Bajram Haliti – OSVRT POVODOM DANA OBELEŽAVANJA ŽRTVA GENOCIDA U JAJINCIMA NAD SRBIMA, JEVREJIMA I ROMIMA

Bajram Haliti – OSVRT POVODOM DANA OBELEŽAVANJA ŽRTVA GENOCIDA U JAJINCIMA NAD SRBIMA, JEVREJIMA I ROMIMA

Beograd, 05.10.2014. god. (NIAR)-Povodom dana obeležavanja žrtva genocida nad Srbima, Jevrejjima I Romima Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik ,,Novinsko-informativne agencije Roma”, je danas izjavio za portal niar.rs: Prelazeći iz jednog u drugi krug pakla, Romi su u vreme fašizma bili suočeni sa potpunim uništenjem. Drugi svetski rat Romima je doneo najveće nevolje koje beleži istorija o ovom narodu. Hitler je smatrao postojanje Roma najvećom uvredom rasnog ideala.

Arijevska rasa dva niar

Kao diplomirani pravnik, novinar, književnik i etičar godinama sam se suočavao sa pitanjem Teodora Adorna da li je posle Aušvica i Jasenovca uopšte moguće pisati pesme ili priče? Pitao sam se da li u svojim javnim nastupima treba da se služim rečima koje bi kod čitalaca izazvale suze. Kako nekome, ko smrt ne poznaje iz dima krematorijuma, već iz knjiga, i koji zna: taj jaki, slatkasti miris da je dolazio od tela ljudi koji su pre 60 godina u dugoj povorci marširali kroz logorske ceste.

Kojim rečima da opišem mladim generacijama bol ciganske majke kojoj su iz ruku istrgli dete i bacili ga među one koji su određeni za gasnu komoru. Može li se dočarati zadah-dočarati tako da se čoveku počne povračati-koji se širi iz vagona u kojem su sedmicu dana mrtvi stajali među živima, i nisu mogli pasti samo zato što nije bilo prostora. Može li neko pojmiti da se u užas živih zbog još jedne smrti uvek nesvesno uvlačila i doza zadovoljstva: jedan manje u baraci, njegovo hrkanje neće više ostalima ometati san.

Plašim se da je nemoguće preneti sva ta iskustva. Možemo govoriti i oblikovati naša sećanja u reči. No, te reči, ni onda kada ih čitaoci žudno prihvataju, ne postaju u njihovim glavama stvarnost. Ono što se desilo u Trećem Rajhu izmiče svakoj moći zamišljena.

Ponekad me obuzima strah da bi za nekoliko stotina godina nastavnici i deca mogli na časovima iz istorije govoriti: u 20 veku Hitler je pokušao stvoriti u Evropi veliko carstvo, pod upravom nacionalsocijalista, svedoci su tada tvrdili da je pokušao iskoreniti sve evropske Rome.

Zakonom o zaštiti nemačke krvi masovno je sprovođen genocid nad Romima. Najpre u Nemačkoj, pa zatim u svim zemljama Evrope pod okupacijom Nemačkog Rajha. Gasne komore, ne tako daleki procesi, dekreti, odredbe, progoni, izgoni, egzekucije bez dokaza, zločini zbog preventive i samozaštite, zatvori, geta, zabranjene zone, plinske komore Aušvica i eksperimentalni skalpeli doktora iz Aušvica, Dahau i Buhenvalda i druga mučilišta odnela su živote 3.500.000 Roma. Romi su, jednom rečju prolazili kroz Danteov pakao od Vitosa preko Jašija do Aušvica i Jasenovca.

Genocid nad Romima prouzrokovao je u Evropi, prema nekim računicama oko tri ipo miliona žrtava. Istoričari zaboravljaju tih tri ipo miliona Roma koji su nestali u dimu krematorijuma ili lomača što su ih podigli nacisti. Međutim, to je činjenica, u većini dela koja obraćuju svet koncentracionih logora: ni retka, čak ni fraza. Tišina. Zaborav. Cigani. Nepoznato.

Streljanje u logoru u Jajincima niar

Romske žrtve genocida nisu obeštećene. Ceo svet zna za ubistvo šest ipo miliona Jevreja, ceo svet govori o tragediji jevrejskog naroda-malo ko govori o tragediji Roma, malo ko zna da je u logorima Trećeg Rajha stradalo i tri ipo miliona Roma.

Naših tri ipo miliona Roma u Drugom svetskom ratu nisu još oficijelno priznati od nemačke vlade. Nema nijedne službene knjige u kojoj se govori o romskom holokaustu. Recimo da je tri ipo miliona mrtvih najbliže istini, tri ipo miliona za jedan zaboravljeni holokaust.

