Dragan Novović: Lični stav

Dragan Novović: Lični stav

OBEŠTEĆENjE ŽRTAVA FAŠIZMA OD SR NEMAČKE

Posle pisanja pojedinih medija u maju mesecu ove godine , da je SR Nemačka krajem 2013.godine donela nove prpise o isplati obeštećenja žrtvama fašizma, i da se u Bosni i Hercegovini uveliko prikuplja dokumentacija i podnose novi zahtevi, Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije, (u daljem tekstu Zajednica), se pismenim putem obratila Nemačkoj ambasadi sa zahtevom za dostavu tačnih informacija o tome: Da li su takvi propisi zaista doneti, ako jesu na koje kategorije oštećenih se odnose, od kada teku i kada se završavaju rokovi za predaju dokumentacije, i slično.

Odgovarajući na pitanja, Ambasada Savezne Republike Nemačke iz Beograda, je Zajednici uputila dopis od 16. aprila, u kojem se navodi sledeće, citiram:

„Zahteve za plaćanje obeštećenja na osnovu Zakona o fondaciji  (u daljem tekstu Zakon), prema članu 14. stav 1. bilo je moguće podneti do 31.12.2001.godine, dok sada već više ne mogu biti podnošeni zahtevi bilo koje vrste po bilo kom osnovu. Isplata obeštećenja iz sredstava Fondacije je definitivno okončana 2006.godine. Prilikom isplate primaoci obeštećenja su potpisali izjavu o odricanju od dodatnih zahteva…, tako da su dodatni zahtevi isključeni“ .

U dopisu Ambasade SR Nemačke se dalje navodi da je maksimalni iznos obeštećenja iznosio 15.000 nemačkih maraka (7.500 eura), te da nije bilo različitog tretmana pojedinih žrtava u pogledu štete prema članu 11. stav1. Zakona, što znači da nikome od bivših ratnih vojnih zarobljenika isplata nije bila odobrena . To istovremeno znači da je isplata odobravana isključivo licima koja su odvođena u zarobljeništvo u koncentracione logore ili getoe iz političkih razloga, zbog rasne pripadnosti odnosno diskriminacije, ili seksualnih opredeljenja….

Na kraju dopisa, načelnica Pravno-konzularnog odeljenja Ambasade SR Nemačke, još jednom apostrofira da …“u vezi sa pitanjem šteta i gubitaka iz Drugog svetskog rata treba konstatovati da se tu radi o zahtevima za ratnu odštetu koji, u skladu sa međunarodnim pravom, mogu biti podnešeni jedino od strane jedne prema drugoj državi“…, s tim u vezi pozivajući se na ekonomsku pomoć datu od SR Nemačke Jugoslaviji 1956. i ponovo 1973.godine, navodi da su ta pitanja između dve države rešena.

Ovo je jedan od više dopisa, koji se nalaze u Arhivi Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije, kojim SR Nemačka na direktan način stavlja do znanja oštećenim žrtvama fašizma i naslednicima žrtava fašizma, da su za nju pitanja ličnog obeštećenja isto što i pitanje globalne ratne štete te da ona više ni sa kime ne želi da razgovara na tu temu. Naime, prilikom obraćanja od strane udruženja i pojedinaca, zvanični organi SR Nemačke u svojim odgovorima odbijaju bilo kakvu mogućnost za neposredne razgovore o isplati ličnog obeštećenja, navodeći da sagovornik o tim pitanjima može da im bude jedino država. S druge strane, u tim odgovorima, nikada ne zaborave da naglase da i pored toga što njihov sagovornik može biti jedino država, za njih su ta pitanja rešena i to kako protekom vremena i izmenjenim okolnostima u međunarodnim odnosima, tako i zbog činjenice da su svoju obavezu naknade štete izmirili davanjem ekonomske pomoći u ranijem periodu bivšoj Jugoslaviji.

