Bajram Haliti – lični stav

Bajram Haliti – lični stav

“NE POSTOJI PUT KA MIRU – SAM MIR JE PUT“

(Mahtma Gandi)

 

U nastojanju da se utvrdi vizija medjunarodnih odnosa u XXI veku koji je pred nama, relevantno je i korisno pogledati kakve smo medjunarodne odnose imali tokom XX veka. XX vek je doživeo dva svetska rata. Izmedju ta dva rata, pa i posle, izbilo je stotinjak drugih manjih ratova koji su se razlikovali po svom intenzitetu i obimu. Pojedine države su uživale u dosta drugim periodima mira. Medjutim, za čovečanstvo u celini, takvi periodi mira su zapravo bili kraći nego periodi rata.

“Ne postoji put ka miru. Sam mir je put” – ovaj moto Mahatma Gandinaznačava pragmatično shvatanje mira. Nešto konkretniji je sledeći citat: “Ti se pobrini za sredstva, a svrha će da se pobrine za sebe.” Za Gandija su, znači, bitna sredstva – nenasilno ponašanje i delovanje, a ne bavljenje svrhom i ciljem – traženjem (utopijskog) mira do kojeg će svakako da se dođe u budućnosti.

Ono što ostaje kontroverzno je pitanja kada počinje mir. Ili drugačije formulisano: “Šta to znači kada se kaže da je nasilje prestalo?”

“Mir deli sudbinu svih društvenih problema koji se ne zanemaruju i ne zaboravljaju, već su izloženi pažnji celokupne javnosti. O njemu se stalno govori u politici, u medijima, u javnosti, unutar mirovnih pokreta. U njega se svi zaklinju i ‘reklamiraju’ ga. Na taj način se stiče utisak da je mir potpuno poznato stanje koje može da se napravi. Ugovor o razoružanju i politički razgovori približavaju nam mir, a naoružavanje i pogoršanje klime između pregovarača ga teraju dalje.

U međunarodnom sistemu mir postoji onda kada se konflikti u tom sistemu rešavaju u kontinuitetu bez upotrebe organizovane vojne sile.

Kao mir se označava proces unutar internacionalnog sistema čija je karakteristika da teži ka mirnom i nenasilom prevazilaženju sukoba i konflikata. Pojam bi mogao da se zadovolji i sledećom definicijom: Mir postoji ako konflikti u internacionalnom sistemu tendenciouno pokušavaju da se reše mirnim putem umesto upotrebom organizovane vojne sile.

Mir i razvoj sada su sve više aktuelna želja i nada svih naroda, naročito naroda zemalja u razvoju, povodom ulaska u novi milenijum. Smatramo da je glavna tendencija razvoja sveta usmerena ka miru i popuštanju.

Proces kretanja prema multilateralnom svetu je nezaustavljiv pravac razvoja sveta. Treba, međutim, da se pazi na neke nove elemente koji su se ovih godina pojavili na medjunarodnoj političkoj sceni. Hegemonizam i politika prava jačega sve više jačaju, novi intervencionizam teško pogadja interese i državnu nezavisniost i suverenitet mnogih malih zemalja. Problem mira i razvoja još nije rešen.

Do rešenja ovog problema potrebno je još mnogo zajedničkog napora svih naroda koji se zalažu za mir i razvoj i koji su progresivni.

Da bi se uspotavio mir i da bi došlo do zajedničkog prosperiteta čovečanstva, smatram da je neophodno da se uspostavi multilateralni svet.. Multilateralni svet je snaga za ograničenje hegemonizma. Takav svet je potreban za očuvanje mira i stabilnosti u svetu, za garanciju bezbednosti i suvereniteta srednjih i malih zemalja.

Smatram da u ovom multilateralnom svetu treba da se poštuju tri principa:

  1. Svetskim poslovima treba da upravljaju svi narodi i sve zemlje. Mali broj velikih zemalja ne sme da dominira u medjunarodnim poslovima. Zemlje našega sveta, bez obzira na veličinu, treba da budu ravnopravne, da zajedno učestvuju i upravljaju u rešavanju svetskih problema.
  2. Poštovanje prava na izbor naroda svake zemlje i na političkom i privrednom i kulturnom planu. Bilo koja zemlja ne sme i ne može da nasilno nametne svoju ideologiju i vrednost drugom narodu i zemlji. Niko nema pravo da upotrebi silu radi mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje.
  3. Izmedju svih zemalja treba aktivno da se razvija ravnopravna, uzajamno korisna privredna i kulturna saradnja, Ovakva saradnja treba da se odvija izmedju svih zemalja i izmedju svih regiona.

Po mom mišljenju, u novom veku najneophodnije je da se eliminiše svaka mogućnost intervencija većih i razvijenih zemalja koje bi kršile nezavisnost i suverenitet manjih, slabijih, i manje razvijenih zemalja. U novom veku medjunarodni odnosi bi trebalo da budu rukovodjeni principom poštovanja nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta i samoopredeljenja svih nacija, bez obzira na to da li su velike ili male, jake ili slabe, bogate, siromašne, u razvoju ili već razvije, i pricipom nemešanja u unutrašnje poslove svih zemalja, principom saradnje i razrešenja sukoba mirnim putem, na osnovama jednakosti i uzajamnog poštovanja.

Niko nema prava da zlozpotrebljava pojmove zaštite ljudskih prava i da krši suverena prava bilo koje države ili odredbe Povelje Ujedinjenih nacija ili medjunarodnog prava, kao što je to bilo u slučaju SRJ.

Ono što treba posebno da se naglasi, jeste značaj poštovanja Ujedinjenih nacija i napori da se demokratizuje ovo medjunarodno telo, da se potisnu svi pokušaji da se vrši hegemonija i da se menja njen prvobitni cilj. Drugim rečima, Ujedinjene nacije su organizacija koja treba da se bori za mir i za saradnju medju svim zemljama. Aktivnu ulogu u tom pogledu može da odigra Pokret nesvrtsanih, čiji je jedan od osnivača bila Jugoslavija i Indija. Pokret nesvrstanih bi mogao da doprinese uobličavanju novih medjunarodnih odnosa u narednom veku, odnosa koji bi se zasnivali na ravnopravnosti i jednakosti i koji bi odgovarali težnjama svih naroda, pogotovunaroda zemalja u razvoju.

Hvala Vam na pažnji !

Bajram Haliti

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*