Bajram Haliti – REFERAT ( O PREVODU KNJIGE  “NISI TI MENI BILO KO “, AUTORKE VIOLETE ALEKSIĆ)

Bajram Haliti – REFERAT ( O PREVODU KNJIGE “NISI TI MENI BILO KO “, AUTORKE VIOLETE ALEKSIĆ)

U evolucijskom smislu razvoja covecanstva prevaljen je veliki put od otkrivanja točka do vestačke inteligencije i od pecinskih crteza do multimedijalnih umetnickih performansa u slavu duhovnog i tehniloskog razvoja covecanstva. Isto se moze reci i za druge oblasti drustvenog, socioloskog i kulturnog zivota, pa i u oblasti ljudskih i manjinskih prava, negovanja jeyika i pisma svih nacija i nacionalnosti na planeti. Besmrtna dela svetske knjizevnosti i lirike prevedena su cak i na jezike africkih plemena, tako da se slobodno moze reci da su, u vecoj ili manjoj meri ucestvovala u kulturnom razvitku I emancipaciji, gotovo svake nacije na planeti bez obzira na boju koze, rasnu ili religijsku pripadnost.

6

Samo Romi ni na pocetku treceg Milenijuma nisu ni na početku svoje emancipacije, jer su jedni od poslednjih naroda na planeti koji nemaju svoju kulturnu, politicku I nacionalnu nezavisnost. Joss su narod na koji se gleda sa predrasudama I kroz stereotipne naocari I za koje je goli opstanak pitanje nad svim pitanjima. Romi taj najviše uništavani, najprogonjeniji, najponižavaniji narod, ostao je pretežno na samom dnu drustvene lestvice opredeljen,umesto na duhovni I kulturni razvoj, na odrzavanje egzistencije, kako individualne, tako I kolektivne. To je uslovilo opredeljenje za nomadski nacin zivota zbog cega je opet doslo do rasipanja nacije sirom planete, do delimicne asimilacije I gubitka identiteta sve bezeci od diskriminacije I pogroma koji je ta diskriminacija nosila sa sobom. Zato je romski jezik bez jedinstvenog standarda I zato je jako malo svetske knjizevne I lirske bastine dostupno Romima kao I sto je I jako malo romske kulturne bastine dostupno ostatku sveta. Cak I svim Romima.

Zato je svaki prevod na romski i sa romskog presudan u borbi za kulturnu I duhovnu emancipaciju Roma.

Zasto je bio potreban ovaj uvod?

Da bi se znacaj prevoda knjige “NISI TI MENI BILO KO” autorke Vesne Aleksic na romski jezik, sagledao sa svih aspekata, a ne samo u kulturoloskom smislu.

Vekovni progoni, diskriminacija, i nevolje Roma, učinili su da ovaj pacenički narod bude uskracen za osnovna ljudska prava, a da ne govorimo o kulturnim i društveno-ekonomskim kretanjima evropskih civilizacija.

Zato je prevod svakog iole znacajnog knjizevnog i lirskog dela drugih naroda, a posebno naroda sa kojima dele zivotni prostor od neprocenjivog znacaja za kulturnu razmenu I bolje razumevanje izmedju naroda, u ovom slucaju izmedju Srba I Roma koji vec duze od Milenijuma dele dobro i zlo na ovim prostorima, zajedno vole I raduju se, ginu I stradaju.

Na tome poslu kod Roma zbog naše mučne prošlosti i opšte nezrelosti tek ima da se radi. Običan naš čitalac, koji ne vlada ni jednim stranim jezikom, u situaciji je da ne može znati ne samo za mnoge istorijske i verske knjige već i za knjizevnu bastinu drugih naroda.

I danas na pragu Trećeg milenijuma, na našem jeziku nema u bitno znacajnom broju raznih zbornika ili antologija pripovedaka, eseja i svih drugih knjizevnih stilova pojedinih naroda, pojedinih epoha ili više naroda I više epoha.

Na pitanje zašto je to tako uvek se čuje jedan te isti odgovor nema prevodilaca. Njih, odista, odveć malo ima. Ali je i cinjenica da se civilizacija krece u pravcu u kojem je sve manje interesovanja I potrebe za kulturnom razmenom i koegzistencijom, a dolaze generacije koje te nasusne potrebe nisu ni svesni.

