Bajram Haliti – USKORO KRISTALNA NOĆ I ZA ROME

Bajram Haliti – USKORO KRISTALNA NOĆ I ZA ROME

USKORO KRISTALNA NOĆ I ZA ROME

KADA JE TEŠKO KRIVI SU ROMI

Poslednje istraživanje Savezne agencije za borbu protiv diskriminacije (ADS) objavljeno u Berlinu, 3 septembra 2014, pokazuje da se u svesti prosečnog Nemca ništa nije bitno promenilo od vremena Adolfa Hitlera kada su u pitanju druge nacije, a ponajviše Romi. Tranzicija zvanične politike u posleratnom periodu, do danas, koja je deklarativno uvela Nemačku u red visokodemokratskih zemalja rasterećene predubeđenjem o rasnoj dominaciji, nije praćena adekvatnim aktivnostima koje bi imale za cilj promenu svesti kod Nemaca koji, kada god uđu u recesiju, krive sve druge nacije, a pogotovu Rome koji, zbog diskriminatorskog odnosa decenijama ne mogu da preskoče prag i izađu iz zone socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa i da dokažu sve svoje vrednosti i sposobnosti.

Rezultati studije su generalno poražavajući za Nemce kao naciju, ali i za Nemačku kao državu, ali ono šta je alarmantno je podatak da trećina ispitanika ne smatra da Nemačka ima istorijsku odgovornost za pogrom i sistematsko uništavanje Roma u vreme nacizma. Kao da je to bilo nešto normalno i očekivano. Kada se tome doda podatak da trećina ne želi Rome za komšije, a da trećina smatra da su – antipatični, postavlja se pitanje ko onda uopšte stoji iza zvanične politike Nemačke koja sebe predstavlja kao visokodemokratski orijentisanu državu i koja ima strateške dokumente, Deklaracije, Zakone koji, očigledno demagoški, imaju za cilj integraciju Roma u nemačko društvo.

Neo nacizam

“Veliki deo stanovnika Nemačke ne smatra Sinte i Rome ravnopravnim sugrađanima”, istakla je direktorka ADS Kristin Liders (Christine Lüders) predstavljajući rezultate istraživanja, dodajući da su rezultati istraživanja dramatični i da zahtevaju opsežnu akciju i sa političkog i sa socijalnog aspekta.

Postavlja se pitanje šta će nemačka Vlada da uradi povodom ovakvog stanja svesti prosečnog građanina u Nemačkoj. Svest čoveka ne može da se menja Zakonima i Uredbama niti u kratkom vremenskom periodu, već je to sistematski proces koji ima efekte tek kroz nekoliko generacija. Stiče se utisak da ne postoji ni vizija, ni politička volja da se ovaj process i započne, jer sve što nemačka vlast čini, u praksi, prema Romima i Sintima potvrđuje prostu činjenicu da su i političari, na kraju krajeva – Nemci. Svaka čast izuzecima koji svojim delima pokazuju da im je svest daleko iznad prosečnog Nemca.

8 Naci symbol

U prilog ovoj tvrdnji da „papir trpi sve“ ide i činjenica da je Nemačka jedna od retkih država koja je priznala Romima i Sintima status nacionalne manjine čime su, bar zakonski, postali ravnopravni građani Nemačke. Umesto toga, u praksi, svedoci smo poslednjih godina eskalaciji deportacija i prisilnih preseljavanja, raznih indiviualnih i kolektivnih pritisaka, bezakonja i neovlašćenih postupaka državnih organa i policije, čak i prema licima koja su nemački državljani, ali su – Romi. Kao da smo opet u 1936. Pitanje je kada ćemo doživeti Kristalnu noć koja je označila početak istrebljivanja Jevreja u Nemačkoj. Šta je zajedničko za Jevreje i Rome? I jedni i drugi su rasuti po celoj planeti. Ali i jedne i druge može ujediniti samo materijalni interes inače – svako gleda svoja posla. Zato su toliko izloženi i ranjivi jer su u stanju da gledaju mirno dok drugi njegovi stradaju, nadajući se da se to njemu neće desiti. A šta je bitna razlika? Jevreji su se izborili za svoju državu koja je, opet, kao matica počela da zastupa interes Jevreja u celom svetu. Zato su izborili i status i ratne reparacije i priznavanje zločina koji je izvršen nad njima u 2. Svetskom ratu.

Romi ništa od toga nemaju. Ni matičnu državu, niti elementarno jedinstvo. Zato svako u svetu sa njima može da radi šta hoće. I ne treba da iznenađuje podatak iz ovog istraživanja da nas, i danas, većina Nemaca smatra za „nižu rasu“. Zašto bi oni osećali istorijsku odgovornost za 3.500.000 miliona onih koji su završili na stratištima i u gasnim komorama Aušvica, Jasenovca i Letija gde su na grobovima mučenika podigli farmu svinja? Preokupirani su borbom za prava pasa i mačaka, životinja krznašica i gej populacije. Ko da misli o „glupim, prljavim, zlim“ Romima.

NEO-NAZI-SKINHEAD---1991-007

Nemačka štampa je u izveštavanju povodom reakcija na studiju “Mišljenje javnosti o Sintima i Romima” podvukla da je Romani Rose, predsednik centralnog Saveta Sinta i Roma u Nemačkoj “morao do kraja da odsluša u kojoj meri su Nemci indiferentni prema njegovim sunarodnicima“ I da je evidentno bio besan, kako ističe Tagescajtung iz Berlina. Kao da će se neki Nemac frustrirati jer je Romano Rose bio besan. On je bio u stvari duboko zabrinut zbog toga što će rezultati ovog istraživanja još više homogenizovati stav nemačkog naroda da je deo njegovog ekonomskog problema postojanje Roma I Sinta “koji opterećuju državni budžet socijalnim staranjem”… I da ne nabrajamo. Posle decenija izgradnje komunikacije sa nemačkom vladom Centralni savet nemačkih Sinta i Roma je opet na početku.

I da zaključim. Ovaj izveštaj je takav kakav je i u suštini predstavlja veliki poraz evropskih deklarisanih i usvojenih standarda kada je poštovanje ljudskih i nacionalnih prava Roma u pitanju. Za Rome on je takođe poražavajući, ali nije iznenađujući. Postavlja se pitanje da li će i kako romska zajednica koja broji samo u Evropi bezmalo 15 miliona ljudi reagovati. Da li će romski “lideri” prevazići lične sujete i animozitete i konačno sesti i napraviti nacionalnu strategiju oko koje će se okupiti svi Romi na planeti.

Jaz koji postoji vekovima između Roma i domicilnih naroda sa kojima dele životni prostor se sve više proširuje. Potpuno je pogrešna filozofija Roma pojedinaca koji nastoje da se ličnim zalaganjem “odlepe” od romske zajednice uvereni da će se utopiti u većinu i samim tim steći lično poštovanje. Treba da znaju da dok god je stanje svesti naroda sa kojim žive ovakvo kakvo ga ovo istraživanje definiše, nikada neće biti prihvaćeni, koliko god se budu trudili. Naša šansa je samo u našem jedinstvu jer tek tada ćemo zaslužiti poštovanje i izboriti status jednakih.

O ovome treba da razmisle svi Romi, a ponajviše romski politički i predstavnci u državnim institucijama EU i država članica. Poštovanje drugih ćemo zaslužiti samo delima… praznom pričom sigurno – ne.

Bajram Haliti, master pravnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*