Bajram Haliti – ŠTA JE DISKRIMINACIJA

Bajram Haliti – ŠTA JE DISKRIMINACIJA

Beograd, 10.10.2014. god. (NIAR) – Diskriminacija na osnovu rase, boje kože ili nacionalne pripadnosti (“rasna diskriminacija”) skoro uvek predstavlja kršenje ljudskih prava. Po onome što piše u Međunarodnoj konvenciji o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, glavnom međunarodnom zakonu koji se bavi zabranom rasne diskriminacije, termin ,,rasna diskriminacija” označava bilo kakvo pravljenje razlika, isključivanje, ograničavanje ili favorizovanje na osnovu rase, boje kože, porodičnog, nacionalnog ili etničkog porekla koji imaju svrhu ili efekat poništavanja ili umanjivanja priznanja, uživanja ili ostvarivanja, na jednakim osnovama, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom ili bilo kom drugom polju društvenog života. Ono što predstavlja osnov principa zabrane diskriminacije su prava pripadnika rasnih, etničkih ili nacionalnih manjina na jednakost pred zakonom i jednaku zaćtitu kroz zakone. Medjunarodno pravo zabranjuje rasnu diskriminaciju u nizu oblasti koja obuhvataju ali se ne ograničavaju na sledeća: obrazovanje, zdravstvo, stambena pitanja, radni odnosi i dobijanje i pristup javnim dobrima i uslugama. Države imaju obavezu da sprečavaju, kažnjavaju i pruže nadoknadu za pretrpljenu rasnu diskriminaciju. 

1362692-romi

Važeći evropski zakoni govore o “direktnoj” i “indirektnoj” diskriminaciji. Do “direktne diskriminacije” dolazi “kada se neka osoba tretira na nepovoljniji način nego što je – ili što bi – druga osoba bila tretirana u sličnoj situaciji, a na osnovu rasne pripadnosti ili nacionalnog porekla.” Kao primer bi mogao da posluži neki biro za zapošljavanje, koji vodi takvu politiku da odbija kandidate za posao koji su romske nacionalnosti, ili ured za stambena pitanja koji, namerno i smišljeno, Romima dodeljuje stambene prostore koji ne ispunjavaju standarde.

Do “indirektne diskriminacije” dolazi kada neka na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa ponašanja dovodi pripadnike određene rasne ili nacionalne manjine u naročito nepovoljan položaj u poređenju sa drugima, osim ako ta odredba, kriterijum ili praksa ponašanja nisu objektivno opravdani legitimnim ciljem i sredstva za postizanje tog cilja su prikladna i neophodna.” Primer bi mogla da bude robna kuća koja ne dozvoljava ulaz ženama koje nose duge suknje ili državni ured koji zabranjuje ulazak ženama pokrivene glave. Ova pravila, iako izgledaju neutralna na prvi pogled što se tiče pitanja pripadnosti nekoj naciji, u stvari, mogu da na neproporcionalan način nepovoljno utiču na neke manjinske grupe, koje se uglavnom oblače u duge suknje ili pokrivaju glavu.

Većina nas zna kako da prepozna flagrantna diskriminatorska ponašanja. Da li se desilo vama ili nekome koga poznajete da nije poslužen u kafani ili restoranu jer je konobar ili gazda rekao da ne služi “Cigane”? Da li poznajete nekoga ko nije dobio posao, stan ili lekarsku pomoć zato što je Rom? Da li ste ikada videli natpis na kojem piše da je zabranjen ulazak “Ciganima” ili “Romima”? Ovo su sve flagrantno diskriminatorska ponašanja.

Druga kategorija direktne diskriminacije su ponašanja u kojima reč “Romi” ili “Cigani” nije eksplicitno upotrebljena, ali je moguće dokazati da je došlo do diskriminacije. Na primer, mnogi barovi ili restorani ne dozvoljavaju Romima i drugim osobama sa tamnom puti da uđu pod izgovorom da je potrebno biti “član kluba” da bi se ušlo u objekat, ili govoreći da je u toku privatna zabava. Slično ovome, često se čuje da Romima koji se prijave na oglas za radno mesto putem telefona bude rečeno da dođu na razgovor, ali kada dođu i osoba koja je dala oglas vidi da su u pitanju Romi, kaže im da, u stvari, nema upražnjenog radnog mesta ili da je ono nedavno popunjeno.

lana-deca

Statistički podaci mogu biti korisni za dokazivanje i direktne i indirektne diskriminacije. U nekoliko zemalja Centralne i Istočne Evrope, na primer, romska deca se stalno raspoređuju u specijalne škole za mentalno retardiranu decu. Istraživanje ERRC-a sprovedeno 1999. godine u istočnoj Češkoj, u gradu Ostrava je pokazalo da je preko polovine romske dece školskog uzrasta pohađalo takve škole, da su preko polovine ukupnog broja dece u takvim školama bili Romi i da je verovatnoća 27 puta veća da će romsko dete biti raspoređeno u takvu školu u odnosu na dete koje nije Rom. Mnogobrojna romska deca koja nisu pohađala škole za mentalno retardiranu decu su bila koncentrisana u mali broj osnovnih škola u određenim predgrađima Ostrave; preko 30 škola od ukupno 70 normalnih osnovnih škola u Ostravi je bilo “potpuno belo” – tj. nije bilo ni jednog jedinog romskog deteta koje je pohađalo te škole.

