29.9.2014, NIAR – POBUNA KAO PRIRODNO LJUDSKO PRAVO ILI NEPRISTAJANE NA NEPRAVEDNE DRUŠTVENE KANONE

29.9.2014, NIAR – POBUNA KAO PRIRODNO LJUDSKO PRAVO ILI NEPRISTAJANE NA NEPRAVEDNE DRUŠTVENE KANONE

IZ RECENZIJE MR MILICE LILIC JEFTIMIJEVIĆ

POBUNA KAO PRIRODNO LJUDSKO PRAVO ILI NEPRISTAJANE NA NEPRAVEDNE DRUŠTVENE KANONE

Bajram Haliti, vrsni romski stvaralac sa vrlo bogatom bibliografijom originalnih dela i stručnih radova,, društveno angažovani intelektualac, autor prvog romsko – srpskog rečnika, (i engleskog) uvek u službi unapređenja čoveka, posebno svoje romske nacije, ponovo posredstvom umetnosti progovara u ime masa, zluoptreba pozicija onih koji su na vlasti, u ime obespravljenih… Stvarajući jedno nadasve angažovano umetničko scenarističko delo NEDODIRLJIVI NE UMIRU (NEDODIRLJIVI SU NEPOKORNI) koje je predložak za vrlo uzbudljiv film, on na predlošku prilika u Indiji, govori o univerzalnim ljudskim vrednostima, kao što su sloboda, odsustvo slobode, ljubav, izdaja, prijateljstvo, vekovni kastinski poredak sa povlašćenima i poniženima. U sudaru večnog i savremenog uvek nastaju lomovi, tenzija… Svaki kanon osim što podrazumeva neki uspostvaljeni red, inicira i otpor tom poretku. Vekovima je čovečanstvo živelo podeljeno na povlašćene i potlačene, ni danas nije bolje samo je sve to sofi sticiranje i zaodeva se u eufemistčke jezičke forme. Veliki je broj sasvim obespravljenih nacija koje žive u svetu bez elemnetarnih ljudskih prava mada se čitav svet sa nozovi demokratijom žalaže za njih, a umetnost nam to demonstrira iz veka u vek… Romska zajednica je nesumnjivo u takvoj poziciji u svetu, iako postoje pomaci da joj se promeni satus i da se narodu koliko – toliko omogući normalno življenje. Kroz metaforičnu priču o odbačenima, takozvanim Nedo dirljivima, Bajram Haliti piše o ponižavajućoj sudbini onih koji su društveno nepriznati, izdvojeni, obeleženi, a dobrim delom se sve odnosi na Rome koji su nekad davno prognani iz svoje postojbine Indije.

Ono što najviše intrigira u ovom scenariju je otkrivanje kaste „Nedodirljivih”. U prvi mah asocijacije se kreću ka moći, standardu, povlašćenim ljudima. Horizont očekivanja je naravno izneveren, jer u ovom slučaju reč je o negativnoj konotaciji reči nedodirljiv. Zapravo, ovde se radi o izopštenima, kažnjenima, bolesnima, onima koji su pro gnani zbog prestupa ili nemaštine. U najširem, ovo je nesu mnjivo metafora za Rome koji su proterani iz svoje po stoj bine Indije i rasuti po svetu trpe sve posledice izgnanstva i bezdomosti. Međutim, metafora može imati i dublje značenje i može se podvesti pod poimanje profi la savre menih političara koji su kasta povlašćenih a zapravo izrastaju iz kriminalističkog miljea i označavaju suštu suprotnost od izvornog smisla te reči koji je podrazumevao liderstvo i borbu za opšte dobro.

6b

Ipak, nijedan svet nije homogen i dodiri među njima su neminovni. Iz ekspozicije, u kojoj se pokazuje put jedne od protagonistkinja drame, mlade Romkinje Ajšvarije, koja iz Evrope dolazi u Indiju u posetu sestri što tamo živi, vidimo da će je potisnuta ljubav prema zetu učiniti prestupnicom, dovešće je među „Nedodirljive” gde će iskusiti svu težinu njihovog položaja. No, i tu će susresti i ljude i neljude.

