8.4.2015, NIAR – RAZGOVOR SA BAJRAMOM HALITIJEM GENERALNIM SEKRETAROM SVETSKE ORGANIZACIJE ROMA POVODOM SVETSKOG DANA ROMA

8.4.2015, NIAR – RAZGOVOR SA BAJRAMOM HALITIJEM GENERALNIM SEKRETAROM SVETSKE ORGANIZACIJE ROMA POVODOM SVETSKOG DANA ROMA

ROMI TRAŽE STOLICU U UJEDINJENIM NACIJAMA

U želji da otvoreno progovorimo o bremenu nedaća s kojim romski narod ulazi u treći milenijum, potražili smo gosodina Bajrama Halitija, generalnog sekretara Svetske organiyacije Roma, master pravnika, novinara i publicistu s velikim iskustvom, čoveka koji o prošlosti i sadašnjosti Roma govori srcem, znajem i iskustvom.

roma-flag

Saša Rajković: Gospodine Haliti, kako gledate na ustavno-pravni položaj Roma u posleratnom periodu?

Bajram Haliti: U periodu od 1945 god. pa do stupanja na snagu sada važećeg Zakona o zaštiti nacionalnih manjina ustavno-pravni status Roma nije bio precizno, valjano i potpuno definisan u zemljama Jugositočne Evrope, pa su se u ustavno-pravnim aktima pominjali termini narod, nacionalna zajednica, narodnost, etnička grupa i dr.10959637_794305277311342_5027702755856471571_nTako je u Ustavu FNRJ iz 1946 god. pomenut i u praksi primenjivan termin nacionalna manjina, ali nije taksativno navedeno da su i Romi nacionalna manjina.

Taj termin nacionalna manjina je u Ustavu iz 1963 zamenjen pojmom narodnosti u želji da se ukaže na različitost jezičkih, kulturnih i drugih osobenosti nacionalnih grupacija koje nisu bile tkz. „konstitutivni narodi“.

Sledeći Ustavnopravni akt odnosno Ustav SFRJ iz 1974 godine zadržava pojam narodnosti, ali Ustavi pojedinih Republika upotrebljavaju i termin etnička grupa pa se posebno u ustavu SR Srbije, SR Makedonije i SR Bosne i Hercegovine te SAP Kosova i Metohije eksplicitno navodi da su Romi etnička grupa. Ovakva ustavno-pravna situacija je doprinela da Romi ne zauzmu u ukupnom društvenom političkom životu onu poziciju koja je našem narodu pripadala prema svim merilima koji su važili za ostale narode odnosno nacionalne manjine.

Takođe, i u Ustavu SRJ iz 1992 godine se pominje pojam etnička grupa i eksplicitno navodi da su Romi etnička grupa jer nemaju matičnu državu. Ovakvo određenje je nanelo veliku štetu našem narodu jer iako smo faktički bili najveća nacionalna grupacija posle srpskog naroda, nismo učestvovali u raspodeli sva tri oblika vlasti srazmerno procentualnom učešću u ukupnom broju stanovnika u SRJ.

Bajram Haliti, generalni sekretar Svetske organizacije Roma

Međutim, već u to vreme je usvojena Evropska povelja o ljudskim pravima po kojoj za priznanje statusa nacionalne manjine nije potrebno postojanje matične države već je sasvim dovoljno da određena nacionalna grupacija ima svoj jezik, kulturu i druge posebnosti po kojima se razlikuje od drugih.

Saša Rajković: Kada, gde i kako je počelo buđenje macionalne svesti Roma u Evropi i šire, kako je došlo do osnivanja Internacionalne unije Roma i od kada se 8 april slavi kao Svetski dan Roma?

Bajram Haliti: Buđenje nacionalne svesti Roma počelo je pre svega na teritoriji Evrope. Ima mnogo pokušaja organizovanja Roma u raznim zemljama počev, recimo, od toga da stvore nacionalna udruženja do obraćanja kraljevima. Recimo, upućeno je pismo kralju Sigismundu koji je bio kralj Nemačkog carstva, ostvareni su kontakti sa crkvenim veliko dostojnicima, sve do pape, itd. na primer Martina Petog.

