Bajram Haliti – DRUGA KONFERENCIJA O STRADANJIMA SRBA, JEVREJA I ROMA

Bajram Haliti – DRUGA KONFERENCIJA O STRADANJIMA SRBA, JEVREJA I ROMA

FRUSTRACIJA ADOLFA HITLERA KOJA JE UNAZADILA ČOVEČANSTVO

Bajram Haliti, doktorant
Svetska organizacija Roma, Beograd, Srbija

Uvaženi učesnici naučne konferencije,
poštovani gosti, dame i gospodo,

Dozvolite mi, da u ime ,,Svetske organizacije Roma” kao generalni sekretar pozdravim učesnike i goste Druge međunarodne konferencije ,,Stradanje Srba, Jevreja i Roma za vreme ,,Drugog svetskog rata’’, i da svima poželim uspešan rad, ugodan boravak u našem gradu, i izrazim posebno zadovoljstvo što se ova eminetna, Druga međunarodna naučna konferencija, održava u Beogradu, gradu bogate revolucionarne prošlosti i kulturne baštine, gradu koji je uvek otvoren za susrete ljudi čistih namera, otvoren za tokove progresivnih misli i ideja iz svih oblasti života i stvaralaštva.

Dame i gospodo,

vrlo uvaženi prijatelji, osećam potrebu da na početku mog izlaganja, kao doktorant, predsednik Novinsko informativne agencije Roma i publicista iskažem iskrenu zahvalnost dekanu Fakulteta za poslovne studije i pravo, Životi Radosavljeviću koji je organizator Druge naučne konferencije o ,,Stradanjima Srba, Jevreja i Roma za vreme ’’Drugog svetskog rata’’.
Fakultet za poslovne studije i pravo danas obeležavaju Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, ali i 70 godina od oslobođenja logora smrti „Aušvic“. Svetski dan sećanja na žrtve holokausta ustanovila je Generalna skupština UN smatrajući potrebnim da se reafirmišu ljudskih prava, prevencija i kažnjavanje zločina genocida, ali i kao upozorenje na stalno prisutnu opasnost od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama. Početkom decembra prošle godine Srbija je, tokom redovnog zasedanja Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja holokausta, postala pridružena članica te međunarodne organizacije.

Auschwitz-Birkenau

Dame i gospodo,

U nastavku mog rada, govoriću о najbitnijim detaljimа života, vladavini Adolfa Hitlera, političkoj karijeri, nacističkom režimu, porazu i smrti. Isto tako, pokušaću da odgovaram na pitanja: Ko je stvorio Hitlera? Za koju imperiju je u stvari radio? Ko je primorao Hitlera da napadne Rusiju? Takođe, odgovaraću na ključno pitanje – ko je finansirao Nemačku ratnu mašineriju u njenom pohodu na istok? Ko je obezbeđivao kredite za oružje i municiju, i sa kojim ciljem? Ako je neko finansirao, preko koga su išli ti finansijski transferi? Kakva je uloga Švajcarske i njenih banaka u tome?

Adolf Hitler, Nemački državni kancelar, bio je najmračnija ličnost novije istorije. Pošto je po nedovršenoj srednjoj školi 1907. i 1908. odbijen na Bečkoj akademiji umetnosti, radio je do 1914. kao moler, slikar razglednica i plakata. U prvom svetskom ratu je (kao austrougarski državljanin) dobrovoljac u nemačkoj vojsci u kojoj stiče čin kaplara.

Po kapitulaciji 1918. godine, koju tumači kao plod izdaje Jevreja i socijaldemokrata i nesposobnosti generala i političara, postaje politički agent minhenske vojne oblasti. Nakon što je 1919. stupio u tek stvorenu nacional-socijalističku radničku partiju (NSDAP), a 1921. prigrabio položaj njenog predsednika, da bi potom, inače demagoške socijalne atribute partijskog programa zamenio nacional-šovinističkim, brzo se afirmiše kao najekstremniji eksponat težnji revanšističko-militarističkih krugova naoružane Nemačke.

