15.11.2017, NIAR – U BEOGRADU (SRBIJA) OTVOREN PRVI INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE ROMA I ISTRAŽIVANJA PROTIV ZLOČINA ČOVEČNOSTI I MEĐUNARODNOG PRAVA

15.11.2017, NIAR – U BEOGRADU (SRBIJA) OTVOREN PRVI INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE ROMA I ISTRAŽIVANJA PROTIV ZLOČINA ČOVEČNOSTI I MEĐUNARODNOG PRAVA

RAZGOVOR SA BAJRAMOM HALITIJEM, PREDSEDNIKOM INSTITUTA ZA EVROPSKE STUDIJE ROMA I ISTRAŽIVANJA PROTIV ZLOČINA ČOVEČNOSTI I MEĐUNARODNOG PRAVA

Pisci, novinari, publicisti i intelektualci su oduvek bili i biće najverniji hroničari vremena u kojem žive i o kojem pišu. Literatura, pored onog umetničkog, pored piščevog ličnog doživljaja sveta sadrži i istoriju, istoriografiju, faktografiju, politiku, elemente na osnovu kojih poimamo vreme o kojem pisac piše.

Prof. dr filozofije, Bajram Haliti, predsednik Instituta, doktorand univerziteta za Poslovne studije i pravo i član Udruženja književnika Srbije piše o stradanjima Roma za vreme Drugog svetskog rata. Svojim knjigama Romi pred zidom smrti Aušvica, Romi u paklu Jasenovca, Tri pesnika, Adolf Hitler pred romskim sudom časti, i mnogobrojnim naučnim radovima o stradanjima Roma za vreme Drugog svetskog rata, progovorio je o nekim ,,tabu” temama. Između ostalog, izneo je istinu o stradanjima Roma od 1941. do 1945. godine na mnogobrojnim svojim predavanjima i konferencijama širom Evrope.

Ante Pavelic

U želji da otvoreno progovorimo o bremenu nedaća s kojim romski narod ulazi u treći milenijum, potražili smo gosodina Bajrama Halitija, generalnog sekretara Svetske organiyacije Roma, master pravnika, novinara i publicistu s velikim iskustvom, čoveka koji o prošlosti i sadašnjosti Roma govori srcem, znajem i iskustvom.

Jovana BOKUNOVIĆ: Gospodine Haliti, nedavno ste u Beogradu osnovali Institut za evropske studije Roma i istraživanja protiv zločina čovečnosti i međunarodnog prava. Recite nam kakva je to organizacija.

Bajram HALITI: Institut za evropske studije Roma i istraživanja protiv zločina čovečnosti i međunarodnog prava (u daljem tekstu Institut) jeste nestranačka, neprofitna i nedobitna organizacija čiju pretežnu delatnost čine osnovna istraživanja i primenjena istraživanja usmerena ka zadovoljavanju potreba neposrednih korisnika rezultata istraživanja, koja su u funkciji valorizacije rezultata osnovnih istraživanja čija je misija razvijanje demokratskog društva u Srbiji zasnovanog na evropskim vrednostima kao što su poštovanje ljudskog dostojanstva, sloboda, demokratija, vladavina prava, mir, blagostanje i borba protiv socijalne isključenosti i diskriminacije; tolerancije, multikulturalnosti, unapređenju ljudskih prava, unapređenju obrazovnog i kulturnog nivoa Roma i ostalih građana, unapređenju kulture mira i nenasilja, u svim državama u kojima žive na Balkanskom poluostrvu, a i šire.

Jovana BOKUNOVIĆ: Za šta se zalaže Institut?

Bajram HALITI: Institut se zalaže za to da se stane na put najtežim krivičnim delima: zločinu protiv čovečnosti, ratnim zločinima, zločinu protiv mira, zločinu genocida, i to kroz naučni pristup: istorijskom faktografijom, analizom, dokumentovanjem, proučavanjem socio-psiholoških okolnosti, zatim profila idejnih tvoraca i izvršioca, kao i sankcionisanje, kako u pojedinim pravnim sistemima, tako i u dominantnim globalnim odnosima prema ovoj temi u cilju prevencije i predviđanja mogućnosti da se ova dela ponove u budućnosti.

Copy of ww2-ross_

Jovana BOKUNOVIĆ: Da li biste hteli da nam objasnite sta su Zločini protivu čovečnosti, ratni zločini, zločini protiv mira i zločin genocida?

Bajram HALITI: Članom 7. rimskog statuta, zločinom protiv čovečnosti smatraju se sledeće radnje: ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportacija ili prisilno premeštanje stanovništva; zatvaranje i drugi oblici lišavanja slobode koji se preduzimaju uz kršenje osnovnih pravila međunarodnog krivičnog prava; mučenje, silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilna trudnoća i svaki drugi oblik seksualnog zlostavljanja ovakve ili slične prirode.