Međutim, sve se to završilo na pokušajima, svi ti procesi bili su procesi kratkoga daha i, na žalost, nisu doveli do ostvarenja, kako se to u istoriji i politici kaže, kolektivne identifikacije. Sve je uglavnom ostajalo na lokalnom nivou ili unutar određene grupe Roma koja je živela u ovoj ili u onoj zemlji, na ovom ili onom mestu itd.

Kada je reč o političkom procesu ili o nacionalnom buđenju svesti, to je mnogo kasnijeg datuma, negde šesdesetih godina našega veka, jer je tada, bar imlicitno, nastao, ako mogu tako reči, prvi nacrt nacionalnog programa Roma. Naravno, srećna je okolnost što se to zbilo u našoj zemlji, u SFRJ. Jedan od svakako najznačajnijih vođa toga našeg nacionalnog pokreta bio je Slobodan Berberski, čovek koji je imao političko iskustvo, i koji je postavio temelje značajno nacionalnog organizovanja Roma unutar Jugoslavije tako i izvan Jugoslavije.

18. W.R.Rishi with other Roma Leaders enjoying the festival

Dakle, od 1960. godine pa do danas taj naš proces nacionalnog buđenja je pustio koren i ja mislim da, bez obzira na sve probleme koji postoje, ta ideja više nikada neće biti ugašena, ona ne može umreti, ona će se širiti, ona već sad kao što smo i sami svedoci, privlači sve veći broj mladih ljudi i, što je vrlo važno, mladih obrazovanih ljudi.

Prvi put u našoj istoriji imamo romske institucije svuda počev od romskih škola, romskih gimnazija, imamo deset katedara za romski jezik, urađen je projekat da se formira romska akademija nauka i umetnosti, itd. dakle, sve one institucije koje su imali i drugi narodi, kada su stvarala svoje nacionalne preporode ili kada su ostvarivala svoje nacionalne programe. Uz to Romi sada pokušavaju da i na političkom planu deluju-formiraju ili su formirali svoje političke partije, što je još jedan kvalitet.

Naravno, sve te partije imaju strahovite probleme, ali to je sudbina i svih drugih naroda, i njihove političke partije takođe imaju probleme. Uostalom, ne treba zaboraviti, politika u Evropi stara je dve i više od dve hiljade godina a naša politika jedva 40 godina. Prema tome, mi se, ako mogu tako reči, tek učimo da hodamo, padovi, posrtanja itd. neminovna su stvar.

Što se tiče buđenja Roma na širem planu, pre svega u Evropi, to je bilo otprilike ovako. Slobodan Berberski je stupao u kontakt sa pojedincima Romima iz raznih evropskih zemalja. Ideja je naišla na najviše oduševljenje kod Roma u Čehoslovačkoj, zato što je tada na vlasti bio Dupček, koji je za svoju zemlju predviđao odrešene reforme. Češko proleće je imalo, naravno, vrlo značajne posledice i po gušenje romskog pokreta u toj zemlji. Medjutim, zahvaljujući činjenici da je ta zemlja imala istaknute romske intelektualce, neki od njih su bili profesori na univerzitetima u Brnu, Bratislavi, ostavren je plodonsoni susret Roma Jugoslavije, Češke i Mađarske.

17. Mr. Rajiv Gandhi MP with Mrs. Sonia Gandhi

U Madjarskoj je takođe bilo nekoliko romskih pisaca, intelektualaca a vrlo veliki interes za celu stvar pokazivali su i Romi iz Sovjetskog Saveza.

Iz tog dakle kruga romskih intelektualaca rodila se ideja da se održi Prvi svetski kongres Roma. Takvih pokušaja, što se kongresa tiče, bilo je i ranije: recimo između dva svetska rata, 1930. godine, Romi Rumunije održali su jedan kongres, ali se nakon toga ugasio. Ugasile su se ideje, projekti. Vrlo brzo došlo je do Drugog svetskog rata tako da Romi koji su bili izloženi uništenju, genocidu, više nisu imali nikakvih šansi, bar za izvesno vreme, da se politički i nacionalno organizuju.

Saša Rajković: Recite nam kada i gde je održan Prvi svetski kongres Roma?