Haliti će nam posredstvom sukoba oko vode, gde se čeka na red, pokazati suštinu ljudske prirode koja je svuda ista, neobjektvina prema sebi, surova prema slabima, nepoznatima. Međutim, vidimo da nešto nad ljudim dejstvuje kroz pojedinca i uvek se na neki način uspostavi kosmička pravda, a nedužni dobiju pomoć koja im je neophodna da bi preživeli. Pišući o ljudima iz Indije, o njihovim ličnim i opštim dramama, Bajram Haliti će obuhvatiti ceo svet koji funkcioniše na nepogrešivo isti način, na način politike koja unapređuje jednu vrstu ljudi, one koji sve podređuju uspehu u politici i naravno potom čine sve da bi radili isključivo za sebe.

Taj model ponašanja imamo svi pred očima, u našoj zemlji i svetu, televizija je učinila vidljivim sve što postoji na zemlji, a političari i ne skrivaju da ona služi prvenstveno njima.
Stoga je potpuno razumljivo što Haliti u srž zbivanja svog teksta stavlja političara, (Amitabh) pokazuje njegovu transformaciju, spremnost da sve podredi sopstvenom usponu, da žrtvuje ljubav, prijatelje, jednom rečju sve… Rađanje njegovog sina (Riši), za kojeg i ne zna da postoji, a koji će na kraju ostati pobednik i zastupnik obespravljenih, politički kompromis koji s njim postiže, iako je mladi buntovnik krenuo sa idejom da „Nedodirljive“ učini ravnopravnima, politički aktivnima, na simboličan način ukazuje na žilavost ljudi sklonih politici iz koristoljublja, karijerističkih razloga. Kad se dođe na vlast, sve prethdno, ideali slobode, drušvtno korisna dela, sve se to potisne, i iznova počinje da se služi moći vladanja. Čovekov mit o tome da bude Bog najbolje je pokazan kroz odnos prema vlasti, s tim što niko ne želi da postane Bog da bi služio drugima već sebi…

U osnovi drame je tumačenje zla shodno Lajbnicu koje se manifestuje kao fi zičko zlo, kroz nasrtaje na druge, izdaju, nanošenje telesnog bola drugima (ovde, ženi), metafi zičko zlo koje je imanentno čoveku kao nesavršenom biću (ovde, preljuba, izneveravanje sestrinske ljubavi i gostoprimstva, pored ostalog…) i moralno zlo koje dolazi iz izbora koje pojedini likovi prave (Amitabh se opredeljuje za politiku umesto za brak iako će to pred smrt pokušati da ispravi). Na predlošku romske nacije , gde su pokazane i neke specifi čnosti rase, jake strasti, privrženost porodici…) pokazan je svet u svoj kompleksnosti borbe dobra i zla, dijalektike progresa i regresa, sukoba Erosa i Tanatosa.

Otkrivajući jedan svet, evropskom čitaocu nedovoljno poznat, kao što je svet čoveka Indije, sa kastama, pre drasudama (radnja se odvija u devetoj deceniji prošlog veka) Haliti zapravo daje univerzalnu matricu čoveka, nadasve homopolitikusa koji je odvajkada isti i ima samo jedan cilj, lični uspon i pribavljanje moći zarad sebe.

Ljubav ipak trijumfuje povezujući svet idejama, strastima i realizacijom principa opstanka uprkos svim okolnostima kroz individualni čin i spremnost na neprekidnu borbu. Kombinujući dramsko, esejističko i lirsko,Bajram Haliti postiže snažan umetnički efekat, a egzotičnoću ambijenta i veliku prijemčivost za gledaoce širom sveta, nadasve aktuelnošću obrađenih tema i autorskim stavovima za koje se zalaže kao mislilac.

Mr Milica Jeftimijević Lilić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*