Ovakvi stavovi izneti u zvaničnim dokumentima SR Nemačke, da sa pojedinicima i udruženjima ne žele da razgovaraju o ličnom obeštećenju za štetu pretrpljenu u Drugom svetskom ratu, a da sa državom Srbijom takođe nema mesta za priču o ratnoj šteti jer su ta pitanja rešena sa bivšom Jugoslavijom, nemaju pravnog osnova u postojećim međunarodnim dokumentima. Najpre zato što se ratna šteta kao pitanje o kojem odlučuju države (u princiu) zaključenjem ugovora o miru, a što je u suštiti pitanje politike i političkih odluka, ne može izjednačiti sa pitanjem ličnog obeštećenja pojedinaca čija su prava regulisana nizom međunarodnih propisa i koja po svojoj suštini ne zadiru u politiku, jer se radni o isključivo pravnim pitanjima.

U svakom slučaju, bilo da oštećena država u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun svojih oštećenih građana, (po principu generalne supstitucije) zaključi ili odbije da zaključi ugovor o miru, odnosno sporazum o naknadi ratne štete, po opšte prihvaćenim međunarodnim principima humanitarnog prava, dužna  je da se stavi u zaštitu svojih građana i da im obezbedi naknadu ličnog obeštećenja za štetu koju su u ratu pretrpeli. Ovo tim pre, što jedan veliki broj oštećenih građana niti je želeo rat, niti je uzeo učešće u ratnim zbivanjima, niti je bilo kojom svojom radnjom prouzrokovao štetu koja mu je naneta, a ipak je pretrpeo štetu jer su mu roditelji i najbliži srodnici pobijeni usled odmazde, ili je lično na svom telu pretrpeo teške telesne povrede, ili je odveden u zarobljeništvo gde je godinama robovao, ili je bio šikaniran i zlostavljan samo zato što pripada određenom narodu ili rasi, ili mu je uništena i oteta imovima i slično. Čak i da po principu generalne supstitucije, oštećena država odustane od zahteva za naknadu ratne štete prema odgovornoj državi, ona u tom slučaju stupa na mesto dužnika prema svojim oštećenim građanima i dužna je da im na drugi način obezbedi obeštećenje.

Komisija Vlade Republike Srbije za razmatranje pitanja procene ratne štete iz Drugog svetskog rata , (u daljem tekstu Komisija), koja je trebalo da istraži i konačno utvrdi sve relevantne okolnosti vezane za visinu i procenu ratne štete, i da na osnovu dobijenih rezultata predloži Vladi moguća rešenja, je radila samo dve godine jer joj posle isteka vremena na koje je formirana, mandat nije produžen, tako da se u ovom trenutku u Republici Srbiji niko zvanično ne bavi pitanjima obezbeđivanja obeštećenja za oštećene građane.

Radi ponovnog aktiviranja Komisije i nastavka rada na rešavanju otvorenih pitanja neisplaćene odštete, predstanici Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata su održali sastanak sa državnim sekretarom u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, zahtevajući da se produži mandat Komisiji za ratnu štetu, i na tom sastanku je dogovorena pomoć i podrška Ministarstva u daljem radu Zajednici, ali nisu određeni nikakvi rokovi u pogledu nekih konkretnih mera.

Ovo praktično znači da naši sugrađani ne treba da nasedaju na razne dezinformacije kojima im se nudi naplata ratne štete uz „minimalne troškove“, i ne treba da uplaćuju bilo kome bilo kakav novac, bez obzira o kojoj sumi je reč radi navodne naplate, jer nisu tačne informacije da je SR Nemačka donela nove propise o isplati ratne štete, da u ovom trenutku ni nadležni organi Republike Srbije ne preduzimaju nikakve mere da se ovo pitanje konačno reši, da Komisija za ratnu štetu još uvek nema ovlašćenje da nastavi sa radom, te da je sav posao za rešavanje nerešenih pitanja sa odgovornima za ratnu štetu i oštećenim građanima, vezan za prethodno donošenje odluke od strane Vlade kojim će ovu stvar pomeriti sa mrtve tačke.

Dragan Novović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*