Bajram Haliti: Prvi svetski kongres Roma održan je 8. aprila 1971 godine u Londonu. Učesnici toga kongresa,bili su Romi iz Jugoslavije, Mađarske, Češke, Španije, Engleske i, čini mi se, iz Danske i Holandije. Dakle, to je bila jedna mala grupacija ali, su već na tom kongresu artikulisane ideje i napravljen jedan nacrt, ako mogu tako reči, našeg nacionalnog programa, koji je onda postepeno dobijao u širini i dubini, od kongresa do kongresa: 1978. u Ženevi, 1981. u Getingenu, zatim 1990. u Pojskoj, u Varšavi, u Pragu 2000, u Lančanu u Italiji 2004. U Zagrebu na 7 svetskom kongresu Roma 2008. godine bio sam izabran jednoglasnom odlukom za generalnog sekretara Internacionalne unije Roma.

Saša Rajković: Gospodine Haliti, vi ste 2012. godine u Beogradu od strane predstavnike Roma iz 29 država i predstavnika Roma sa tri kontinenta Amerike, Australije i Indije izabrani za generalnog sekretara Svetske organizacije Roma recite nam koje su funkcije generalnog sekretara Svetske organizacije Roma ?

Bajram Haliti: Funkcija generalnog sekretara je da govori i deluje kao lider i posrednik. Generalni sekretar raspravlja o globalnim temama i problemima u ime Organizacije i koristi svoj položaj kako bi posredovao u sporovima, da učestvuje u mirovnim misijama OUN-a i drugim medjunarodnim organizacijama, da posreduje izmedju Svetske organiyacije Roma i svih medjunarodnih organa i organizacija, da posreduje izmedju Svetske organiyacije Roma i organa država članica i država zainteresovanih za proširenje, da posreduje izmedju Svetske organiyacije Roma i romskih NVO, prilikom razmatranja situacije, da ocenjuje u najranijoj fazi ulogu direktno involviranih strana, prirodu zategnutosti i nedavni razvoj dogadjaja u tom regionu i, gde je moguće, potencijalne posledice za mir i stabilnost u oblasti KEBS-a, da posećuje svaku državu učesnicu i lično komunicira sa neposredno involviranim stranama u cilju dobijanja informacija iz prve ruke o situaciji u pogledu Romske nacije.

Osnivacki kongres Svetske organizacije Roma
Dakle, zadatak generalnog sekretara je da nastavi putem unilateralnih, bilateralnih i multilaratelarnih napora da istražuje dalje puteve za efikasnije sprovodjenje odgovarajućih obaveza KEBS-a, uključujući one koje se odnose na zaštitu i stvaranje uslova za unapredjivanje etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta Romske nacije, postavlja pitanje Romske nacije na konstruktivan način, miroljubivim sredstvima i putem dijaloga svih zainteresovanih strana na osnovu principa i obaveza Svteske organiyacije Roma.
Dakle, zadatak generalnog sekreara je da inicira konsultacije izmedju KEBS-a, Saveta Evrope, Evropske zajednice, stalnih agencija UN-a i ostalih multiratelarnih institucija, vladinih zvaničnika za pitanja Roma i nevladinih organizacija koje se bave ovim pitanjem. Problem koji bi valjalo razmotriti na tim konsultacijama odnosio bi se na efikasno obezbedjivanje tehničke pomoći vladama u pogledu pitanja Roma, po mogućstvu preko jednog regionalnog mehanizma koji bi imao zadatak da prikuplja, ocenjuje i širi stručna znanja koje se odnose na konstruktivne pristupe i mere u politici prema Romima.

Saša Rajković: Zašta ćete se još zalagati kao generalni sekretar Svetske organizacije Roma?

Bajram Haliti: Kao generalni sekretar zalagaću se da Romi, Sinti i Kale kojih ima 15.000.000 miliona dobiju svoju stolicu u ujedinjenim nacijama i da više nikada ne budemo izloženi stradanjima i patnjama, da spasemo buduća pokoljenja užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života naneo čovečanstvu neopisive patnje; da ponovo potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškaraca i žena i nacija velikih i malih;

Kao generalni sekretar Internacionalne unije Roma zalagaću se da u agenciji UN EKOSOK-a Romi dobiju status A. Dakle da Romi u toj agenciji ne budu samo posmatrači već i aktivni učesnici po svim pitanjima.

Kao generalni sekretar zalagaću se da se Srbija postane član Evropske porodice. Srbija je multietnička, multikonfesionalna i multikulturalna država u kojoj su sve nacionalne manjine ravnopravne.

