i drugih odgovarajućih medjunarodnih instrumenata i treba da razmotre mogućnost pristupanja odgovarajućim konvencijama, ukoliko to još nisu učinile, uključujući one kojima se obezbedjuje pravo na pritužbe od strane pojedinaca-zakljućio je Haliti.

 

 

One comment

  1. Sarajuci po nekad na vasem elektronskom listu dragi gospodine Haliti primecujem barem sto se tice vasih tekstova daste dobro informirana persona ujedno i covek koji dobro poznaje dogadzaje povezane sa romskom populacijom na podrucje naseg Balkana.Hteo sam da vam privucem paznu na Romsku dekadu 2005-2015, koja nazolast uskoro zavrsava ali bez vidlivih rezultat, zasto , gde su sve te silne pare koja je svetska Banka davala vladama Jugoistocne Evrope, sta su radili kordinati ovog proekta,sve tri tacke romske dekade nisu ispunjene, obrazovanje, zapoljavanje i stanovanje.Trebamo li mi pokrenbuti neutralno finasisku komisju koja bi razgledala sve moguce koruptivne delatnosti Vlade i romskih kordinata ovog proekta? I sada opet neka konferencija opet muzu silnih pare bez vidlivih rezulltat kome odgovara jos jedan ovakav proekt obicnom smrtniku sigurno ne, to kazem iz iskustva.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>