U usponu na vlasti, osnova Hitlerovog oružja su demagogija, nasilje i teror. Posle neuspelog puča u Minhenu 1923. koji je trebalo da bude uvod za pohod na Berlin, bio je zatvoren u tvrđavu Landsberg, trinaest meseci.
Tu razrađuje ,,Majn Kampf – Moja borba“, delo koje je, kao konfuzna sinteza, najreakcionarnije ekstremne nemačke građanske filozofije i politike i najmračnijih nacističkih ideja, postalo program nacionalsocijalizma.

Ciljeve nacizma Hitler je izložio 24. februara 1920. u programu od 25 tačaka iz kojih se u (u pet) vide koreni budućih zločinačkih i genocidnih radnji, a to su:
1. Zahtevamo ujedinjenje svih Nemaca u Veliku Nemačku, na osnovu prava naroda na samoopredeljenje;
2. Zahtevamo ravnopravnost za nemački narod u odnosu na druge narode; poništenje Versajskog i Sen-Ženmerskog mirovnog ugovora;
3. Zahtevamo zemlju i teritoriju za ishranu našeg naroda i za kolonizaciju viška našeg stanovništva;
4. Samo član rase može biti građanin. Član rase može biti iskljušivo onaj koji je nemačke krvi, bez obzira na veru. Prema tome, nijedan Jevrejin ne može biti član rase… (Antisemitizam je zauzimao veoma istaknuto mesto u Hitlerovoj nacističkoj ideologiji i propagandi)
5. Zahtevamo ukidanje najamne vojske i formiranje nacionalne armije.
Ovaj program Hitler je detaljno razradio u knjizi ,,Mein Kampf“, izdanja 1925. godine, obrazloživši nacistička gledišta i ciljeve, zbog čega se ona smatra autentičnim izvorom nacističke doktrine.

Iz njegovog programa i knjige, a zatim i politike kao rajhskancelara od 30. januara 1933. jasno se vidi da je on planirao i pripremao teren za vodjenje agresorskog rata protiv izvesnog broja drugih država. Pripremao je zločin protiv mira, i genocid nad slovenskim, jevrejskim i romskim narodom.

Njegova polazna tačka u rešavanju ovih pitanja bila je sila. Sila je njemu bila sredstvo za rešavanje ovih medjunarodnih problema. Hitler je javno proklamovao silu i kao sredstvo spoljne politike. Ipak, pitanje životnog prostora Hitleru je bila jedna od glavnih preokupacija, govoreći: ,,Nije u pitanju osvajanje naroda, već osvajanje prostora’’.

arbeit macht frei

Za Srbe, Jevreje i Rome, on je video rešenje u koncentracionim logorima, likvidaciji, deportovanju, proterivanju, preseljenju i germanizaciji njihove teritorije.

Realizaciju svoje nacističke ideologije i nacističkog programa, Hitler je otpočeo anšlusom Austrije (12. Marta 1938), okupacijom Čehoslovačke (15. Marta 1939.) i agresijom na Poljsku 1. Septembra 1939. kad je i otpočeo drugi svetski rat. Zatim su usledile invazije na Dansku, Norvešku, Belgiju, Holandiju, Luksemburg i Francusku.

Ukidanjem sloboda garantovanih Vajmarskim ustavom (februara 1933.), raspuštanjem svih političkih partija, sem nacionalsocijalističke (juna 1933.), spajanjem funkcije kancelara, šefa države i vrhovnog komandanta oružanih snaga, avgusta 1934. zaveo je svoju nacističku vladavinu i postao diktator Nemačke. Osim bezobzirnog ponašanja i uništavanjem svega progresivnog što je moglo da mu se ispreči na putu, istovremeno nije prezao ni od toga da u krvavom junskom čišćenju 1934. likvidira i takozvano „levo krilo’’ svoje partije na čelu sa Ernest Remom, čiji su mu jurišni odredi nasiljem i terorizmom prokrčili put do vlasti.