SEDNICA IRU ss

Romsko pitanje je demokratsko pitanje. Ne postoji nijedno ljudsko pravo koje je u sukobu sa životnim interesom romskoga naroda kao celine. Romsko pitanje je oslobodjenje i afirmacija nacionalnog identiteta. Romsko pitanje je civilizacijsko pitanje. Ono je možda najvažije na evropskom tlu danas za razvoj ljudskih i prirodnih potencijala i podizanje kvaliteta života. Danas svako razmišljanje o čovekovoj sudbini, o budućnosti naroda i čovečanstva, pretpostavlja razmišljanje o istoriji i predistoriji sadašnjice, sagledavanje identiteta svakog kolektivnog bića, izbor i vrednosno utemeljenje matične tradicije u kulturi.

Saša Rajković: Danas u pojedinim zemljama Jugoistočne Evrope rasizam sve više jača, i on se drastično odražava na Rome. Rasizam ima strašne posledice-počev od prekršaja do takozvane etničke distance, pokušaja izolacije Roma, pa sve do genocida. Kako zaštiti prava Roma na međunarodnom nivou?

Bajram Haliti: Iako su Romi uvek bili u izrazito nepovoljnom i podređenom društvenom položaju, zaztita prava Roma kao manjine dugo nije pobuđivala naročitu pažnju na međunarodnom nivou. Romi nisu bili obuhvaćeni sistemomm manjinske zaštite koji je ustanovljen posle Prvog svetskog rata. Pitanje položaja i prava Roma nije se ozbiljnije postavilo ni posle Drugog svetskog rata u kome su Romi bili izloženi genocidu. Procenjuje se da su nacisti istrebili 3.500.000 Roma.

Saša Rajković: Zašto se o statusu Roma dugo nije raspravljalo, koji su razlozi?

Bajram Haliti: Razlozi zbog kojih se pitanje manjinskog statusa Roma tako dugo nije postavljalo su višestruki – prvo, njihov nepovoljni društveni položaj uslovio je da oni sami nisu imali snage da se efikasno organizuju na me|unarodnom nivou i svoje pitanje stave na dnevni red; drugo, dugo je preovladavalo shvatanje da je pitanje Roma pitanje njihove socijalizacije i da njihova posebnost, specifični način života, kultura i običaji predstavljaju ni{ta drugo do socijalnu devijaciju koju treba ispraviti, a ne vrednost koju treba očuvati; na kraju, kao veoma bitno u međunarodnim odnosima, naša ,,matična” država Indija, morala bi da se o nama brine i naše interese zastupa na međunarodnom nivou.

13. PM presenting a memento to Mr. Sait Balic

Kada je reč o XX veku, u kome će pitanje zaštite manjina prerasti u međunarodni sistem, treba istaći da načelo zaštite manjina nije ušlo u pakt društava naroda, ali su u sklopu mirovnih ugovora na kojima je nastala tzv. Versajska Evropa, neke države, kao Poljska, Čehoslovačka, Rumunija, Grčka i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, morale preuzeti obaveze o zaštiti manjina. U kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca sve političke stranke su bile protiv preuzimanja tih obaveza, vlada je zbog toga podnela ostavku, ali obaveze o zaštiti manjina su morale biti prihvaćene.

Nakon Drugog svetskog rata u ugovore sklopljene u okviru Pariske mirovne konferencije 1946-1947 nisu ušle posebne odredbe o zaštitui manjina, već ekstenzivnija i apstraktnija formulacija da se bez obzira na rasu, veru, pol i jezik svima mora obezbediti uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda.

Korenit zaokret i temeljnu odrednicu u savremenom međunarodnopravnom poretku o zaštiti položaja i prava manjina predstavlja član 27. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima od 16. Decembra 1966. godine u kome se kaže da pripadnici manjina ne mogu biti lišeni prava na sopstveni kulturni život, na ispovedanje i obrede svoje vere i na upotrebu svog jezika.

Najpotpuniji sistem zaštite manjina ostvaren je u sklopu evropskih institucija, posebno pod okriljem Saveta Evrope i KEBS.

Saša Rajković: Da li ste zadovljni današnjim položajem Roma u Evropi?

