Komentar: Sa reči na dela

Komentar: Sa reči na dela

TALAS INSTITUCIONALNOG I VANINSTITUCIONALNOG NASILJA NAD ROMIMA KOJI JE ZAHVATIO EVROPSKU UNIJU AKTUELIZOVAO JE STARI PREDLOG DA ROMI IMAJU SVOJE POSLANIKE U EVROPSKOM PARLAMENTU I SVOG VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA OVOG „NARODA BEZ GRANICA“

 

Krajnje je vreme da se licemerje i politikanstvo koje je, kada je reč o Romima, prisutno na svim nivoima – od najnerazvijenije lokalne zajednice do najviših organa EU, zameni konkretnim političkim i institucionalnim potezima koji bi trajno rešili status Roma, čime bi se učinio krupan korak u borbi protiv diskriminacije i nedefinisanog statusa romske zajednice u Evropi.

Sled događaja koji je obeležio proleće 2014. širom EU, a koji karakteriše nasilje i segragacija Roma i porast popularnosti nacističkih ideologija, uz pasivnost i zatvaranje očiju predstavnika vlasti zemalja članica, logično je rezultirao predlogom od pre dva dana iznesenog od strane Aleka Asenova, romskog aktiviste rodom iz Bugarske, nastanjeg u Liježu (Belgija). Konkretno, on je aktuelizovao već poznatu inicijativu da bi Romi, kao „narod bez granica“, a čijih 12 miliona pripadnika živi na teritoriji Unije, trebao da ima svoje poslanike u Evropskom parlamentu i svog visokog predstavnika sa ingerencijama i ovlašćenjima koji bi, „de facto“, zaštitili nacionalna i ljudska prava Roma, onemogućili diskriminaciju i segregaciju i konačno ih izjednačili sa svim drugim narodima u EU.

Asenov je otišao i korak dalje i javno predložio Evropskom savetu da imenuje Bajram Haliti fotona ovu funkciju Bajrama Halitija, romskog intelektualca, novinara, publicistu, lingvistu i mastera pravnih nauka, iako pomenuta funkcija institucionalno još uvek ne postoji. Ovaj Rom je svoj predlog obrazložio, po njemu, nespornom činjenicom da je Haliti decenijama prisutan gde god se bije bitka za prava Roma, za njihov jezik, tradiciju i kulturu, ljudska, manjinska i politička prava, i da Romi trenutno nemaju boljeg čoveka za ovu funkciju.

Bez obzira da li će se predlog gospodina Asenova razmatrati u Evropskom savetu ili ne, cilj ovog teksta je da podseti čitaoce da je kroz istoriju postojalo više konkretnih inicijativa da se reši „romsko pitanje“, ali uglavnom sa katastrofalnim posledicama po Rome. Nameće se utisak da nikada i nije postojala ozbiljna politička volja da se status Roma reši i da se oni kao narod i individue zaštite, uz izuzetak Hitlera, koji je nameravao da „trajno“ reši Rome postojanja pa samim tim i problema statusa.

Dekada Roma koja je pokrenuta 2005. godine kao globalna inicijativa svetske zajednice da se stvari pokrenu sa mrtve tačke koincidira sa sličnom inicijativom za pripadnike LGBT zajednice, s’ tim što je za ovu populaciju učinjeno mnogo više i konkretnije nego za Rome.

Ostatak sveta i dalje gleda na Rome kao na nomade, iako je većina decenijama unazad učinila sve da se stacionira i integriše u zajednice širom Evrope. U tom procesu romska zajednica nije imala gotovo nikakvu podršku osim licemerja i politikanstva, počevši od lokalne zajednice pa do najviših nivoa vlasti EU. U praksi, suočeni sa konkretnim problemima, vlasti okreću glavu i zatvaraju oči pred neskrivenom diskriminacijom, nasiljem i ugnjetavanjem kojem su Romi izloženi, postojanjem geta i životom na marginama civilizacije.

Mora se napomenuti da su akti međunarodne zajednice koji definišu ljudska i nacionalna prava odavno usvojeni. Počevši od 1950. i Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pa do 1995. i Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojeno je nebrojeno deklaracija, konvencija, povelja… Međutim, jako malo od tih principa je uneto u zakonodavne i ustavno-pravne sisteme evropskih država. Od 50-tak evropskih država, samo u šest Romi imaju status nacionalne manjine. Srbija je među njima. I pored toga, ne može i pored najbolje volje reći da su Romi ravnopravni i pravno zaštićeni u Srbiji.

Šta onda reći za zemlje EU – Francusku, Italiju, Grčku… koje su kroz više izveštaja Amnesti Internešenela označene kao sredine koje sistematski sprovode segregaciju Roma i tihi genocid. Šta reći za Britaniju, gde je 200.000 Roma dobilo uznemiravajuća pisma od policije posle čega je većina migrirala iz Britanije. I da ne nabrajamo dalje…. Dugo bi trajalo….

