Orfej Haliti – POLOŽAJ ROMA U REPUBLICI HRVATSKOJ

Orfej Haliti – POLOŽAJ ROMA U REPUBLICI HRVATSKOJ

Situacija u Hrvatskoj je poznata; segregacija u školama i napadi na Rome koje se ne procesuira slika su preovladavajućeg odnosa vlasti i društva prema njima. Koliko se god većina političara angažuje za manjinska pitanja, brigom za školovanje romske dece, legalizaciju i urbanizaciju njihovih naselja, manje-više je reč o jednokratnim, pozerskim i lažnim obećanjima. Za širu hrvatsku javnost, najčešće kao i onu evropsku Romi su još loš, prljav i zao narod; većinom lopovi, kriminalci ili prosjaci, rečju, niža, satanizirana ljudska vrsta.

Glavna je stvar da se Romima, pre svega, zbog istorijske prošlosti – 80.000 Roma koji su stradali u Jasenovcu – mora osigurati ravnopravnost. Za to država mora biti garant. Uslov da Hrvatska postane članica Evropske unije jest zaštita ljudskih i nacionalnih prava u punom obimu i bez iznimke.

Preko trideset hiljada Roma, najobespravljenija su narodna zajednica trenutno u Hrvatskoj. Najveća većina Roma živi daleko ispod egzistencijalnog minimuma, preko osamdeset posto odraslih Roma je nezaposleno, te jedva deset posto Roma završi osmogodišnje obrazovanje. Romi su zajednica prema kojoj postoji najveća negativna socijalna distanca me|u većinskom populacijom. Pravo na ravnopravnost u obrazovanju bio je fokus prema kojem je uložena značajna energija nevladinih organizacija u odbrani prava Roma. Trenutno u Međumurskoj županiji, gde postoji najveća koncentracija od šest hiljada Roma, u desetak škola, u oko šesnaest razrednih odeljenja, romska deca pohađaju nastavu odvojeno od neromske dece. Motiv za ovu očitu diskriminaciju i segregaciju je uverenje školskih vlasti kako romska deca nedovoljno poznaju hrvatski jezik i ne poznaju higijenske i radne navike kao drugi.

Na području Republike Hrvatske ne možemo a da ne spomenemo zločine koji su vršeni nad Romima za vreme vladavine NDH-a tokom II. svetskog rata. Samo u Jasenovcu največoj grobnici ustaških zločina, uz pripadnike srpske i jevrejvke nacionalnosti pobijeno je više 80 hiljada Roma, od čega 5441 dece.

Reč je o odgovornosti, nije reč o ljudima. Ako smo definisali pravila igre onda taj koji ne poštuje pravila igre jednostavno ne može biti na tom mestu. Romi su danas test za ljudsku savest i za moral.”

Naša manjina, romska zajednica u Republici Hrvatskoj, uvažavajući sve teškoće i probleme koje druge manjine imaju u okruženju, sigurno ima i najveće probleme i najveće teškoće kako realizovati prava koja predvi|aju manjinski zakoni, kako obezbediti one elementarne ljudske uslove da se ljudi mogu vratiti svojim kućama.

Romska zajednica u Republici Hrvatskoj, moram se vratiti kratko unazad s obzirom na vreme, 1991. godine je brojala 4.000 ljudi. Na popisu stanovništva 2001, taj broj je bio 30.000. Ovo govorim zato što je jedan deo naše zajednice napustio Republiku Hrvatsku nakon vojno-policijskih operacija ,,Bljesak” i ,, Oluja”, jedan deo ljudi je ostao, jedan deo se našao u izbeglištvu u Srbiji i Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini. Tim je naš problem još veći i još komplikovaniji i još kompleksniji jer, evo, i deset godina nakon procesa mirne reintegracije, koji je završen u Hrvatskoj, povratak izbeglica, povratak njihove imovine, obnova njihovih kuća, nije, na žalost, završena.

Romi shvatajući situaciju, shvatajući i tragediju naše zajednice, koja se dogodila vezano za ove vojno-policijske operacije, u Istočnoj Hrvatskoj prihvatlili proces mirne reintegracije i uspostavljanje ustavno-pravnog poretka Republike Hrvatske u njenim priznatim granicama.

