Bajram Haliti – POLOŽAJ ROMA U JUGOSITOČNOJ EVROPI I ZAŠTITA PRAVA NA MEDJUNARODNOM NIVOU

Bajram Haliti – POLOŽAJ ROMA U JUGOSITOČNOJ EVROPI I ZAŠTITA PRAVA NA MEDJUNARODNOM NIVOU

U periodu od 1945 god. pa do stupanja na snagu sada važećeg Zakona o zaštiti nacionalnih manjina ustavno-pravni status Roma nije bio precizno, valjano i potpuno definisan u zemljama Jugositočne Evrope, pa su se u ustavno-pravnim aktima pominjali termini narod, nacionalna zajednica, narodnost, etnička grupa i dr.

Tako je u Ustavu FNRJ iz 1946 god. pomenut i u praksi primenjivan termin nacionalna manjina, ali nije taksativno navedeno da su i Romi nacionalna manjina.

Taj termin nacionalna manjina je u Ustavu iz 1963 zamenjen pojmom narodnosti u želji da se ukaže na različitost jezičkih, kulturnih i drugih osobenosti nacionalnih grupacija koje nisu bile tkz. „konstitutivni narodi“.

Sledeći Ustavnopravni akt odnosno Ustav SFRJ iz 1974 godine zadržava pojam narodnosti, ali Ustavi pojedinih Republika upotrebljavaju i termin etnička grupa pa se posebno u ustavu SR Srbije, SR Makedonije i SR Bosne i Hercegovine te SAP Kosova i Metohije eksplicitno navodi da su Romi etnička grupa.

Ovakva ustavno-pravna situacija je doprinela da Romi ne zauzmu u ukupnom društvenom političkom životu onu poziciju koja je našem narodu pripadala prema svim merilima koji su važili za ostale narode odnosno nacionalne manjine.

jugoslavija-zastava

Takođe, i u Ustavu SRJ iz 1992 godine se pominje pojam etnička grupa i eksplicitno navodi da su Romi etnička grupa jer nemaju matičnu državu. Ovakvo određenje je nanelo veliku štetu našem narodu jer iako smo faktički bili najveća nacionalna grupacija posle srpskog naroda, nismo učestvovali u raspodeli sva tri oblika vlasti srazmerno procentualnom učešću u ukupnom broju stanovnika u SRJ.

Međutim, već u to vreme je usvojena Evropska povelja o ljudskim pravima po kojoj za priznanje statusa nacionalne manjine nije potrebno postojanje matične države već je sasvim dovoljno da odrežena nacionalna grupacija ima svoj jezik, kulturu i druge posebnosti po kojima se razlikuje od drugih.

Zaštita prava Roma na medjunarodnom nivou

Iako su Romi uvek bili u izrazito nepovoljnom i podređenom društvenom položaju, zaštita prava Roma kao manjine dugo nije pobuđivala naročitu pažnju na međunarodnom nivou. Romi nisu bili obuhvaćeni sistemomm manjinske zaštite koji je ustanovljen posle Prvog svetskog rata. Pitanje položaja i prava Roma nije se ozbiljnije postavilo ni posle Drugog svetskog rata u kome su Romi bili izloženi genocide. Procenjuje se da su nacisti istrebili 3.500.000 Roma.

Razlozi zbog kojih se pitanje manjinskog statusa Roma tako dugo nije postavljalo su višestruki – prvo, njihov nepovoljni društveni položaj uslovio je da oni sami nisu imali snage da se efikasno organizuju na međunarodnom nivou i svoje pitanje stave na dnevni red; drugo, dugo je preovladavalo shvatanje da je pitanje Roma pitanje njihove socijalizacije i da njihova posebnost, specifični način života, kultura i običaji predstavljaju ništa drugo do socijalnu devijaciju koju treba ispraviti, a ne vrednost koju treba očuvati; na kraju, kao veoma bitno u međunarodnim odnosima, naša ,,matična” država Indija, morala bi da se o nama brine i naše interese zastupa na me|unarodnom nivou.

