Kulturni dodatak – Naša preporuka za leto: Cigani lete u nebo (FILM, 1975)

Kulturni dodatak – Naša preporuka za leto: Cigani lete u nebo (FILM, 1975)

FILM: Cigani lete u nebo (1975)

Mladić koji se zvao Aleksej Maksimović Pješkov sin siromašnog radnika,siroče koje je rano ostalo bez oca, lađar, kuvar, pevač, skitnica i samouk – imao je dvadeset i četiri godine kada je dospeo u tamnicu. Bilo je to 1892.godine. Uzevši tada pseudonim pod kojim ga poznaje svetska literatura, Maksim Gorki u tamnici piše svoju prvu pripovetku: Makar Čudra. Iako prva, ova pripovetka koja je “zrelo štivo” i sa zanatske, i sa tematske i sa umetničke strane – poslužiće mnogo decenija kasnije, kao osnov za film i mjuzikl Cigani lete u nebo. 

Makar Čudra, Ciganin, priča na obali mora, pod vetrom i talasima, o svom ciganskom sabratu Lojku Zobaru i njegovoj ljubavi prema lepoj Ciganki Radi. Makar Čudra je tema za sebe, pisac ga skicira kao profil snažne ličnosti, tako da bi i on sam mogao da bude tema jedne priče. Gorki daje Makaru ulogu pripovedača da bi ispričao začudnu istoriju jedne ljubavi. Ta istorija je zanimljiv fabulativni ram za široku sliku koju pisac i njegov junak slikaju pred čitaocem. Napisana u Tiflisu, u stanu političkog izgananika Kaljužnog, objavljena u dvevnom listu “Kavkaz”, ona stoji – hronološki i umetnički – na čelu svih izabranih i sabranih dela Maksima Gorkog.

Pix00niar

Gorkijevi Cigani nose u sebi elemente romantičarskih legendi koje, međutim, pripovedaju pučki pripovedači. Njih autor sreće kraj čergi, u stepama, za vreme lutanja beskrajnim prostorima svoje domovine Rusije. U tim se novelama, zatim, pojavljuju i likovi skitnica – “bosjaka”, u kojima Gorki otkriva visoke ljudske kvalitete, specifičnu životnu filozofiju, često izraženu u brojnim aforizmima i sentencama. Njegovi junaci lišeni su društvenih dogmi i lako prekoračuju norme društvenog ponašanja, upravo zato što ne zavise sudbinski od materijalnih dobara. Jednom rečju – oni su slobodni. Zbog takvih osobina njegovih novela, Gorkog su u prvo vreme smatrali predstavnikom ruskog modernizma, dok se u vezi sa njegovim likovima najčešće spominjalo Ničeovo ime.

Najzad nesumljivo je jedno: novelistički likovi Gorkog: Makar Čudra i starica Izergil, Lojko Zobar i prelepa Ciganka Rada – jesu ponosni, smeli i snažni ljudi koji su suprostavljeni poniznim, ropskim i slabim. Takvi likovi, takvi ljudi i takvi Cigani, samo i mogu “da lete u nebo”. Zemlja je za njih pretesna.

Pix01niar

Film Cigani lete u nebo ili u originalu Табор уходит в небоgovori o nekoliko ljubavnih priča, međusobno ukrštenih u jednu celinu. U centru priče su ciganska lepotica Rada, i Lojko Zobar sitni lopov nemirnog duha. To je u isto vreme i priča o životu cigana u Austro-Ugarskoj imperiji početkom XIX veka. …Film traje 101 minut, a glavnu ulogu tumači Svetlana Toma, kaja je posle ove uloge proglašena „narodnom umetnicom ciganske SSSR“.

Pix02niar

Na Međunardnom fimskom festivalu u San-Sebastijanu 1976. godine „Cigani lete u nebo“ je dobio Gran pri za najbolji film.

Izvori:

[1]     Aleksandar Đaja, dramaturg, http://okart.rs/predstave/pozoriste-na-terazijama-velika-scena/cigani-lete-u-nebo

[2]     http://www.vijesti.me/kultura/svetlana-toma-cigani-lete-prema-nebu-ostace-istoriji-kinematografije-clanak-122206

[3]     http://kinorusija.wordpress.com/2008/10/16/tabor-ukhodit-v-nebo-1975/#

Pix03niar

Vladana Lilić