Prihvatajući pangermanske osvajačke planove, Hitler je proširio njihove okvire i produbio njihovu suštinu, u skladu sa potrebama i zahtevima snaga koje su ga dovele na vlast. Kolonijalnu politiku carske Nemačke modifikovao je u traženje rešenja takozvanog problema ,,životnog prostora“ i osvajanjima u samoj Evropi, pre svega na Istoku. ,,Drang nach Osten“. Ne isključuje, nego pretpostavlja pohod na Zapad – unišetenje Francuske je preduslov za dalju ekspanziju.

8 niar

Dotadašnji tok događaja bio je ovakav:

Hitler je posle aneksije Austrije, bez prolivanja krvi, pokoravanja i rasparčavanja Čehoslovačke, napadom na Poljsku započeo „Drugi svetski rat’’. U tom ratu, do zuba naoružana nemačka velesila, „gutala’’ je jednu državu za drugom.
Hitlerov osvajački ,,jelovnik“ izgledao je veoma zastrašujuće. Prva žrtva u ratu, Poljska, ,,sažvakana“ je za 17 dana. Belgija je potpisala kapitulaciju osamnaestog dana. Holandija-petog. Danska je pogažena za samo jedan dan. Francuska je poražena nakon 42 dana. U međuvremenu, osvojena je i Norveška. Nad Engleskom je besneo vazdušni rat, a na morima podmornički. Više od pedeset nemačkih divizija, uoči 25. marta 1941. stacionirano je u Francuskoj, preteći invazijom Velikoj Britaniji.

U to vreme, Hitler je već planirao, i neposredno pripremio dva nova rata, ili ,,ratna pohoda“, kako su ih u nacističkom generalitetu nazivali. Prvi je trebalo da otpočne 1.aprila 1941. godine. Već koncentrisan u Bugarskoj, 12. armija je trebalo da napadne Grčku i ,,osvoji je za nekoliko dana“. Drugi napad, isplaniran za 15. maj 1941. godine, trebalo je da usledi na širokom frontu, od Finske i Poljske, do Rumunije, na Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika da, takođe, bude munjevito okončan: za šest do osam nedelja, a najkasnije za tri meseca.

Prvi napad na Grčku, kao uvertira drugog na SSSR, već je ukalkulisan u ,,vremensku tablicu“. Dakle, osvajanje Grčke neće ni u čemu ometati datum početka napada na SSSR. Uostalom, taj redosled zapisan je i u operativnom dnevniku glavnog planera oba ,,ratna pohoda“ – ,,MARITE“ (napad na Grčku) i ,,Barbarose“ (napad na Sovjetski Savez).

27. marta 1941. godine predviđeni red, vođe Trećeg Rajha, biće iz osnova poremećen. U Beogradu se tog dana dešavaju velike demonstracije i javlja se veliko nezadovoljstvo zbog toga što je Kraljevina Jugoslavije pristupila Trojnom paktu.
Hitler je 27. marta 1941. godine izmenio, ne samo svoj dnevni red, nego i svoje vojne i osvajačke planove. Tog četvrtka donosi dve sudbonosne odluke. Jednu, o novom ratu-protiv Jugoslavije. Drugu, o odlaganju već planiranog rata protiv Sovejtskog Saveza.
Hitler, uveren u svoju nepogrešivost, kao diktator je, u principu, nepoverljiv. A posle atentata od 20. jula 1944. čiji ga je neuspeh još više uverio u njegovu božansku misiju, gledao je sa podozrenjem i čak odbijao da prima obaveštenja ako se njihov sadržaj nije poklapao sa njegovom fiktivnom slikom situacije.