Kada je reč o XX veku, u kome će pitanje zaštite manjina prerasti u međunarodni sistem, treba istaći da načelo zaštite manjina nije ušlo u pakt društava naroda, ali su u sklopu mirovnih ugovora na kojima je nastala tzv. Versajska Evropa, neke države, kao Poljska, Čehoslovačka, Rumunija, Grčka i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, morale preuzeti obaveze o zaštiti manjina. U kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca sve političke stranke su bile protiv preuzimanja tih obaveza, vlada je zbog toga podnela ostavku, ali obaveze o zaštiti manjina su morale biti prihvaćene.

Nakon Drugog svetskog rata u ugovore sklopljene u okviru Pariske mirovne konferencije 1946-1947 nisu ušle posebne odredbe o zaštitui manjina, već ekstenzivnija i apstraktnija formulacija da se bez obzira na rasu, veru, pol i jezik svima mora obezbediti uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda.

Korenit zaokret i temeljnu odrednicu u savremenom međunarodnopravnom poretku o zaštiti položaja i prava manjina predstavlja član 27. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima od 16. Decembra 1966. Godine u kome se kaže da pripadnici manjina ne mogu biti lišeni prava na sopstveni kulturni život, na ispovedanje i obrede svoje vere i na upotrebu svog jezika.

Najpotpuniji sistem zaštite manjina ostvaren je u sklopu evropskih institucija, posebno pod okriljem Saveta Evrope i KEBS.

Belgium EU Nobel Peace Prize

Društveni položaj Roma u Jugositočnoj Evropi i danas je lošiji nego položaj ostalog stanovništva. Prema navodima izveštaja Evropskog komiteta za migracije iz 1995. Godine koji se bavi položajem Roma u Evropi: “Oni su u nepovoljnom položaju u skoro svakoj oblasti: obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu, stanovanju i učešću u javnom životu.” Takođe, ljudksa prava Roma su izložena stalnom kršenju, naročito u Jugoistočnoj Evropi. Posebno su teški slučajevi nasilja prema Romima od strane ekstremističkih i profašističkih grupa, kao što su skinhedsi. S druge strane, državni organi, naročito u Jugoistočnoj Evropi, su često indiferentni prema kršenjima prava Roma, a u nekim slučajevima u tome i sami učestvuju.

U takvoj situaciji postavlja se pitanje kakvu zaštitu Romima pruža međunarodno pravo i, posebno, kakva im prava pripadahju u pogledu očuvanja kulture, jezika i tradicije koji čine osnovne elemente njihovog identiteta?

Pogrešno i zlurado shvaćeni, žrtve predrasuda, čak i progona, Romi spadaju u jednu od manjina čiji je lik u toku cele njihove duge i mukotrpne istorije bio najgrublje iskrivljavan.

Danas se romska zajednica, pod pritsiskom drugih kultura koje ugrožavaju kako njenu koheziju tako i njen tradicionalni način života, nalazi u celom svetu pred novim socijalnim i kulturnim problemima. Zbog toga je više nego ikad neophodno da se svet upozna s pravim karakterom romskog identiteta, romske prošlosti i sadašnjosti, kako bi se između Roma i ostalog dela sveta uspostavilo veće razumevanje i prisnija saradnja.

Opšte gledano, može se reći da su individualna i manjinska prava Roma normativno zaštićena na relativno visokom nivou, naročito u zemljama članicama Saveta Evrope. S druge strane, uvek ostaje pitanje u kojoj meri države poštuju obaveze koje su prihvatile. Iako u većini zemalja u kojima Romi žive postoji mogućnost obraćanja međunarodnim organima za zaštitu ljudskih prava, ipak je najvažnije da postoji delotvorna zaštita ljudskih prava na nacionalnom nivou. Međunarodni mehanizmi nadzora nad poštovanjem ljudskih prava predstavljaju samo dodatni i pomoćni vid zaštite ljudskih prava, a glavni posao se obavlja u samim državama.

