Orfej Haliti – POLOŽAJ ROMA U CRNOJ GORI

Orfej Haliti – POLOŽAJ ROMA U CRNOJ GORI

Romi nastanjeni u Crnoj Gori po svom ukupnom broju (oko 21.000, oko 3% ukupnog stanovništva republike) prevazilaze formalni status etničke grupe. Medjutim, po uticaju u društvu, odnosno gotovo apsolutnom nedostatku bilo kakvog uticaja, Romi su definitivno najugroženija od svih marginalizovanih društvenih (u ovom slučaju i etničkih) grupa. Skorašnja istraživanja, na žalost, dokazuju tu neveselu činjenicu, ali i pronalaze uzroke – latentnu diskriminaciju, no i svojevrsnu samo-izolaciju Roma i otklon od većine. U takvim okolnostima pripadnici romske etničke grupe izloženi su bolnim pritiscima mnogobrojnih problema – obrazovne ograničenosti im ne dopuštaju pristup (iole bolje plaćenim) poslovima, i to pod uslovom da posla uopšte ima, što tragično ograničava ekonomsku moć i pojedinaca i porodica i ukupne romske populacije, čime je uzrokovan veliki problem vezan za stambene prilike, odakle loša osnova za ozbiljniju zdravstvenu zaštitu… Moglo bi se nabrajati…

Neophodno je razviti i podržati sistem praktičnih mera koje imaju za cilj osposobljavanje i osamostaljenje romskih porodica za život bez socijalne i humanitarne pomoći. Sistem tih mera bi trebalo da obuhvati celinu života romske porodice. Bilo koja pojedinačna mera ili program imače izglede na uspeh samo utoliko ukoliko budu skladno ukomponovani u celinu romskog života. Mere koje ne vode računa o urgentnim potrebama, kulturi i tradiciji Roma nemaju izgleda na uspeh. Posebno valja istaknuti da je humanitarna pomoć neophodna i dragocena. Potrebno je, ipak, imati u vidu da humanitarna pomoć služi održavanju postojećeg stanja, da sprećava da dodje do pogorćanja situacije, ali ne služi ostvarenju trajnijih rešenja. Osnovu strategije novog pristupa društvenom položaju Roma koji tek treba izgraditi čini ideja da je neophodno paralelno uvoditi programe zapošljavanja, kulturne programe, trajne i dodatne programe obrazovanja i unapreženja života u romskim naseljima i njihovom okruženju, a da su pružanje humanitarne pomoći i eventualno poboljšanje uslova života, ma koliko bili dragoceni, nedostatni za postizanje trajno vrednih rezultata.

U svetlu političkih promena i u Srbiji i u Crnoj Gori, promene u društvenom položaju Roma biće lakmus papir koji će pokazivati karakter, kvalitet i njihov stvarni domet.

Poslednjih nekoliko godina na planu afirmacije manjinskih prava u Crnoj Gori, uključujući promociju prava romske nacionalne zajednice, ostvareni su vredni i zapaženi rezultati. Počev od ustavnp-pravne-zakonske regulative pa do konretnih aktivnosti koje znače doslednu implementaciju tih normi i medjunarodno važećih standarda. Posebno raduje saznanje da sazreva svest i medju gradjanima Crne Gore da je civilizacijski nedopustivo da ova etnička grupacija živi načinom života nedostojnog jednog društva, koje ceni vrednosti demokratije, ljudska prava i slobode, rečju koje pretenduje da bude deo savremenog demokratskog sveta.

Treba pronaći mehanizme kako od Roma stvoriti partnere, subjekte budućnosti. Sve što je uradjeno do sada na afirmaciji prava i sloboda Roma je nedovoljno. Najčešće se problem Roma svode na rešavanje njihovih socijalnih potreba, kao uslova za elementarno preživljavanje. To je, naravno, veoma značajno, ali nije rešenje problema.

Uz sve ograničavajuće okolnosti i hendikepe koji prate romsku zajednicu, uveren sam, da je njihova uloga za radikalnu promenu sopspstvenog statusa u društvu nezamenljiva. Romi moraju neizostavno biti energičniji i organizovaniji u pokretanju inicijativa za promenu svog položaja.