Ali šta znače svi ti brojevi? Toliko su ogromni da postaju apstraktni, usled čega se lako zaboravi šta oni stvarno znače. Zato treba nastojati da se shvati da iza svake brojčice u tim brojevima postoji jedno ime, jedno lice, jedna voljena osoba, jedna izgubljena budućnost. Deca, roditelji, rođaci.

Polazeći od Uništenja u drugom svetskom ratu, treba da se pokrenu pitanja humanosti, demokratije i jednake vrednosti svih ljudi. Za sad na ovom pitanju radi jedino Švedska vlada koja je u junu 1997.godine na čelu sa predsednikom vlade Geranom Perssonom, pokrenula inicijativu za širok informacijski poduhvat o Uništenju pod naslovom Živa istorija.

Aušvic i kompleksi logora Jasenovac večna opomena. O njima treba pisati, govoriti, snimati filmove. Ne da bi se ljudi zastrašivali, nego da se nacizam i fašizam ne zaborave i da opomene na opasnost koja svetu preti od rastućeg nacizma. U taj muzej treba dovoditi i sve one koji danas žele da rehabilituju vreme nacizma, one koji tvrde da nije bilo ni logora, ni istrebljenja, one koji i 1978. godine u nekim državama drže knjižaru pod imenonm ,,Rudolf Hes’’ sa nacističkom literaturom i znamenjem, one koji tolerišu neonacističke organizacije i njihovo provokativno vršljanje na zapadu. Naravno, i one koji su omogučili da i danas u svetu na slobodi žive i razvijaju zločinačku delatnost na hiljade nacističkih zločinaca.

Auschwitz-Birkenau

Ne ljutite se što govorim, eto, o starim danima. Svet ponovo leži u mutnoj svetlosti apokalipse, miris krvi i prašina poslednjeg razaranja još se nisu razišli, a loboratorije i fabrike već ponovo punom parom rade da održe mir pronalazeći oružje kojim se može razneti čitava zemaljska kugla.

Na osnovu utvrđenih činjenica, očevidaca, svedoka, istorijskih i pravnih dokumenata, neosporno je da je u toku Drogog svetskog rata izvršen zločin genocida nad Romima.

Zato je potrebno obezbediti program izdavačke delatnosti u cilju obaveštavanja javnosti o zločinima genocida nad Romima.

Poseban značaj ima izdavanje knjiga na stranim jezicima, najpre na engleskom u cilju obaveštavanja međunardne javnosti.

Da se sakupi na jedno mesto sva raspoloživa dokumentacija o stradanjima Roma u Drugom svetskom ratu, posebno žrtava genocida,

Da se ztaraži od evropskog saveta u Strazburu da omogući sakupljanje sve građe o genocidu u jednom centru.

Da se zahteva od Evropskog saveta u Strazburu pokretanje zvanične inicijative za otvaranje svih arhiva u zemljama u kojima se dešavao genocid nad nevinim žrtvama, a to znači Romima.

Zatražiti od Evropskog Saveta u Strazburu novčana sredstva za rad na prikupljanju materijala. Istinu možemo kazati jedino pozivanjem na određenu građu i dokumenta,

Da se formira jedna institucija, tehnički savremeno opremljena sa ekipama istraživača koje bi mogle organizovano i sitemastki pregledati sve fondove građe, uključujući spiskove komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača te razne publikacije, monografije, zbornike i drugu ratnu literaturu.

To nije obaveza društava gde žive Romi već i dostojan pijetet prema nevinim žrtvama i vredan prilog našoj istoriji za pouku budućim naraštajima.

Da se osnuje centar za genocid, čime bi se dobilo mesto iz koga će kasnije izrasti muzej sa personalom koji će pomagati, materijalno i informacijama svi zainteresovani.

Treba slati stotine đaka iz raznih škola u obilazak koncentracionih logopra u Poljskoj, Nemačkoj i Hrvatskoj.

Treba nastojati da romsku decu vaspitavamo da nikad ne zaborave našu prošlost, prilikom popisa žrtava tražiti savete od Jevreja da nas nauče kako su taj posao obavili, Romi moraju da shvate da je to njihov sveti posao, da bi uopšte mogli da nastave da žive i da bi znali išta o sebi, sačuvati i proučiti važne arhive za vreme rata i neposredno nakon njega. Moraju se ustanoviti autentične činjenice, ko je ubijao, zašto je ubio, i koga je ubijao: Sakupiti izjave prebeglih, pregledno ukucati i objaviti.

U svim dokumentima i svedočenjima tragati za imenima i prezimenima ubijenih i iminima i prezimena onih koji su ubijali.

Prilikom popisa ići od sela do sela, popisati svako mesto i sve one koji su na ovaj ili onaj način poginuli.