Potcenjivanjem protivnika, stvarnih i potencijalnih i bestijalnošću metoda i ciljeva ratovanja, doveo je svoju strategiju u ,,ćorsokak’’. A sejanjem pustoši, duhovne i materijalne situacije, istrebljenjem miliona ljudi, žena i dece u okupiranim zemljama, pljačkom i nasiljem nad narodima, kojima je namenio ulogu robova, izazvao je snažan otpor u okupiranim zemljama koji je iznutra rastao i, u kombinaciji s udarcima spolja, konačno razorio tvorevinu njegovog ,,novog poretka“. Zakonom o zaštiti Nemačke krvi, masovno je sprovođen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Najpre u Nemačkoj, pa zatim u svim zemljama Evrope pod okupacijom Nemačkog Rajha.

children camps

Gasne komore, ne tako daleki procesi, dekreti, odredbe, progoni, izgoni, egzekucije bez dokaza, zločini zbog preventive i samozaštite, zatvori, geta, zabranjene zone, plinske komore Aušvica i eksperimentalni skalpeli doktora iz Aušvica, Dahau i Buhenvalda i druga mučilišta, odnela su živote 700.000 Srba, 6.500.000 Jevreja i 3.500.000 Roma. Romi su, jednom rečju prolazili kroz Danteov pakao od Vitosa preko Jašija do Aušvica i Jasenovca.

Od koncentracionih logora mnogo su strašniji bili logori za istrebljenje. U Aušvicu, u Poljskoj, bile su četiri velike gasne komore od kojih je svaka u jednom trenutku mogla da primi 2000 ljudi. Tu su esesovci koristili ciklon B, kristalnu cijanovodeničnu kiselinu koju bi puštali u gasne komore. Žrtvama je bilo potrebno od tri do petnaest minuta da izdahnu, a nacistički kasapi znali su tačno kada je sve završeno-kada bi jauci prestali. istrebljenje Jevreja, ali čovek u čijem se umu začeo taj groteksni plan bio je Hitler.
Drugi svetski rat, Romima je doneo najveće nevolje koje beleži istorija o ovom narodu. Hitler je smatrao postojanje Roma najvećom uvredom rasnog ideala.

Copy of ww2-ross_

U nadi da još uvek nije sve izgubljeno, krajem novembra 1944. Hitler je napustio Rastenburg, i svoj glavni stan smestio u bunker kancelarije Rajha u Berlinu. Ali od tada, pa do proleća 1945. Hitler je doživljavao poraz za porazom.

Svoju zabludu, Nemačka je platila gotovo sa osam miliona ubijenih Nemaca na svim frontovima Drugog svetskog rata, koje je potpalio Hitler, kao i umorenih u konentracionim logorima, i drugim, pretežnim delom njegovim sredstvima i metodama.
Svestan situacije u koju je zapao, želeo je da završi, zajedno sa onima sa kojima je gradio ljudsku tamnicu, koja se zvala nacizam. Na zahtev svojih preostalih saradnika Hitler je, 10. aprila, odlučio da preseli svoj glavni stan, i smesti se u ,,orlovsko gnezdo“ Berghof. Sutradan se njegova pratnja prebacila u Berhtesgaden, ali on nije napuštao svoj dotadašnji bunker.

U vazdušnom bombardovanju, 12. aprila, uništeni su ostaci kancelarije Rajha. Njene zidine bile su obavijene plamenom. Četiri dana kasnije, 16. aprila, jedinice Crvene armije nadirale su silovito preko Odre i približavale se Berlinu.

Hitler je odredio da se 20. aprila, na dan njegovog rodjendana, napusti bunker. Ali se u medjuvremenu predomislio. Rešio je da svoj pedesetšesti rodjendan provede u Berlinu, u društvu svojih nekadašnjih nacističkih prijatelja, onih koji su još uvek bili u životu i koji su boravili u Berlinu. Tako su se, pored svog firera-slavljenika, našla petorica: Gering, Himler, Gebels, Ribentrop i, obavezni, Borman. Toga dana, uveče, svestan da je njegova ideja o odbrani ,,bavarske tvrdjave“ utopija, Hitler je preko pomoćne radio – stanice, održao i svoj poslednji govor u kome je saopštio svoju odluku da, bez obzira na razvoj dogadjaja, ostaje u Berlinu.
U drugoj, ličnoj, poruci piše: ,,Ja i moja supruga odabrali smo smrt, kako bismo izbegli sramotu svrgnuća ili kapitulacije. Želimo da nam tela budu spaljena tu gde sam u toku dvanaest godina obavljao najveći deo poslova služeći svom narodu“.