Bajram Haliti: Društveni položaj Roma u Jugositočnoj i Centralnoj Evropi i danas je lošiji nego položaj ostalog stanovništva. Prema navodima izveštaja Evropskog komiteta za migracije iz 1995. godine koji se bavi položajem Roma u Evropi: “Oni su u nepovoljnom položaju u skoro svakoj oblasti: obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu, stanovanju i učešću u javnom životu.” Takođe, ljudksa prava Roma su izložena stalnom kršenju, naročito u Jugoisto~noj Evropi. Posebno su teški slučajevi nasilja prema Romima od strane ekstremističkih i profašističkih grupa, kao što su skinhedsi. S druge strane, državni organi, naročito u Jugoistočnoj Evropi, su često indiferentni prema kršenjima prava Roma, a u nekim slučajevima u tome i sami učestvuju.

Saša Rajković: U mnogim zemljama Romi su proglašeni nelegalnim stanovnicima na svojoj imovini, proterani izvan opštinskih granica i ostavljeni izvan zajednice koja se stara za opšte dobro. Vaš komentar?

Bajram Haliti: Romi imaju dugačku migrantsku istoriju i kao takvi izloženi su represiji vekovima. Evropske države su uvele zakon protiv putujućih naroda (nomada, travellera) od sredine 15 veka. Bez registrovanog identiteta, mnogi Romi su potpuno odbačeni iz društva kao građani na čijoj teritoriji žive. Bivajući konstantno premeštani i re-naseljivani oni su viševekovni migranti čak i u okvirima granica jedne od država u kojoj su državljani. Pored optužbi, razočarenja i nesporazuma u odnosima prema većinskom stanonovništvu, danas se i dalje suočavamo sa dubokom diskriminacijom prema Romima koja nije ukorenjena samo u etničkom i kulturnom rasizmu ili anticiganizmu.

SEDNICA IRU INTERNACIONALNE UNIJE ROMA

Različiti oblici fatalnih reakcija etničkog i klasnog rasizma se ispoljavaju širom Evrope prema Romima. Bivša Berluskonijeva vlada u Italiji je maja 2008. u Napulju izglasala vanredno stanje u vezi nomadskih naselja i zajednica na teritoriji nekoliko regiona, da bi time legitimisala uzimanje otisaka prstiju romskoj populaciji. Ovaj zakon jako podseća na anti-romske zakone iz srednjeg veka, kao i na najmračnji period evropske istorije 20. veka.
Ovaj dekret, stvarajući posebne odredbe zasnovane na etničkoj pripadnosti, krši osnovna prava iz Italijanskog Ustava u vezi sa jednakošću pojedinaca. Sakupljanje otisaka prstiju Roma pod dekretom je grubo kršenje člana 14 Evropske Konvencije o ljudskim pravima.
Situacija sa migrantima u Italiji je problematična, a katastrofalne aktivnosti koje preduzima fašistička desnica prema Romima dostižu svoj vrhunac u spaljivanju čitavih naselja, uništavanju imovine, nasilnim izbacivanjima Roma izvan oblasti pojedinih gradova u Italiji. Najdrastičniji ovakav primeri bili su u Livornu, Rimu, Napulju i Milanu od 2006 do danas.
U Finskoj je porušeno naselje koje su Romi izgradili, emigrirajući iz Rumunije u Helsinki da bi pronašli bolju egzistenciju. Tvrdi zakoni EU ne dozvoljavaju Romima da se nastane, da rade na alternativan način ili da se „neuklope” u EU realnost.

Najava deportacije Roma iz Francuske za vreme Sarkozijeve vlade nas je držala u uverenju da se radi samo o još jednoj u nizu šovinističkih provokacija nekog od desničarskih medija. Tada kada je Vlada Francuske preduzela konkretne aktivnosti i uradila nepojmljivo – deportovala građane koji imaju državljanstvo druge članice Evropske Unije, samo zbog njihove etničke pripadnosti, proizvela je zaprepašćenje svih onih koji znaju šta su ljudska prava, šta je slobodan protok ljudi i roba. To naročito zabrinjava i plaši jer se radi i o državljanima jedne od članica Evropske Unije.

