Komentar: Šta je na kraju puta?

Komentar: Šta je na kraju puta?

Nakon što je u januaru 2013 godine Zoltan Bajer, osnivač desničarske Fides partije, tada na funkciji savetnika Premijera izjavio: „Cigani su životinje i njih ne treba razumeti i tolerisati već istrebiti“, veliki broj Roma iz Mađarske je krenuo u migracije po svetu tražeći zaštitu od ovih nacističkih nastupa.

Oni koji su se ponadali da će u dalekoj Kanadi, koja slovi za jednu od najdemokratskijih država, dobiti azil i mogućnost da se skrase, čekalo je gorko iznanađenje. Umesto spasa čeka ih deportacija.

Da bi to bilo dovoljno jasno kanadska ambasada je u mađarskom gradu Miškolcu lepila Bilborde sa obaveštenjima da će Romi koji se odluče da krenu put Kanade biti vraćeni kućama.

Sa druge strane EU je uspostavila „demokratsko“ pravilo da državljani koji migriraju između država članica ne mogu dobiti azil, već samo status ekonomskog migranta, što prevedeno znači da ima pravo boravka u trajanju od tri meseca i ukoliko pronadju posao.

Centar za zdravlje i ljudska prava i Harvardska škola za javno zdravlje su sproveli istraživanje u ovoj godini nasilja nad Romima u Mađarskoj. U izveštaju se navodi da u Mađarskoj 70-80 % Roma živi ispod linije siromaštva, a da, uprkos usvojenim evropskim Zakonima protiv diskriminacije, ekstremističke grupe u Mađarskoj nekažnjeno maltretiraju Rome i da romska populacija živi u atmosferi neizvesnosti i straha za fizički opstanak. Sa druge strane mađarska administracija im onemogućava pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošljavanju.

Istovremeno se skoro 70 % Mađara izjasnilo da ne dozvoljava svojoj deci da se druže sa romskom decom.

Ministar u kanadskoj vladi za imigracije je označio Mađarsku kao „sigurnu zemlju“, odnosno zemlju gde se poštuju ljudksa i manjinska prava. Na pitanje novinara kako to objašnjava, lakonski je odgovorio: „Sigurna zemlja ne znači i savršena zemlja. Ni Kanada nije savršena“

Tragedija evropskih Roma je da je Kanada bila jedna od poslednjih „sigurnih“ destinacija i utočište za mnoge od njih.

Andrija Janičijević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*