Samo se po sebi razume da je važnije od svega afirmisati tu osnovnu kulturnu potrebu koje danas nema u toj meri da bi podsticala i prevodioce i izdavače. To mora da bude posao škole u prvom redu, ali i časopisa, listova, izdavačkih kuća, svakog kulturnog čoveka.

Kultura jednog naroda podiže se utoliko brže ukoliko taj narod svestranije i dublje poznaje kulturne tekovine koje stvaraju i koje su već stvorili drugi narodi. A lirika je jedna od najvićih tekovina u oblasti duhovne kulture.

U njoj su kondezovane ogromne umne i emocionalne snage pojedinih naroda i čitavog čovečanstva, jer dobri pesnički naslovi izražavaju ne samo emociju i senzibilitet samog autora nego i drugih ljudi u granicama i van granica Otadzbine, pa čak i one van svoga vremena.

Zbog svega toga nameće se, kao veoma važno, pitanje izbora. Ono zahteva naročitu pažnju i u takvim uslovima kad postoje mnogi i odlični prevodi, jer je vanredno teško između mnogih pesničkih naslova izabrati nekoliko desetina najboljih. Naš izbor je zahvaljujući našem veoma vrednom pregaocu Zlatomiru Jovanovicu, izbor prevoda lirskog značaja pre svega knjige ,,NISI TI MENI BILO KO “, autorke Violete Aleksić.

Romski čitalac u prevodu knjige ,,Nisi ti meni bilo ko“ autorke Violete Aleksić na romskom jeziku prevodioca Zlatomira Jovanovića naslutiće njene bitne vrednosti. Osetiće se da je prevod strasnog temperamenta, pod okriljem vizije širenja ideje evropskog romskog ujedinjenja unapredjivanjem romskog književnog jezika među građanima na Balkanu i šire.

Violeta Aleksić je jedna od najosobenijih pesnika novije srpske književnosti. Ona je pesnik, esejista, publicista i prevodilac. Njena široka kultura interesovanje za različite oblasti duhovnog stvaranja dolaze do izražaja u poetskoj prozi, esejističkim zapisima, estetičkim ogledima i kritičkim ocenama.

Violeta Aleksić se svojim prkosom, prezirom i protestom odvaja od sveta svakodnevnice, sveta sticanja i imanja i živi slobodnim životom najvećeg usamljenika svoga doba. Usmljenost je njen stil i filozofija života, osoben način da se izrazi nezadovoljstvo društvenim ustrojstvom i protest protiv utvrđene stvari. Za nju postoji samo svet knjige, svet duhovnosti i lepote, svet poezije. Ne nameće se, ne traži ništa-živi sama i slobodna, a svoje misli, ideje i saznanja pretapa u pesmu, zapis, refleksiju, esej i književnu kritiku. Poezija joj jedini smisao i utočište, sve što je stekla i ima.
Najčešći motiv u poeziji Violete Aleksić je ljubav, i njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami pesničke prirode. Njena poezija je odlikovana čitavim obiljem novih aliteracija i rima. Njeno osnovno pesničko geslo je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu.
Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona kroz svoje pesme posebno ističe slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.
Violeta Aleksić je izraziti humanista, a prijateljstvo i kulturne veze širi širom sveta, sa svim piscima i intelektualcima, ali i sa stvaraocima iz velikog broja zemalja sa svih kontinenata.

Razvijanje i negovanje saradnje među nacionalnim kulturama, međusobno zbližavanje i razumevanje stavralaca iz raznih zemalja i naroda, zaštita prava na javnu i slobodnu reč, pravo na nesmetan razvoj jezika i književnosti romskog naroda i drugih naroda koji u Srbiji i šire, zaštita multinacionalne, multikonfesionalne i estetički raznorodne kulturne riznice koju baštine svi građani Srbije i šire, zaštita svojih članova i drugih stvaralačkih subjekata od moguće represije bilo koje vrste danas je osnovna preokupacija prevodioca Zlatomira Jovanovića.

Svojim humanističkim viđenjem Zlatomir Jovanović je dao prvi znak za uzbunu i za radikalno menjanje pozicije Roma u srpskom društvu, kao i za intenziviranje kulturne razmene kroz dvosmerno prevodjenje knjizevne riznice Srba i Roma. I za to mu treba odati priznanje.

Doktorand, Bajram Haliti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*