Vratimo se na predlog gospodina Asenova. 12 miliona građana nema rešen ustavno-pravni status u Evropi, zajednici koja se ponosi „svojim demokratskim dostignućima“. Romi kao narod naseljen u Evropi na teritoriji od Atlantika do Urala nemaju svoje političke predstavnike ni u jednoj instituciji i nivou vlasti, od lokala pa do Evropskog parlamenta. Da budemo precizniji: postoji jedan broj Roma koji su izabrani na određene funkcije političke i izvršne vlasti ali samo u okviru drugih političkih i nacionalnih subjekata, i oni jednostavno ne mogu da deluju u potpunosti za „romsku stvar“, jer im to nije pozicija. Mi smo ponosni što su ti ljudi izabrani. To govori o njihovim kvalitetima i kredibilitetu. Međutim, Romi, kao „narod bez granica“ u EU kao „zajednici bez granica“, su bezgranično obespravljeni i bez perspektive da će se u skorije vreme nešto promeniti.

Zato su postojale i danas postoje inicijative, kao što je pomenuta incijativa gospodina Asenova, jer je jedini način da se počne sa trajnim rešavanjem problema Roma formiranje kancelarije i imenovanje visokog predstavnika EU za pitanja Roma. Visoki predstavnik bi imao ingerencije koje proizlaze iz tog statusa i hijerarhijski bi bio pozicioniran iznad izvršnih vlasti država članica i država kandidata za članstvo. Pored toga, drugi uslov koji treba ispuniti je elektorski direktan izbor 10 romskih poslanika za Evropski parlament, što predstavlja adekvatnu proporciju broju građana koji se izjašnjavaju kao Romi na teritoriji Evrope. Tek onda bi Evropa mogla da kaže: ispunili smo misiju, rešili smo ustavno-pravnu poziciju i status romske nacije u Evropi.

Drugim delom predloga gospodina Asenova u kojem predlaže da prvi visoki predstavnik EU za pitanja Roma bude Bajram Haliti se nećemo baviti jer bi morali da ulazimo u analizu paralelnih koloseka kojim se poslednje dve decenije kreću sa jedne strane Bajram Haliti i još nekolicina romskih intelektualaca, a sa druge pojedini nazovi romski politički i nacionalni predstavnici, čiji je jedini politički i nacionalni program floskula: „a koliko sam ja dobar u tome“.

Predlog gospodina Asenova je zaista u ovom trenutku jedini način da se pređe sa reči na dela, ukoliko postoji stvarna politička volja na nivou EU da se licemerje i političke šarene laže zamene konkretnim rešenjima.

Mislite o tome….

FUNKCIJE VISOKOG PREDSTAVNIKA RADI ZAŠTITE LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA

Funkcija Visokog predstavnika radi zaštite ljudskih i manjinskih prava Roma je da govori i deluje kao lider i posrednik. Visoki predstavnik raspravlja o globalnim temama i problemima u ime romske zajednice i koristi svoj položaj kako bi posredovao u sporovima.

Visoki predstavnik romske nacionalne manjine:

  • Učestvuje u mirovnim misijama EU i drugim međunarodnim organizacijama;
  • Posreduje između romske nacionalne manjine i svih međunarodnih organa i organizacija;
  • Posreduje između EU i romskih NVO;
  • U okviru svog mandata, Visoki predsatvnik romske nacionalne manjine će raditi u diskreciji i nezavisno od svih strana direktno umešanih u tenzije;
  • Prilikom razmatranja situacije, Visoki komesar romske nacionalne manjine će u potpunosti uzeti u obzir postojanje demokratskih sredstava i međunarodnih instrumenata za reagovanje na nju i njihovu upotrebu od strane uključenih strana;
  • Ocenjuje u najranijoj fazi ulogu direktno involviranih strana, prirodu zategnutosti i nedavni razvoj događaja u tom regionu i, gde je moguće, potencijalne posledice za mir i stabilnost;
  • Posećuje svaku državu učesnicu i lično komunicira sa neposredno involviranim stranama u cilju dobijanja informacija iz prve ruke o situaciji u pogledu romske nacije;
  • Za vreme posete državi učesnici, dok dobija informacije iz prve ruke od svih neposredno uključenih strana, može razgovarati o pitanjima sa stranama i, po potrebi, unaprediti dijalog, poverenje i saradnju među njima;
  • Nastaviće da putem unilateralnih, bilateralnih i multilaratelarnih napora istražuje dalje puteve za efikasnije sprovođenje odgovarajućih obaveza OEBS-a, uključujući one koje se odnose na zaštitu i stvaranje uslova za unapređivanje etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta romske nacije;
  • Postavlja pitanje romske nacije na konstruktivan način, miroljubivim sredstvima i putem dijaloga svih zainteresovanih strana na osnovu principa i obaveza romske nacionalne manjine;
  • Osuđivaće sve pokušaje da se putem pretnji ili upotrebom sile lica rasele Romi u cilju promene etničkog sastava u oblastima na njihovoj teritoriji;
  • Imenuje osoblje u agencijama EU prema pravilima koje donosi Paralement EU;
  • U vršenju svojih dužnosti ne traži niti prima uputstva ni od koje vlasti izvan Evropskog parlamenta i Evropskog saveta. Uzdržava se od svake akcije koja bi se mogla odraziti na njegov položaj  kao međunarodnog službenika.

 

Andrija Janičijević, novinar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*