Hitler i Eva Braun su, 30. Aprila, u 15 časova i 30 minuta izvršili samoubistvo. Hitler je sebi pucao u usta, a Eva je popila otrov. Njihovi leševi su izneti iz bunkera, polivena benzinom i spaljena.

Šta bismo dobili da se Hitlerov plan ostvario?

Iz zapaženog naučnog rada akademika, prof dr Čedomira Popova, ,,Od Versaja do Danciga“, vidi se da je Hitlerov spoljnopolitički program bio, po svom karakteru, u suštini, genocidni. Predvideo je tri faze.

1. U prvoj fazi, ,,nacionalistička vlada’’ mora da strese ponižavajuće okove, u koje su Nemačku bacile inferiorne nacije ,,Versajskim diktatom“.
2. U drugoj fazi treba okupiti Nemce iz drugih krajeva Evrope i stvoriti Veliki rajh.
3. U trećeoj fazi Hitlerovog plana, došlo bi do osvajanja ,,životnog prostora“ i stvaranja ,,novog poretka“ u Evropi, na bazi rasne ideologije. Hitler je zamislio postojanje nekoliko tipova država i teritorija zavisnih od Nemačke. Prema Hitlerovom planu, u slučaju pobede, slovenski narodi ne bi bili uključeni direktno u ,,životni prostor“ Nemačke, već bi bili kao pripadnici najniže evropske rase i bačeni u potpuno zavisni položaj od Rajha. Hitler za Jevreje i Rome, nije predvideo ,,životni prostor“.

Jevreji su bili obuhvaćeni istrebljenjem, ,,konačno rešenje“, a Romi nisu smatrani ljudima, i njihova sudbina je uvek zavisila od volje i blagonaklonosti fašističkih snaga. Najčešće se završavalo genocidom.
Hitler je bio kockar. Kockao se životima svih Nemaca, kao i svojim vlastitim. Kada se igra završila, a on izgubio, nije bilo prevelikog razloga za žaljenje. Imao je ono što je oduvek želeo: moć, zadovoljenje svoje mržnje i žudnje za destrukcijom. Njegov poraz nije mu mogao oduzeti to zadovoljstvo.

hitler-salute niar

Megaloman i destruktor nisu stvarno izgubili. Stvarno su izgubili milioni ljudskih bića — Nemci, pripadnici drugih nacija i manjina, za koje je smrt u borbi bila najblaži oblik patnje. Budući da je Hitler bio potpuno bez milosti, njihova patnja nije u njemu izazvala ni bol, ni kajanje. U sebi nije imao ljudskost, saosećajnost, niti moralnost.

Analizirajući Hitlera, našli smo brojne žestoke patološke crte: postavili smo hipotezu o prisustvu poluautističke crte u detetu; nalazimo ekstremnu narcisoidnost, nepostojanje kontakta s drugima, pukotine u njegovoj percepciji stvarnosti, intenzivnu nekrofiliju. Legitimno se može pretpostaviti prisustvo psihozne, možda, šizofrenične crte. Ali znači li to da je Hitler bio »ludak«, da je patio od psihoze ili paranoje, kao što se kad kad govori? Odgovor je, verujem, negativan. Uprkos crti ludila, on je bio dovoljno zdrav da savršeno sledi svoje ciljeve uspešno. Sa svim greškama u odlučivanju koje je počinio zbog svoje narcisoidnosti i destruktivnosti, ne može se negirati da je bio demagog i političar istaknutog umeća, koji ni u kom času nije otvoreno pokazivao psihozne reakcije. Čak u svojim poslednjim danima, kada je bio psihički i mentalno slomljen. Za kompleksnu ocenu Hitlerove ličnosti, u čijoj je aktivnosti mnogo što šta još uvek ostalo nerazjašnjeno, nesumnjivo nedostaju mnogi elementi.