SEDNICA IRU
Mi smo, naravno, veoma zabrinuti zbog bilo kakvog oblika diskriminacije. Naša ideja je uvek bila da promovišemo punu integraciju romske populacije u Evropi. Podsećamo da su Romi, poput ostalih Evropljana, u potpunosti gradjani Evrope, da imaju pravo kretanja bilo gde u Evropi. Mogu studirati, raditi, kao bilo ko drugi. To su njihova prava, prava koja moraju poštovati sve članice Evropske unije.
Neočekivano jasna i oštra prva reakcija UN i Brisela upućuje na gotovo sigurne nove, konkretne korake Komisije i Saveta, koji bi trebali podsetiti Francusku, ali i ostale evropske članice koje se spremaju na slične korake, da su ljudska prava univerzalna i da pravo na kretanje i život ne može za jedne biti garantovano, a drugima predsedničkom voljom, naprasno oduzeto..
Sarkozy je planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao da njegova policija prekoračenom upotrebom sile, po betonu i prašini pariskog predgrađa La Courneuve (regija San-Deni na Seni) razvlači, vuče, rasteže, gura i udara, između ostalih, pretežno žene, među njima i neke sa decom u naručju, druge sa potomstvom u stomaku i nemoćne starce.
Zbog postojanja pravnog osnova za podizanje optužnice protiv Nicolasa Sarkozija, predlažem da se preispita sva potrebna arhivska dokumentacija o zločinima nad Romima u Francuskoj i inicira pokretanje pravnog postupka protiv Nicolasa Sarkozija pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Za počinjene zločine protiv čovečnosti ne postoji nikakvo opravdanje.

Saša Rajković: U takvoj situaciji postavlja se pitanje kakvu zaštitu Romima pruža međunarodno pravo i, posebno, kakva im prava pripadahju u pogledu očuvanja kulture, jezika i tradicije koji čine osnovne elemente njihovog identiteta?

Bajram Haliti: Kao značajan trend treba istači da se pitanje Roma sve češće postavlja na međunarodnom nivou. To može imati samo povoljne posledice za njihov položaj. U tome treba naročito istaći aktivnosti evropskih regionalnih organizacija (OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske komisije i Evropske Unije).

11083922_815754718492586_7982812308536566883_n

Međutim, pitanje zaštite ljudskih i manjinskih prava Roma nije samo pitanje prava i njegove primene. Najpre, treba se boriti protiv ukorenjenih predrasuda prema Romima, koje ne samo što predstavljaju jedan vid prikrivenog rasizma, nego služe i kao osnov za izazivanje mržnje i nasilja prema Romima. Takođe, države treba da učine mnogo više na poboljšanju ekonomskog i društvenog položaja Roma u celini, kako bi oni prestali da budu na marginama društva. Tada će i oni sami biti u boljem položaju da koriste i odbrane prava koja im pripadaju. Povodom mera za poboljšanje položaja Roma i uklanjanje posledica dugotrajne diskriminacije prema njima, treba ponovo istaći da države imaju pravo da primenjuju i mere ,,obrnute diskriminacije”: to su mere koje bi Rome privremeno stavile u bolji položaj od ostatka društva, na primer, u pogledu dobijanja posla, stanovanja, obrazovanja i sl. To je način da se ubrzano uklone posledice diskriminacije i Romi dovedu u jednak položaj sa ostatkom društva.

Sasa Rajkovič: Recite nam u kojim zemljama EU Romi imaju priznat statusa manjine?

Bajram Haliti: Za sada Romi, imaju priznat status nacionalne manjine u Ustavima sledećih zemalja: Austrije, Finske, Slovenije, Nemačke, Makedonije, i Srbije, dok je u nekim drugim zemljama takođe je pokrenuta inicijativa da se to uradi.

Saša Rajković: Osim osnovnih prava nacionalnih manjina, koja još prava postoje?

Bajram Haliti: Dakle, osim osnovnih prava nacionalnih manjina, kao što su pravo izjašnjavanja za pripadnika nacionalne manjine, pravo na ravnopravnost sa pripadnicima većinskog naroda, pravo na upotrebu jezika u privatnom i javnom životu, postoje i prava koja se u okviru OEBS javljaju po prvi put kao prava koja bi se mogla uslovno nazvati koletivnim pravima, ali ne pravima koja etničke zajednice koriste kao grupe, odnosno razvijaju nesmetano svoj nacionalni identitet. Tu pre svega spada pravo na izražavanje, čuvanje i razvoj identiteta, pravo na negovanje i razvoj kulture, pravo na osnivanje i čuvanje prosvetnih, kulturnih i verskih institucija, pravo na ispovedanje sopstvene religije, školske institucije itd.