Komisjski ustanoviti gde se nalaze podaci o žrtvama. Skinuti embargo sa podataka i utvrditi da li su podaci nedovoljni ili ima neidentifikovanih izvora podataka, izvršiti obradu podataka. Tako bi smo prekinuli proizvoljna naga|anja o ciframa stradalih i njihovu zloupotrebu,

Napraviti ,,bazu podataka’’ o žrtvama genocida, s imenom i prezimenom žrtava, korestići svaremenu kompjutersku tehnologiju, identifikovati `rtve i utvrditi njihov broj.

Utvrdjivanje broja žrtava genocida u Drugom svetskom ratu treba da bude osnov za postavljanje zahteva za punu odštetu romskih žrtava genocida.

children camps

Postaviti pitanje: Ko je odgovoran što je u ime Evrope proglašeno 240.000 Roma stradalih u drugom svetsjkom ratu bez dokumentacije,

Uputiti zahtev Evropskom savetu u Strazburu da se najhitnije formira stručna komisija u kojoj bi bili istoričari, naučnici, novinari, stručnjaci, filozofi, sveštenici itd.

Tražiti spisak ubijenih Roma na teritoriji Hrvatske, Nemačke, Poljske, Francuske i svih drugih zemalja gde se odigrao genocid nad Romima.

Proveriti da li u Los Anđelesu i najvećem federalnom muzeju SAD u Vašingtonu ima materijala o genocidu nad Romima,

Apel treba uputiti vladi SAD da otvori arhive ABVERA i GESTAPO-a koji su još uvek pod embargom u SAD.

U Ujedinjenim nacijama u Njujorku, u čijim arhivama se nalazi dokumentacija o nacističkim, logorima u okupiranoj Evropi u toku Drugogh svetskog rata, ustaški logor smrti Jasenovac nije ni zabeležen. Zato treba preduzeti mere da se to učini,.

O uništenju se mnogo zna. Postupak je odavno proučen. Put u Aušvic je počinjao propagandom mržnje radi identifikacije, diskriminacije i segregacije ljudi. Tome su usledila sakupljanja, koncentracija, deportacija i konačno fizičko uništenje u specijalno izgarađenim prostorijama. Mada nikad neće moći da bude tačno utvrđeno koliko je ljudi stradalo zbog nacističke vizije ,,rasno čiste’’ Velike Nemačke, približno okviri su poznati. Žrtve genocida bili su preko šest miliona Jevreja i tri ipo miliona Roma. Među drugim žrtvama nacizma bilo je daleko više od sto hiljada telesno i umno zaostalih i ,,asocijalnih’’, hiljade homoseksualaca, hiljade jehovinih svedoka, više miliona poljskih civila i ruskih ratnih zarobljenika. Ali šta znače svi ti brojevi? Toliko su ogromni da postaju apstraktni, usled čega se lako zaboravi šta oni stvarno znače. Zato treba nastojati da se shvati da iza svake brojčiice u tim brojevima postoji jedno ime, jedno lice, jedna voljena osoba, jedna izgubljena budućnost. Deca, roditelji, rođaci.

Treba se posetiti da te brojke ne daju meru patnji za vreme nacizma. Među onima koji nisu bili ubijeni, na hiljade je onih koji su bili internirani u logore ili zatvore ili onih kojima je na neki drugi način bila ograničena sloboda. Mnogi su izgubili razum, što je bila posledica uskračivanja slobode, što je možda teže pogađalo nomadske Rome nego stanovništvo sa stalnim mestom boravka.

Drugi su bili prisiljeni na prinudne radove u poljoprivredi, u rudnicima, u fabrikama. Jedan veliki broj preživelih još nosi znake eksperimenata koji su na njima bili obavljani, drugi su pak zauvek u nemogućnosti da imaju decu s obzirom na operaciju odnsono sterilizaciju. Postotak nataliteta je opao ne samo kao posledica direktnih intervencija, već i zato što su mladi ljudi bili odvojeni od svojih porodica.

Uništenje je bilo jedan od najvećih zločina protiv čovečanstva koji je ikad učinjen. Nacisti su ubili milione ljudi. Danas nam taj zločin izgleda neshvatljiv. A ipak je prošlo samo 60 godina otkako se dogodio.

Svi mi koji želimo da živimo u društvu koje se odlikuje humanim vrednostima, demokratijom i ravnopravnošću svih ljudi, moramo da ustanemo protiv ideologije nasilja. Ne možemo mirno i ćutke da gledamo kako se ideje nacizma opet šire i kako se njihovi zločini poriču. Ko zaboravi istoriju, taj rizikuje da je ponovi.

arbeit macht frei

Još su živi oni koji mogu da svedoče o zločinima nacizma. Znanje o onome što se pre 70 godina stvarno dogodilo, ne sme umreti s njima. Njihove patnje ne smeju biti zaboravljene. Naša je dužnost da ne dozvolimo da se opet dogodi to što se dogodilo.

Bajram Haliti, master pravnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*