Ključno pitanje je – Ko je stvorio Hitlera? Ko je finansirao Nemačku ratnu mašineriju u njenom pohodu na istok? Ko je obezbeđivao kredite za oružje i municiju, i sa kojim ciljem? Ako je neko finansirao, preko koga su išli ti finansijski transferi? Kakva je uloga Švajcarske i njenih banaka u tome?

Nacizam, kao i Hitlera, stvorili su Rotšildi! Oni su bili ti koji su aranžirali Hitlerov dolazak na vlast, kroz tajna društva Iluminata u Nemačkoj, kao što su Thule-Gesellschaft i Vril-Gesellschaft. Rotšildi su finansirali Hitlera kroz “Bank of England” i druge engleske i američke izvore, kao što je “Kun i Leb bank”, koja je finansirala i revoluciju u Rusiji.

Prema psihoanalitičaru Valteru Langeru, i njegovoj knjizi “Hitlerov um”, Rotšildi su pomagali Hitlera iz jednog, vrlo prostog, razloga – HITLER JE BIO ROTŠILD!

Rothschild_1

Iz ovog ugla gledano, sve se savršeno uklapa, od podrške Nemačkih Iluminata (zar zaista mislite da “klošar”, kako Hitlera opisuje zvanicna istorija, i to “naučno”, može da postane nemački mesija), koja je dovela Hitlera do mesta apsolutnog diktatora, gospodara života i smrti, do podrške Engleske kraljevske kuće Vindzor (ne zaboravite, oni su zapravo Nemci, iz plemićke kuće Zakse-Koburg-Gota) i njenog člana i ratnog heroja Lorda Mauntbatena, koji je delimično Rotšild (i satanista, što je manje važno, ali karakteristično). Zato nije čudno što je i nemačko plemstvo, stare junkerske porodice koje svoje poreklo znaju vekovima unazad, vatreno podržavalo Hitlera. Da li su ova kopanja po prošlosti brinula Hitlera? Da li ih je naslućivao? Da li je po “anšlusu” Austrije zataškao neprijatnu istinu?

ZAKLJUČAK

Na osnovu utvrđenih činjenica, očevidaca, svedoka, istorijskih i pravnih dokumenata, neosporno je da je u toku Drugog svetskog rata izvršen zločin genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima. Zato je potrebno obezbediti program izdavačke delatnosti u cilju obaveštavanja javnosti o zločinima Holokausta nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Da se sakupi na jedno mesto sva raspoloživa dokumentacija o stradanjima Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu, posebno o žrtvama holokausta.

Da se zahteva od Evropskog saveta, u Strazburu, pokretanje zvanične inicijative za otvaranje svih arhiva u zemljama u kojima se dešavao holokaust nad nevinim žrtvama, a to znači nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Da se formira jedna institucija, tehnički savremeno opremljena, sa ekipama istraživača koje bi mogle organizovano i sistematski pregledati sve fondove građe, uključujući spiskove komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, te razne publikacije, monografije, zbornike i drugu ratnu literaturu.

Da se osnuje centar za genocid, čime bi se dobilo mesto, iz koga će kasnije izrasti muzej sa personalom koji će pomagati, materijalno i informacijama svima koji su zainteresovani.

Treba nastojati da srpsku, jevrejsku i romsku decu vaspitavamo da nikad ne zaborave svoju prošlost; prilikom popisa žrtava, tražiti savete od Jevreja da nas nauče kako su taj posao obavili. Srbi, Jevreji i Romi moraju da shvate da je to njihov sveti posao, da bi uopšte mogli da nastave da žive i da bi znali išta o sebi; teba sačuvati i proučiti važne arhive za vreme rata i neposredno nakon njega. Moraju se ustanoviti autentične činjenice: Ko je ubijao? Zašto je ubijao? Koga je ubijao? Sakupiti izjave prebeglih, pregledno ukucati i objaviti.

Napraviti ,,bazu podataka” o žrtvama genocida, s imenima i prezimenima žrtava, koristeći savremenu kompjutersku tehnologiju, identifikovati žrtve i utvrditi njihov broj.