Kao značajan trend treba istači da se pitanje Roma sve češće postavlja na međunarodnom nivou. To može imati samo povoljne posledice za njihov položaj. U tome treba naročito istaći aktivnosti evropskih regionalnih organizacija (OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske Unije)

Međutim, pitanje zaštite ljudskih i manjinskih prava Roma nije samo pitanje prava i njegove primene. Najpre, treba se boriti protiv ukorenjenih predrasuda prema Romima, koje ne samo što predstavljaju jedan vid prikrivenog rasizma, nego služe i kao osnov za izazivanje mržnje i nasilja prema Romima. Takođe, države treba da učine mnogo više na poboljšanju ekonomskog i društvenog položaja Roma u celini, kako bi oni prestali da budu na marginama društva. Tada će i oni sami biti u boljem položaju da koriste i odbrane prava koja im pripadaju. Povodom mera za poboljšanje položaja Roma i uklanjanje posledica dugotrajne diskriminacije prema njima, treba ponovo istaći da države imaju pravo da primenjuju i mere ,,obrnute diskriminacije”: to su mere koje bi Rome privremeno stavile u bolji položaj od ostatka društva, na primer, u pogledu dobijanja posla, stanovanja, obrazovanja i sl. To je način da se ubrzano uklone posledice diskriminacije i Romi dovedu u jednak položaj sa ostatkom društva.

Kada je u pitanju medjunarodna zaštita ljudskih prava, mi danas raspolažemo, ne sa idealnim, ali sasvim dovoljnim normativnim arsenalom. Normativno, veoma je dobro razrađeno pitanje rešavanje problema nacionalnih manjina, zadovoljavanja njihovih prava i interesa. Normativna strana, dakle, nije ona koja treba da nas podstiče da tragamo za novim rešenjima. Postojeći instrumentarij za primenu standarda i normi je takođe sasvim dovoljan. Pitanje zaštite prava nacionalnih manjina i unapredjenje njihovog položaja postao je sastavni deo koncepta bezbednosti i saradnje, posebno u Evropi. Prema tome, ni tu ne treba više da se bije bitka. No, ono što je potrebno, to je ozbiljan napor da se sve ono što usvojeno i sprovede. Treba, dakle, da mobilišemo snage i dosledno sprovedemo ono što već postoji. Naravno, to ne znači da stvari u hodu ne treba i doradjivati, i poboljšati.

Zaštita prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika takodje predstavlja značajni momenat u ostavrivanju ravnopravnog položaja u društvu. Iz tih razloga je bitno da se zaštita ostvaruje kako od strane državnih organa, tako da postoje i ostali oblici zaštite. To znači da u okviru države treba da postoje organi, tela i procedure koji omogučavaju zaštitu gradjana u manjinskim zajednicama kada su u pitanju povrede kako kolektivnih prava ili jednog njenog dela, tako i pojedinačna prava. Ona se sastoje kako u ovlašćenjima za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom i drugim sudovima za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti, tako i u osnivanju specijaliyovanih organa, čiji je osnovni zadatak da štite kolektivne interese (Ombudsman).

U oblasti zaštite valja obezbediti sva prava koja obezbedjuju procesno pravnu legitimaciju. U okviru ostalih oblika zaštite pored institucija praćenja i unapredjivanja državne politike zaštite manjinskih zajednica, valja uvesti i Savete za pitanja manjinskih zajednica, Ombudsman (zaštitnik prava gradjana manjinskih zajednica), te Fond za podsticanje stvaralaštva manjinskih zajednica itd.

Takodje treba obezbediti da se manjinske zajednice i njihovi pripadnici mogu radi zaštite sloboda i prava utvrdjenih Ustavom i Zakonom neposredno obratiti medjunarodnim organizacijama i telima i za to ne mogu snositi nikakve štetne posledice.

U okviru kaznenih odredbi treba obezbediti kažnjivo svako delovanje koje ugrožava opstanak manjinske zajednice, izaziva nacionalnu mržnju, dovodi do diskriminacije ili neravnopravnog položaja.