To je, moram reći, očuvalo romsku zajednicu u većem delu Hrvatske i mi dobro funkcionišemo, ako pogledamo i druge zajednice u okruženju, ali, i u Republici Hrvatskoj. To govorim iz razloga što mi nismo integrisani u politički i ustavno pravni poredak Republike Hrvatske, gde bismo mogli obezbediti, na neki način, pravo korišćenja jezika i pisma, pravo školovanja na romskom jeziku i našem pismu, izučavanje veronauke u školama, zatim participaciju u organima lokalne uprave i samouprave, opštinama, gradovima i županijama, na jednom zadovovoljvajućem nivou. Nažalost, u drugim krajevima države, iako postoje, i to moram reći, dobri evropski zakoni, nemamo praktičnu primenu tih zakona u praksi na celoj teritoriji.

Republika Hrvatska je donela nekoliko bitnih zakona koji u svom sadr`aju imaju evropske karakteristike. To je Ustavni zakon o pravima manjina, zatim Zakon o upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina, Zakon o vaspitanju i obrazovanju na jeziku i pismu nacionalnih manjina itd.
To su elementarni manjinski zakoni i zakoni koji, zapravo, treba da garantuju našoj novonastaloj manjini, ali i najvećoj manjini posle Srba koja postoji u okruženju, a to je u Republici Hrvatskoj, da se mogu slobodno koristiti svojim jezikom, pismom, školovati, obrazovati, ali i ostvarivati svoja prava, što im zakon garantuje. Da bi to što lakše ostvarili, morali su da formiraju romsku stranku, jer se u Republici Hrvatskoj, nažalost, još nije isprofilisala jedna demokratska, građanska opcija sa jakim političkim predznakom koja bi mogla da zaštiti i našu stigmatiziranu, zbog rata koji je iza nas, nacionalnu manjinu. Naša stranka se iz tog razloga na neki način proširila i u druge delove, ne samo u centralnoj Hrvatskoj, gde Romi žive. Lokalni izbori obezbedili su Romima participaciju u vlasti na lokalnom nivou. To su opštine, gradovi i županije. Verujemo da se neće desiti ono što mnogi, možda, desno orijentisani Hrvati i stranke očekuju, da se ponovo u 2005. godini prave etničke ili političke stranke i blokovi i etničke ili političke vlasti u županijama i gradovima, nego da u participaciji u vlasti opština, gradova i županija treba da participrijau svi koji tamo žive.

Osam mesta u Republici Hrvatskoj je obezbeđeno za nacionalne manjine, od tih osam jedan pripadnik pripada romskoj nacionalnoj manjini. To nam je dalo mogućnost da budemo i manjinska, ali da budemo i parlamentarna stranka i tada su Romi napravili jedan iskorak kada su dali podršku Vladi Ive Sanadera u smislu da će podržavati tu vladu, ukoliko se određene odredbe iz tog Sporazuma budu sprovodile u praksi i mi to radimo, evo, godinu ipo dana sa više ili manje uspeha, jer se određeni neuspesi ogledaju u određenim rokovima koji iz ovog Sporazuma nisu poštovani. Moram reći iz razgovora sa ćlanom pododbora za ljudska prava u Saboru Republike Hrvatske, gospodinom Velijom Huseinom, da Romi podržavaju u njegovim nastojanjima ka približavanju Evropskoj uniji jer smatraju da bi početak pregovora Republike Hrvatske sa Evropskom unijom lakše obezbnedio i njima ostvarenje njihovih prava koja, zapravo, putem zakona imaju, ali u praksi teško možemo da ostvarimo. Za nas su važnija pitanja prava koja moramo da ostvarimo u Republici Hrvtaskoj. To je pravo naših 30.000 hiljada sunarodnika koji žive van svojih domova, koji se žele vratiti u Republiku Hrvatsku, da im se to i omogući, da im se obezbedi pravo na održivi opstanak da mogu kad se vrate, od nečega da žive. To je posao koji mi radimo i odatle i potiče naša potreba da podržavamo Mesića i da se te stvari što lakše u zajednici sa našom matičnom državom Indijom i zajednici sa Republikom Hrvatskom počnu odvijati u pozitivnom pravcu.

Haliti, Bajram, “Razmišljanja o romskom pitanju”, NOLIT, Beograd, 2006.god.

Priredio: Orfej Haliti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*