Utvrđivanje broja žrtava genocida u Drugom svetskom ratu, treba da bude osnov za postavljanje zahteva za punu odštetu srpskih, jevrejskih i romskih žrtava genocida.

Tražiti spisak ubijenih Roma na teritoriji Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Poljske, Francuske i svih drugih zemalja gde se odigrao genocid nad Romima.

Da Republika Nemačka, kao država nemačkog naroda, odlukom svojih najviših organa, prihvati istorijsku i svaku drugu odgovornost za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, u logorima Trećeg RAJH-a, uključujući i područje NDH-a.

Da se utvrdi, i u razumnom roku, isplati ratna odšteta žrtvama ovog genocida i njihovim potomcima od strane Republike Nemačke i Hrvatske.

U tom smislu, cilj Međunarodne konferencije je da još jednom ukaže, podseti i spreči, šta pogubna ideologija, neonacistička, rasistička i religijska znači.

Ne postoji ideja, ne postoji bilo šta na svetu za šta se sme i može uništiti bilo koji narod, samo zato što pripadaju drugoj rasi, veri ili naciji, da se holokaust, odnosno uništenje, ne ponovi, i da generacije koje dolaze nauče te strahote. Da saznaju o njima, kako se one ne bi ponovile. Ne može, i ne sme da se revidira istorija nacističkih zločina, i da se obnovi ideologija rasizma i šovinizma, jer je Evropa otvoreno i demokratsko društvo.

LITERATURA

[1] Аvramov, Smilja (2003): „Меđunarodno javno pravo“, Savremena administracija, Beograd.
[2] Avramov, Smilja (1992): ,,Genocid u Jugoslaviji i u svetlosti mešunarodnog prava“. Politika, Beogard.
[3] Bernadak, Kristijan (1979): ,,Zaboravljeni holokaust – pokolj Cigana“, Globus: Zagreb.
[4] Božić, Ivan, Ćirković, Sima, Ekmečić, Мilorad, Dedijer, Vladimir (1972): „Istorija Jugoslaviji“, Prosveta: Beograd.
[5] Bulajić, Мilan (1991): ,, Genocid nad pravoslavnim Srbima u Drugom svetskom ratu“ Međunarodni naučni skup ,,Genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu “, Beograd.
[6] Bulajić, Milan (1988): ,, Ustaški zloćini genocida protiv Cigana (Roma) u Drugom svetskom ratu „ ,,Razvitak Roma u Jugoslaviji Prblemi i tendencije“, Beograd, 1992.
[7] Haliti, Bajram, intervju: Dr Milan Bulajić, Izvršioci genocida će odgovarati, ponedeljak, 17 avgust 1992, Jedinstvo
[8] Vizental, Simon (1988): ,,Pravda ne osveta”, Svetslost: Sarajevo.
[9] Đurić, Rajko, Miletić, Antun (2008): „Istorija holokausta Roma“,Politika А.D:Beograd.
[10] Каsezе, Antonio (2005): ,,Međunarodno krivično”,Beogradski centar za ljudska prava: Beograd.
[11] Lemkin, Rafael (1944): „Axis Rule in Occupied Europe“.
[12] Marić, Mihailo (1984): ,,Unštiti Jugoslaviju“ Hitler i Nemački generali u aprilskom ratu 1941, Vuk Karadžić, Beograd.
[13] Erich, From (1986): ,,Anatomija ljudske destruktivnosti“, Zagreb.
[14] Politika svet, Istina o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima i drugima, broj 1. April, 1990.
[15] Haliti, Bajram (2006): ,,Razmišljanje o romskom pitanju”, Nolit: Beograd.
[16] Haliti, Bajram: (1997): ,,Romi, narod zle kobi“, Pergament: Priština
[17] http://www.vestinet.rs/pogledi/za-koju-imperiju-je-ustvari-radio-ko-je-primorao-hitlera-da-napadne-rusiju
[18] http://forum.burek.com/hitler-i-rotsild-samo-za-ozbiljne-t3045.html

Bajram Haliti, doktorand

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>