Prava manjinskih zajednica moraju uživati efektivnu pravnu zaštitu, pojedinačnu i kolektivnu. Pojedinačna pravna zaštita ostvaruje se u krivičnom, gradjanskom, upravnom postupku i postupku pred ustavnim sudovima. Kolektivna pravna zaštita ostvaruje se putem actio popularis koju mo`e podneti svako u slučaju povrede ili ugrožavanja prava manjinske zajednice ili njenog pripadnika, kao i preko Saveznog zaštitnika prava manjinskih zajednica ( Ombudsmana) koga bira Savezna skupština.

Dakle, osim osnovnih prava nacionalnih manjina, kao što su pravo izjašnjavanja za pripadnika nacionalne manjine, pravo na ravnopravnost sa pripadnicima većinskog naroda, pravo na upotrebu jezika u privatnom i javnom životu, postoje i prava koja se u okviru OEBS javljaju po prvi put kao prava koja bi se mogla uslovno nazvati koletivnim pravima, ali ne pravima koja etničke zajednice koriste kao grupe, odnosno razvijaju nesmetano svoj nacionalni identitet. Tu pre svega spada pravo na izražavanje, čuvanje i razvoj identiteta, pravo na negovanje i razvoj kulture, pravo na osnivanje i čuvanje prosvetnih, kulturnih i verskih institucija, pravo na ispovedanje sopstvene religije, školske institucije itd.

Autoritarni sistemi su se nesporno pokazali kao nespremni da se posvete izvršavanju obaveza kojima se unapredjuje zaštrita prava čoveka. To je u prirodi takvih sistema, s obzirom na načela na kojima počivaju: svevlast vladajućih grupa i bespogovorna poslušnost gradjana pod pretnjom brutalnim nasiljem. Sve ovo u različitim vidovima zavisno od svake date države tog tipa. Već sam poremećaj sistema pravne države, zbog nadmoći jedne izvršne vlasti, i nedostatka odgovarajućeg sudskog nadzora upućuje na ovakva zapažanja. Dosadašnja iskustva daju osnova da se smatra da se prava čoveka stvarno mogu garantovati u pravnoj državi i demokratiji. Pri tom ne treba gubiti iz vida da su prigovori zbog nepoštovanja ljudskih prava u proteklim periodima bili upučivani ne samo ,,komunističkom svetu”, koji je dugo bio u središtu pažnje medjunarodne zajednice, nego i sistemima u Latisnkoj Americi kojima su često pružale podršku ,,zapadne demokratije”, čime je i te kako ubrzan njihov pad. Sa korenitim promenama društveno-ekonomskih odnosa na Istoku i u Centralnoj Evropi možda bi bila opravdana nada da će ubuduće doći do novih prodora vladavine prava i u ovoj oblasti, i uzeto u najširem smislu.

Pesimističan zaključak glasi: neće biti pravog rešenja statusa manjina u svim državama Jugositočne Evrope sve dok se definitivno ne razreše i umire trusna kretanja koja su zahvatila ovo područje, sve dok ne zaživi Pakt stabilnosti. No, osnovni preduslov za definitivno razrešenje ovih pitanja je demokratizacija Jugositočne Evrope.

Da bi romska zajednica opstala ona mora imati svoje institucije. Nema zajednice bez institucija. Ako hoćemo manjinsku zajednicu, onda moramo imati kulturne, obrazovne i inforamtivne i, ako je politika zajedničko vođenje javnih poslova jedne zajednice, političke institucije. Neko je rekao da takve institucije nisu potrebne, da je to iznad manjinskih potreba. Nije, to je elementarni, ključni, bitni sastojak jedne manjinske zajednice. Mora postojati jedno telo na koje će država preneti deo svojih prava u regulisanju odnosa unutar te zajednice. Kako će se ono zvati, to je praktično pitanje.

Da li će uspotavljeni mir razuma biti trajan i koliko, može da odgovori samo vreme koje dolazi. Za sudbinu prava čoveka ono bi moglo da znači i lepu budućnost i neprijatna iznenadjenja. Čini se da je trenutno budućnost na strani nje same u najlepšem smislu. Samo što onda Istočna i Centralna Evropa mora da potraži zamenu za izgubljeno ako je ima.

Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik (NIAR)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*