Bajram Haliti – UTICAJ ROMSKOG JEZIKA U MEDIJIMA

Bajram Haliti – UTICAJ ROMSKOG JEZIKA U MEDIJIMA

Mediji i Romi

UTICAJ ROMSKOG JEZIKA U MEDIJIMA

Dame i gospodo, osećam potrebu kao predsednik ,,Novinsko informativne agencije Roma“, da mojim razmišljanjima o ,,Uticaju romskog jezika u medijima” naznačim od kakvog je značaja službena upotreba romskog jezika u elektronskim i printovanim medijama, kao i u ostalim institucijama države.

Pošto su Romi u samo nekoliko evropskih zemalja ustavno priznati kao nacionalna manjina, Evropska Unija i Evropski Parlament treba da ponude inicijativu da se njihov status definiše na jedinstven način i da se, u skladu s tim, regulišu njihova kolektivna prava.

Jedno od osnovnih prava jeste pravo na slobodno korišćenje maternjeg jezika i njegov razvoj. Za to je potrebno stvoriti adekvatne uslove. Pošto je jezik deo kulturnog života ljudi, čak neotuđivi deo kulturnog razvoja – kako je to definisano u UNESCO-ovoj konvenciji protiv diskriminacije u obrazovanju (Doc, 11 C, 144. XII 1960), neophodno je stvoriti uslove za standardizaciju romskog jezika, u smislu i na način koji je predviđen Rezolucijom IV Svetskog kongresa Roma i Sinta.

Romski jezik, koji za Rome ima neprocenjiv nacionalni, kulturni i istorijski značaj, treba da kao kulturno dobro, koje se neprestano ugrožava, uživa zaštitu UNESCO-a u meri i na način kao što je to slučaj sa kulturnim dobrima, istorijskim znamenitostima i prirodnim retkostima raznih naroda i zemalja. Pošto ovaj narod nema svoju državu, međunarodna zajednica, u ovom slučaju UNESCO, treba da preduzima ulogu zaštitnika njegovog najznačajnijeg kulturnog dobra – jezika.

U situaciji u kojoj je romski narod danas, ukazala se potreba za informativnim medijima, koji bi vršili ne samo obrazovnu, već pokretačku funkciju u našem narodu.

Elektronski i printovani mediji su danas od izuzetnog značaja za naš narod i njegovu emancipaciju. Ovo je prilika da se razmene i obogate iskustva i nađu putevi i forme za međusobnu aktivnu saradnju. Na taj način će se sadržajno obogaćivati i mediji na romskom, usavršavati kadrovi, i razvijati naš romski jezik.

Danas je više nego ikad neophodno da se svet upozna sa pravim karakterom i identitetetom romske prošlosti i sadašnjosti, kako bi se između Roma i ostalog dela sveta uspostavilo veće razumevanje i prisnija saradnja.

roma-flag

Borba za potpuno ostvarivanje kulturne ravnopravnosti Roma na svim meridijanima ove planete biće samo jedna od vodilja uređivačke politike naših elektronskih i printovanih medija, ali istovremeno gradiće mostove prema stranim prijateljima u ovim burnim vremenima.

S druge strane, mi se nadamo da će na ovaj način problemi Roma doći do šireg auditorijuma, probuditi interesovanje i znatiželju, jer su neosnovane predrasude nastale usled neznanja o moralnim vrednostima našeg naroda.

Naš cilj je da se konačno stvori atmosfera simpatije, koja bi omogučila Romima da jednog velikog dana ponosno zauzmu svoje mesto u ljudskoj zajednici. Bez pisane reči, Romi ne mogu stvoriti kolektivnu, kulturnu i nacionalnu integraciju. Reč je, naime, o pravu korišćenja maternjeg jezika, osnivanju naučnih i kulturnih institucija, izdavačkoj delatnosti, medijima.

Naši printovani i elektronski mediji neće biti mediji koji će konkurisati postojećim medijima u zemlji i svetu. Naši ciljevi su precizni i strogo određeni. Na našim elektronskim i printovanim medijima, gde će biti mnogo reči i mnogo slika, naći ćete analize i studije koje ste morali da tražite na drugim jezicima ili u medijima koje je vrlo teško pronaći.

Samit šefova država i vlada održan u Strazburu 1997.godine definisao je prioritetne ciljeve za Evropu dvadeset i prvog veka, dodeljujući Savetu Evrope zadatak da „gradi slobodnije, tolerantnije i pravednije evropsko društvo, zasnovano na zajedničkim vrednostima kao što su sloboda izražavanja i informisanja, kulturna raznovrsnost i jednako dostojanstvo svih ljudskih bića“.