Naglašavam da je primarno osmisliti i pripremiti jednu celovitu koncepciju rešavanja romskog pitanja u ovom regionu i šire u Evropi. Jedna sadržajna i usaglašena koncepcija, koja u svojoj strukturi sadrži sve bitne aspekte ,,romskog pitanja”, dugoročno zasnovana, sa podeljenim ulogama i naglašenom odgovornošću svih aktera na rešavanju ovog pitanja, može biti početak promene društvenog statusa Roma.

Smatarjući neke, ovde pomenute, predloge veoma racionalnim, slobodan sam da predložim neke konkretne akcije koje bi trebalo što pre i neodložno preduzeti na planu ostvarivanja plana i sloboda romske populacije. Po meni, prvi i najva`niji korak je: slamanje negativnih predrasuda i stereotipnog načina razmišljanja o Romima. Taj prvi korak treba započeti u ustanovama predškolskog vaspitanja, nastaviti u svim fazama školovanja mladih. Obarazovanje za jedno tolerantno, multietničko društvo, koje stvara kulturu razlika i živi sadržajan život sa razlikama, je i početak puta emancipacije i afirmacije Roma i ostvarivanja njihovih prava i sloboda.

Stvaranje početnih minimalnih uslova za rešavanje stambenih pitanja romske populacije koji bi zadovoljili minimalne ljudske standarde (stanovi solidarnosti za Rome), označio bih kao drugo značajno područje delovanja.
Obezbedjivanja materijalno finansijskih, kadrovskih i drugih pretpostavki za neizostavnu primenu odredbi Okvirne konvencije Saveta Evrope o pravima nacionalnih manjina i Ustava i nacionalnih zakona o obaveznom osnovnom obrazovanju svih dečaka i devojčica (naročito njih), predstavlja drugo važno područje delovanja.

U okviru postojećeg sistema vaspitanja i obrazovanja neizostavno treba postojeće programe i sadržaje odredjenih udžbenika (istorije) osavremeniti sadržajima putem koji bi se mladi ljudi upoznali sa istorijom, tradicijom i običajima svih manjinskih zajednica, jednostavno kako bi ih bolje upoznali, da bi ih razumeli, zavoleli. Upravo zato što se nedovoljno poznajemo, mi se sumnjičimo i robujemo etničkim, uglavnom negativnim predrasudama.

Takodje, slobodan sam da predložim da se ovom problemu pristupi, za sada, na regionalan način, upravo zbog činjenice što su problemi zajednički i što je moguće izradom jedinstvenih programa medjuetničke podrške Romima, od nivoa lokalne zajednice do institucija državne vlasti, naravno koji će uvažiti i odredjene spscifinčosti, racionalizacijom postići veće efekte. Razumevanje razvijene medjunarodne zajednice, vlada mnogih demokratskih i ekonbomski razvijenih država, mislim da će biti od velike važnosti. Imajući u vidu ekonomsku opustošenost ovog regiona, mislim da je čak i iluzorno očekivati da će se problem nepovoljnog položaja Roma u svim društvima početi brže rešavati bez donacija i finansiranja konkretnih projekata od strane finansijskih institucija i šire medjunarodne zajednice.

Raduje činjenica da i kod Roma sazreva svest o potrebi redovnog obrazovanja, sticanja znanja iz različitih oblasti kao uslova za njihovu društvenu promociju i sveukupnu emancipaciju. Uz predan i uskladjen rad svih faktora koji tretiraju prava Roma, mislim da je naročito značajno afirmisati rad intelektualnih jezgara medju Romima (romski savetnici), njihove duhovne i kulturne elite koje se naziru ili su već formirane u nekim sredinama. Na taj način će pomoći i ostalim, pripadnicima većinskih naroda da se dodatno edukuju.

Haliti, Bajram, “Razmišljanje o romskom pitanju”, NOLIT, Beograd, 2006.god.

Priredio: Orfej Haliti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*