Belgium EU Nobel Peace Prize

Saša Rajković: Šta je potrebno uraditi da bi romska zajednica opstala?

Bajram Haliti: Da bi romska zajednica opstala ona mora imati svoje institucije. Nema zajednice bez institucija. Ako hoćemo manjinsku zajednicu, onda moramo imati kulturne, obrazovne i inforamtivne i, ako je politika zajedničko vođenje javnih poslova jedne zajednice, političke institucije. Neko je rekao da takve institucije nisu potrebne, da je to iznad manjinskih potreba. Nije, to je elementarni, ključni, bitni sastojak jedne manjinske zajednice. Mora postojati jedno telo na koje će država preneti deo svojih prava u regulisanju odnosa unutar te zajednice. Kako će se ono zvati, to je praktično pitanje.

Saša Rajković: Da li ćete se složiti samnom da će rešavanje manjinskog pitanja predstavljati, jedan od preduslova političke stabilnosti Balkana i dovesti do njegove demokratičnosti.

Bajram Haliti: Iskustvo je pokazalo da je za večinsko-manjinske odnose u zemljama tranzicije ka demokratskom političkom uredjenju prioritet saradnja političkih predstavnika većine i manjine, uspostavljanje atmosfere tolerancije, pa tek onda donošenje zajednickih dokumenata o uredjenju manjinskih odnosa. Manjinsko pitanje je pre svega političko pitanje, pa tek onda normativno i institucionalno pitanje.

Manjinska prava su elementarna ljudska prava, a ne privilegije kako se često čuje u političkom žargonu, a postoje zarad očuvanja identiteta manjina, njihove osobenosti i tradicije. Zaštita, pak, podrazumeva institucionalne mere koje etničke grupe koriste da bi zaštitile i unapredile svoje kulturne i političke interese. Pravo na lokalnu i regionalnu samoupravu je, takođe, ustoličeno za regione gde manjine čine većinu.

eu_zastava2-620x330

Inicijativu u formulisanju manjinskih prava pokazale su zapadne zemlje. Posle Drugog svetskog rata naglasak je bio na individualnim pravima, ali je početkom devedesetih akcenat pomeren sa individualnih na kolektivna prava. Izmedju 1990. i 1995. godine, OEBS i Savet Evrope su usvojili standarde kojima se zabranjuje nasilna asimilacija i transfer stanovništva, odnosno, kojima se uvažavaju zahtevi manjina da i one budu legitimni subjekti rasprava u okviru UN i evropskih regionalnih organizacija.

I manjinski standard OEBS-a i Saveta Evrope, koji čine evropski standard u oblasti zaštite manjina, pokazuju da suština manjinske zaštite nije u odredbama, institucionalno-pravnim okvirima nego, pre svega u politici vlade i praktičnom ponašanju svih, političkih i nepolitičkih aktera u društvu. Ukoliko je praktično ponašanje usmereno ka stvaranju duha tolerancije i medjusobnog uvazavanja-i zaštita nacionalnih manjina će biti u skladu sa takvom politikom. Medjutim, ukoliko je politika vlade diskriminaciona tu neće pomoći ni najbolja institucionalno-pravna rešenja, jer će nacionalne manjine faktički biti u lošem položaju.

Sve u svemu, Balkanu je potreban novi institucionalno-pravni okvir i nova politika prema manjinama a koji bi se izgradjivali paralelno i bez odlaganja.

15246_36

Saša Rajković: Šta bi ste mogli da nam kažete o standardima politike jednakosti?

Bajram Haliti: Najvažniji razlike su očigledne. Malo je Roma na fakultetima, malo je Roma u srednjim školama. Očigledan je problem zdravstva i primarne zdravstvene zaštite. Zato je potrebno najpre da se u Ustavima zemalja u okruženju Romima utvrdi status nacionalne manjine. Ustavna kategorija Roma danas ,,Ostali” kosi se sa Lisabonskim evropskim ustavom.

Saša Rajković: Kakva he situacija sa zastupljenošću Roma u državnim organima?