S tim u vezi, mislimo da bi “romski elektronski i printovani mediji” mogli da promovišu prava Roma u ostvarivanju njihovog kulturnog i verskog identiteta, kao i afirmaciju i zaštitu ljudskih, građanskih i političkih prava na Balkanu i šire.

Mediji u svom radu ostvaruju obrazovnu i kulturnu funkciju, koriste maternji jezik i, ukupno gledano, potvrđuju nacionalni identitet.

Osobe koje pripadaju nacionalnim manjinama imaju pravo da slobodno ispoljavaju, čuvaju i razvijaju svoj etnički, kulturni, lingvistički ili regionalni identitet i da očuvaju i razvijaju svoju kulturu u svim aspektima, oslobođeni od bilo kakvog pokušaja asimilacije protiv njihove volje.

Ostaje se, dakle, u uverenju da će i pripadnici manjina, pod jednakim uslovima, ostvariti svoje RTV stanice i preko njih, eventualno, povećati obim informisanja na maternjim jezicima. Verovatno je to i najbolji put (mada ekonomski za sada i najteži) da se dođe do boljitka bez ikakvog uplitanja države. Zato treba slobodno osnivati privatne i mešovite fondacije za razvoj radio-televizijskih stanica ili programa na jezicima manjisnkih zajednica, kao i za razvoj programa i medija koji deluju u pravcu međusobnog upoznavanja i povezivanja različitih nacionalnih i etničkih zajednica.

Javna RTV mreža dužna je da realizuje obavezu države da se obezbedi dostupnost do kanala, širenje i primanje informacija nacionalnim manjinama na njihovom maternjem jeziku. Od ove obaveze ona ne može odustati, bez obzira na to da li će se pojaviti još RTV stanica u svojini pripadnika manjina, ili na njihovim jezicima. Pošto ne postoje propisane kvote takvih programa, a nacionalne manjine traže više, ne vidimo drugo rešenje osim da se o tome postigne pravedan dogovor. On će se lakše postići ako se promene i politički i ekonomski uslovi u kojima se sada razgovara na relaciji država-manjine, kao i o mnogo bitnijim stvarima. Isto tako je važno da se već postojeća mreža lokalnih RTV stanica, kod kojih nije završena transformacija društvene svojine, zaduži da i nakon promene osnivača ispunjava opravdane zahteve za informisanjem na jezicima nacionalnih manjina. Čak bi se ovo moglo postavitii kao uslov za svojinsku transformaciju.

I na kraju, prilikom dodeljivanja licence i talasnih dužina. prednost treba da se da onim stanicama koje će u programu favorizovati nacionalne, kulturne ili jezičke manjinske zajednice.

U zakonima o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina pojedinih zemalja tranzicije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na potpuno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući pravo na izražavanje i pravo na primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja.

Države u tranziciji bi trebalo da u programima radija i televizije javnog servisa obezbede informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine, a mogu da osnivaju i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih manjina.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i održavaju medije na svom jeziku.

Države članice treba da preuzimaju obavezu da garantuju slobodu direktnog prijema radio i televizijskog programa iz susednih zemalja na jeziku koji je isti ili sličan regionalnom ili manjinskom jeziku, kao i da se ne suprostavljaju reemitovanju radio i televizijskih programa iz susednih zemalja na ovom jeziku.

Da li će i u kojoj meri ovaj poduhvat uspeti, to zavisi prvenstveno od toga koliko se poštuju i štite prava za unapređenje jezičkog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina u Evropi i svetu, koja su inače definisana u mnogim dokumentima, počev od “Opšte deklaracije” o pravima čoveka UN, pa do niza drugih međunarodnih akata o sprečavanju diskriminacije i zaštiti nacionalnih manjina.

Uistinu smatram da će danas politički razum u zemljama u tranziciji pobediti, i da će se podržati pokretanje naših elektronskih i printovanih medija. Iskreno se nadam tome.

Sa svoje strane Romski intelektualci čine sve veće napore da položaj romskog maternjeg jezika poboljšaju i svojoj oralnoj kulturnoj baštini obezbede trajno mesto u sveukupnom kulturnom nasleđu balkanskih naroda i narodnosti ili naroda eks Jugoslavije.

Bajram Haliti, master pravnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*