Bajram Haliti – Bugarska na delu pokazala kako poštuje evropske standarde o ljudskim pravima

Bajram Haliti – Bugarska na delu pokazala kako poštuje evropske standarde o ljudskim pravima

VAMPIR NACIZMA U STAROJ ZAGORI

Oklopnici, psi, bageri protiv romskih žena i dece u vršenju pogroma i sprovođenju samovolje lokalnog moćnika čije su žrtve stotine Roma u Staroj Zagori u Bugarskoj podseća na užase iz doba nacizma. Godinama su živeli mirno, izgradili kuće, plaćaju komunalije. Od juče im je samo nebo krov.

Evropska i svetska javnost godinama upozorava na enormna kršenja ljudskih prava u zemljama EU, posebno kada su u pitanju Romi. U tome prednjače Nemačka, Francuska, Italija i Grčka, ali od juče, zahvaljujući postupku bez presedana, se u prvi plan istakla Bugarska. U Staroj Zagori bageri uz podršku oklopljene policije sa psima i žandarmerije srušili su, po nalogu gradonačelnika, romsko naselje koje na toj lokaciji postoji decenijama. U prah su pretvorene kuće od tvrdog materijala stvorene u krvi i znoju njihovih domaćina, pred očima užasnute dece dok su se vazduhom prolamali krici njihovih majki. Falila je samo još gasna komora i krematorijum i vratili bi se u 40-te godine 20. Veka i vreme kada je Adolf Hitler osudio Rome na istrebljenje.

Ćutanje najviših organa vlasti Bugarske, članice Evropske unije koja sebe voli da predstavlja kao bastion demokratije i zaštite ljudskih prava, kao i ćutanje organa EU, UN, SAD u potpunosti demaskira strategiju za budućnost i politiku koja će se sprovoditi u zemljama EU, kada je reč o Romima. Demagoška isprazna retorika o ljudskim pravima poklekla je i završila u glibu diskriminacije, segragacije i totalne suspenzije bilo čega što ima veze sa ravnopravnošću Roma sa ostalim Evropljanima. Po svemu sudeći na osnovu onoga šta se dešava u poslednje dve godine širom Evrope, a što je kulminiralo jučerašnjom deportacijom u Staroj Zagori, 12 miliona Roma su nepoželjni državljani EU i ako ne žele fizički da nestanu treba ponovo da postanu nomadi.

A gde bi trebali da odu sa vekovnih ognjišta i ko to ima pravo da kreira sudbinu celog naroda? Ko to prikriva sopstvenu nesposobnost, kao što je slučaj sa gradonačelnikom Stare Zagore, raseljavanjem sopstvenih sugrađana. A kada su mu trebali glasovi obećavao je strategiju koja bi pomogla Romima da se izjednače sa svojim sugrađanima i da postanu poštovane i drage komšije. Ko je Romima kriv što veruju svakoj gnjidi.

Picture1

Zahvaljujući velikim „braniteljima“ demokratije Romi iz bivše Jugoslavije su postali „nevidljivi“, odnosno ljudi bez državljanstva i ličnih dokumenata, Romi sa Kosova i Metohije u statusu izbeglih i interno raseljenih lica. To je politika Ketrin Ešton, Havijera Solane, Karla Bilta, Martija Ahtisarija i sličnih demagoga. Gde su oni sada? Gde su da zaštite Rome, ne samo u Staroj Zagori, već i u Londonu, Parizu, Lionu, Rimu, Berlinu…, kao što štite pronacistički režim u Ukrajini koji su sami instalirali, a one koji se sa tim ne mire nazivaju teroristima.

Molimo Vas da nas više ne štitite…

Jer da zaista želite da štitite ljudska i manjinska prava i Rome do sada bi već reagovao Sud za ljudska prava, najviši zvaničnici bi osudili ovaj postupak, pozvali se na Konvencije i Deklaracije koje su potpisali i pozvali pravosudne i istražne organe da reaguju i kazne državu članicu zbog kršenja Zakona EU. Ali ništa od toga se ne dešava. Ne reaguje ni Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks, ne reaguje ni Vivijen Reding, potpredsednica evropske komisije I komesar za pravosuđe, državljanstvo I ljudska prava. Bila je u pravu Hilari Klinton kada je svojevremeno prilikom posete Bugarskoj u svojstvu državnog sekretara SAD prozvala predsednika Bugarske zbog flagrantnog kršenja ljudskih I nacionalnih prava Roma.

Bio je u pravu Džordž Soroš, veliki filantrop i otac Dekade Roma kada je kritikovao države članice EU zbog duplih standarda kada su Romi u pitanju, a na osnovu Izveštaja od svojih saradnika širom Evrope i sveta.

Zašto ne reaguju romski poslanici u evropskom Parlamentu. Godinama unazad pred očima sveta i romskih poslanika Viktorije Mohači i Livija Jaroka eskalira segragacija Roma, njihova deportacija, a one se ne oglašavaju u zaštitu svog naroda.  Zašto ne reaguje Anžej Mirga, šef kontakt grupe za pitanja Roma I Sinta OEBS-a? Zašto ne reaguju znani i neznani romski poslanici u Parlamentima država članica EU u kojima se dešavaju ovakve stvari za koje svi tvrde da su stvar prošlosti. Imaju li oni više ikakvu vezu sa svojim narodom ili su se, zarad funkcija, odrodili I prodali “veru za večeru”?

Picture2

Zato ja, Bajram Haliti, imam puno pravo, kao intelektualac Rom, master prava, kulturni I javni radnik, publicist i izdavač romsko-srpsko-engleskog rečnika, glavni i odgovorni urednik Novinsko Informativne Agencije Roma, koji sam svoj radni vek posvetio borbi za ravnopravnost Roma sa ostatkom sveta, da tvrdim da je sve što se dešava posledica nerešenog statusa romskog naroda na globalnom nivou. Ceo svet tretira Rome kao “bezzemljaše”, nomade, “ružne, prljave, zle” iako su Romi utkani u sve pore civilizacijskog razvoja hteli to da priznate ili ne.

Zato predlažem, bez odlaganja da se ROMSKO PITANJE stavi na dnevni red kako evropskog Parlamenta tako i Generalne skupštine UN. Obzirom da Romi nemaju svog predstavnika pozivamo Generalnog sekretara UN da na globalnom nivou otvori pitanje statusa Roma kao naroda I njihovoj izloženosti pritiscima zabranjenim desetinama dokumenata, počevši od Univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima, preko Helsinške povelje do Okvrine Konvencije o zaštiti nacionalnih manjina.

Očekujem da ovaj moj stav podele I podrže Dorin Čoba, predsednik Internacionalne unije Roma, Rutko Kavčinski, predsednik ERTF-a, dr. Rajko Đurić, predsednik ERU, Jovan Damjanović, predsednik Svetske organizacije Roma.

Takodje očekujem podršku od evropskih I svetskih intelektualaca, humanista, filozofa, kulturnih i javnih radnika, jednom rečju svih koji zaista veruju da smo svi, pred Bogom, rođeni jednaki. Niko ne sme da veruje da će se politikom kakva je do sada vođena u pojedinim državama članicama prema Romima rešiti 12 miliona Roma u EU. Jer mi niti možemo niti hoćemo da odemo odavde i dok dišemo i čuju se violine nećemo prestati da se borima za nacionalno i lično dostojanstvo, slobodu, jednakost i prava koja imaju svi drugi.

Ni manje, ni vise od toga.

U Zemunu,
24.07.2014

Bajram Haliti, master pravnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*