Bajram Haliti: Najnovije sondaže situacije na terenu takođe ukazuju na nesrazmernu zastupljenost pripadnika manjina u državnim organima, opštinama, sudovima, tužilaštvima i ostalim javnim službama, što se kosi sa odredbama ratifikovane Okvirne konvencije. Ostaje nada da će finalizovan, i vašoj zemlji toliko potreban, moderan zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, otkloniti bar deo postojećih problema u pogledu položaja, prava i zaštite nacionalnih manjina.

Naša obaveza je da unapređujemo sve institucije koje štite sigurnost i prava građana, od ustanova pravne države, do regulisanja radnog prava, socijalne sigurnosti i penzionog osiguranja.

Saša Rajković: Nezapošljenost u zemljama regiona je veoma visoka, ali siva ekonomija apsorbuje veliki broj nezaposlenih ljudi uključujući i Rome. Vaš komentar?

Bajram Haliti: Daljim prestrukturiranjem iz neformalne u formalnu ekonomiju Romi mogu izgubiti ionako skromne izvore prihoda iz ovog sektora. Stoga jedna afirmativna akcija koja bi osigurala buduće samozapošljavanje Roma treba biti preduzeta ( Pripremanja Roma za legalilaciju svog malog biznisa, edukaciji u razvoju poslovnih planova, obučavanju u novim veštinama, promovisanju poreskih olakšica i pristupačnih kredita i zajmova). Romi zaposleni u državnim i privatnoj industriji trebaju ostati zaposleni i dalje. Aktivne mere trebaju biti preduzete radi prevencije otpuštanja viškova radnika Roma u procesu privatizacije (kao što je to bio slučaj zemalja u okruženju i zemalja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi) Stoga je veoma važno ulaganje u dokvalifikaciju i prekvalifikovanje ovih ljudi, kako bi bili konkurentni na tržištu rada.

phpThumb_generated_thumbnailjpg-(6)

Saša Rajković: Koje ćete mere preduzeti radi ekonomskog osnaživanja Roma?

Bajram Haliti: Radi ekonomskog osnaženja Romske zajednice, Svetska organizacija Roma osnivala je kao posebno savetodavno telo UNIJU ROMSKIH POSLODAVACA, koja je ovlašćena da kod MMF, Svetske banke, organa OUN i EU i nadležnim agencijama ishoduje za romske poslodavce povlastice u oblastima carinskih, poreskih i drugih oblasti, tako što bi se oslobađali carinskih i poreskih obaveza i to posebno u slučaju zapošljavanja većeg broja pripadnika Romske nacije;
Ovo telo će biti ovlašćeno da sa Privrednim komorama država članica Evropske Unije i svih drugih država, pregovara i utvrđuje povoljnije uslove za poslodavce romske nacije, posebno u oblastima kreditiranja manjih i srednjih preduzeća, te ugovaranja tkz. grejs perioda od najmanje godinu dana, zatim carinskih i poreskih olakšica uz mogućnosti i oslobađanja plaćanja poreza i ostvarivanja prava po unutrašnjem zakonodavstvu prilikom otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja do tada nezaposlenih lica.

Saša Rajković: Na kraju našeg razgovora šta da li imate još nešto da nam kažete?

Bajram Haliti: Radim na projektu osnivanja Nacionalne banke Roma.

Saša Rajković: Gde će biti sedište Nacionalne banke Roma?

Bajram Haliti: u Briselu.

Saša Rajković: Koliko je sredstva potrebno da bi se osnivala banka?

Bajram Haliti: Našim zakonom o osnivanju banaka potrebno je 10 miliona novaca.

Saša Rajković: Odakle ćete obezbediti taj novac?

Bajram Haliti: S obzirom da je za vreme II svetskog rata ubijeno 1.200.000 Roma tražićemo od Angele Merkel da nam Nemačka država na ime ratne reparacije uplatiti dve ipo milijarde eura.

default_en-PalaisEurope3-1

Saša Rajković: Kako će se taj novac koristiti?

Bajram Haliti: Koristiće se na taj način što ćemo kreditirati iz svih zemalja EU najbolje privrednike romske pripadnosti koji će u svojim malim i srednjim preduzećima zapošljavati Rome i time ćemo ekonomski osnažiti našu nacionalnu zajednicu koja je sada na evrospkoj agendi poznata kao socijalno koheziona grupa naroda.

Saša Rajković: Gospodine Haliti hvala Vam na ovom iscrpnom razgovoru.

Bajram Haliti: Hvala i Vama.

Novinsko informativna agencija Roma

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>