24.9.2014, NIAR – Romi ne mogu biti lišeni prava na sopstveni kulturni život, na ispovedanje i obrede svoje vere i na upotrebu svog jezika

24.9.2014, NIAR – Romi ne mogu biti lišeni prava na sopstveni kulturni život, na ispovedanje i obrede svoje vere i na upotrebu svog jezika

Beograd, 24.09.2014. god. (NIAR)- Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik ,,Novinsko-informativne agencije Roma”, je danas izjavio za portal niar.rs: Nakon Drugog svetskog rata u ugovore sklopljene u okviru Pariske mirovne konferencije 1946-1947 nisu ušle posebne odredbe o zaštitui manjina, već ekstenzivnija i apstraktnija formulacija da se bez obzira na rasu, veru, pol i jezik svima mora obezbediti uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda.

Korenit zaokret i temeljnu odrednicu u savremenom me|unarodnopravnom poretku o zaštiti položaja i prava manjina predstavlja član 27. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima od 16. Decembra 1966. Godine u kome se kaže da pripadnici manjina ne mogu biti lišeni prava na sopstveni kulturni život, na ispovedanje i obrede svoje vere i na upotrebu svog jezika.

Najpotpuniji sistem zaštite manjina ostvaren je u sklopu evropskih institucija, posebno pod okriljem Saveta Evrope i KEBS.

Iako su Romi uvek bili u izrazito nepovoljnom i podređenom društvenom položaju, zaštita prava Roma kao manjine dugo nije pobuđivala naročitu pažnju na međunarodnom nivou. Romi nisu bili obuhvaćeni sistemomm manjinske zaštite koji je ustanovljen posle Prvog svetskog rata. Pitanje položaja i prava Roma nije se ozbiljnije postavilo ni posle Drugog svetskog rata u kome su Romi bili izloženi genocidu, zajedno sa Jevrejima i Srbima. Procenjuje se da su nacisti istrebili 3.500.000 Roma.

Razlozi zbog kojih se pitanje manjinskog statusa Roma tako dugo nije postavljalo su višestruki – prvo, njihov nepovoljni društveni položaj uslovio je da oni sami nisu imali snage da se efikasno organizuju na međunarodnom nivou i svoje pitanje stave na dnevni red; drugo, dugo je preovladavalo shvatanje da je pitanje Roma pitanje njihove socijalizacije i da njihova posebnost, specifični način života, kultura i običaji predstavljaju ništa drugo do socijalnu devijaciju koju treba ispraviti, a ne vrednost koju treba očuvati; na kraju, kao veoma bitno u međunarodnim odnosima, naša “ matična ” država Indija, morala bi da se o nama brine i naše interese zastupa na međunarodnom nivou.

Novinsko informativna agencija Roma

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*