Postoje određeni zakoni koji su doneseni kako bi pomogli žrtvama rasne diskriminacije. Oni obuhvataju:

Domaće zakone koji zabranjuju diskriminaciju;

Ostale domaće zakone koji se ne odnose direktno na diskriminaciju, ali se mogu primeniti u predmetima u kojima se tvrdi da je došlo do diskriminacije, kao što su odredbe obligacionog prava koje štite dostojanstvo čoveka;

Međunarodno pravo, uključujući:

Međunarodnu konvenciju o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, naročito njen član 14, koji omogućava Komisiji za eliminaciju rasne diskriminacije da razmatra pritužbe pojedinaca ili grupa u vezi sa povredama Konvencije;

Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, član 14. ove Konvencije zabranjuje diskriminaciju u pogledu prava koja su zagarantovna u ovoj Konvenciji. Protokol br. 12 uz ovu Konvenciju, koji je otvoren za potpisivanje u 2000. godini, će dodati sveobuhvatnu zabranu diskriminacije u primeni bilo kog prava propisanog zakonom, onda kada ga ratifikuje deset zemalja članica Veća Evrope. Aktivisti imaju važnu ulogu u vršenju pritiska na vlasti kako bi ratifikovali Protokol 12 bez odlaganja;

Direktiva Evropske unije o rasnoj jednakosti: Ova Direktiva zahteva od država da usvoje sveobuhvatne zakone koji zabranjuju diskriminaciju i uspostave efikasne organe za sprovodjenje tih zakona. Ona čini deo prava Evropske unije koju podjednako moraju poštivati zemlje članice i kandidati za članstvo. Aktivisti imaju značajnu ulogu da obezbede da države izmene i dopune zakonodavstvo tako da zadovolji zahteve ovog važnog dokumenta.

20140612_114116-a7a9c-_1jpg_300x225_-483ea

ERRC se bori protiv diskriminacije Roma kroz čitav niz aktivnosti, uključujući slijedeće:

• objavljuje informacije o ljudskim pravima Roma;
• zagovara prava Roma na međunarodnom nivou;
• omogučava da Romi rade sami za sebe kroz programe za obrazovanje u vezi ljudskih prava;
• podnosi tužbe na domaćim i stranim sudovima u ime Roma koji su žrtve diskriminacije i ostalih vidova kršenja ljudskih prava.

Ako verujete da ste doživeli ili da sada doživljavate diskriminaciju, možete da se obratite advokatu u vašoj zemlji i da se, zajedno sa njim/njom, prijavite ERRC-u sa molbom da dobijete ERRC-ovu finansijsku pomoć za pravno zastupanje.

Borba pravnim sredstvima je ključni element u borbi protiv diskriminacije. Međutim, najvjerovatnije je da sudski spor sam po sebi često nema uticaja van tog pojedinačnog slučaja. Akcije protiv diskriminacije je najbolje voditi na planiran i koordiniran način. Zaista, vredi truda ako razmislite o strategiji u kojoj se moćni prijatelji – mediji, međunarodne nevladine organizacije, međudržavna tela itd. – smatraju saveznicima. U slučaju Ostrave koji je opisan ranije, na primjer, nakon što je ERRC pažljivo dokumentovao grotesknu šemu rasne segregacije u školskom sistemu Ostrave, ne samo da je podneo tužbe nadležnim domaćim i međunarodnim sudovima u ime roditelja petnaestero romske dece prema kojima se primenjivala segregacija u školama Ostrave, nego je također:

• održao konferenciju za štampu za predstavnike domaćih i stranih medija da bi ih obavestio o pokretanju sudskog spora;
• na češkom i engleskom, objavio sveobuhvatan izveštaj o segregaciji romske dece u češkom školskom sistemu;
• radio sa grupama iz zajednice toga mesta, i pre i posle sudskog spora, kako bi podigao svest o tome kako takve akcije mogu ojačati zajednicu;
• dostavio materijale ERRC-a koji se odnose na segregaciju u češkom školskom sistemu međunarodnim telima kao što su Komisija UN-a za eliminaciju rasne diskriminacije i Evropskoj komisiji za borbu protiv rasizma i netolerancije Veća Evrope;
• nastavio da radi sa novinarima nakon podnošenja tužbe kako bi javnost i dalje bila upoznata sa predmetom.

Države članice trebalo bi da obezbede svakom licu pod njihovom jurisdikcijom stvarnu zaštitu i pravo na žalbu pred nacionalnim sudovima i ostalim državnim nadležnim organima protiv svih dela rasne diskriminacije koja bi, suprotna ovoj konvenciji, povredila njegova individualna prava da od ovih sudova traži zadovoljvajuće ili pravednu i odgovaraju}u naknadu za svaku štetu koju bi mogla da mu nanese takva diskriminacija.

Države članaice trebalo bi da se obavezuju da preduzmu hitne i efikasne mere, naročito u oblasti nastave, vaspitanja, kulture i informacija u cilju borbe protriv predrasuda koje vode rasnoj diskriminaciji i pomaganja razumevanja, tolerancije i prijateljstva medju narodima, rasnim ili etničkim grupama, kao i unapredjenja ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i ove konvencije.

Bajram Haliti, master pravnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*