Ratni zločini predstavljaju teška kršenja običajnih i, kad god se ona mogu primeniti, ugovornih pravila koja spadaju u korpus međunarodnog humanitarnog prava ratnih sukoba. Ratni zločini su nastali pre većine međunarodnih krivičnih dela. Najvažniji međunarodni ugovori koji regulišu ovu oblast jesu Ženevske konvencije iz 1949. godine i dva dopunska protokola uz te konvencije iz 1977. godine.

Zločini protiv mira prvi put su određeni u članu 6. st. 2. tačka a Statuta Međunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu kao planiranje, pripremanje, započinjanje ili vođenje agresorskog rata ili rata kojim se krše međunarodni ugovori, sporazumi ili garancije, ili učestvovanje u nekom zajedničkom planu i zaveri za izvršenje ma kog od gore navedenih dela.

Genocid, tj. namerno ubijanje, uništavanje ili istrebljenje grupe ili članova grupe kao takve, najpre je predviđen kao podvrsta zločina protiv čovečnosti. Genocid je postao autonomna vrsta zločina 1948. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o genocidu.

Genocid je definisan u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida koju je Generalna skupština UN prihvatila 1948. godine. Federativna Narodna Republika Jugoslavija je potpisala Konvenciju o sprečavanju genocida 1960. godine, tako da su je potom sve njene države naslednice automatski primile u svoje zakonodavstvo.

Andrija Artukovic niar

Jovana BOKUNOVIĆ: Objasnite nam etimologiju reći GENOCID.

Bajram HALITI: Genocid (na grčkom genos, rod, narod, i latinski accidere, ubiti) predstavlja međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva.

Jovana Bolunović: Vi ste prvi koji ste masovna stradanja Roma za vreme Drugog svetskog rata nazvali kovanicom Romocid. Recite nam šta znači reč ROMOCID.

Bajram HALITI: Romocid (Rom kao pripadnik romskog naroda, i accidere – od latinskog porekla reč, ubiti), ubijanje romske nacionalne zajednice samo zato što nije bila iste rasne, verske, nacionalne i religiozne pripadnosti.

children camps

Jovana BOKUNOVIĆ: Recite nam kada je usvojena Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Bajram HALITI: Međunarodna konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, usvojena na trećem zasedanju Generalne skupštine UN-a, 9. decembra 1948. predviđa da zločin genocida, pored ostalog, čini:

  • Namera da se u celini ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa kao takva;
  • Ubistvo članova grupe;
  • Teška povreda fizičkog ili psihičkog integriteta članova grupe;
  • Namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima sračunato na njeno potpuno ili delimično fizičko uništenje.

Nacrt Konvencije sadrži i ,,kulturni genocid” – uništavanje specifičnih karakteristika progonjenih grupa raznim načinima, uključujući nasilno iseljavanje, proterivanje, zabranu upotrebe nacionalnog jezika, uništavanje knjiga i sl. Države strane ugovornice potvrdile su da je genocid međunarodni zločin, bez obzira da li je učinjen u doba rata ili za vreme mira; da zločin genocida ne zastareva, i preuzele su obavezu da ga sprečavaju i kažnjavaju. Značajna je odredba da se ne može odbiti ekstradicija izvršioca zločina genocida iz političkih razloga.

Rezolucija br. 96 Generalne skupštine UN-a od 2. decembra 1946. osudila je genocid kao međunarodni zločin, pozvala države članice da u svom zakonodavstvu donesu odgovarajuće propise protiv njega i da organizuju međunarodnu saradnju za njegovo suzbijanje. Stavila je u zadatak Ekonomsko-socijalnom savetu UN-a da izradi nacrt Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Posle pripremnih radnji od dve godine, Konvencija je jednoglasno primljena Rezolucijom Generalne skupštine UN-a decembra 1948. U njoj se genocid osuđuje kao delo izvršeno u nameri da se u celosti ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa (ubistvo članova grupe, teška povreda njihovog fizičkog ili društvenog integriteta, namerno podvrgavanje životnim uslovima koji su sračunati na potpuno ili delimično fizičko uništenje, mere za sprečavanje porođaja unutrašnje grupe, prinudno odvajanje dece iz grupe).

hitler-salute niar

Jovana BOKUNOVIĆ: Da li se može znati koliki je broj ubijenih Roma u Drugom svetskom ratu?

Bajram HALITI: Gasne komore, ne tako daleki procesi, dekreti, odredbe, progoni, izgoni, egzekucije bez dokaza, zločini zbog preventive i samozaštite, zatvori, geta, zabranjene zone, plinske komore Aušvica i eksperimentalni skalpeli doktora iz Aušvica, Dahau i Buhenvalda i druga mučilišta odnela su živote 3.500.000 Roma. Jednom rečju, Romi su prolazili kroz Danteov pakao od Vitosa preko Jašija do Aušvica i Jasenovca.

Genocid nad Romima je odneo u Evropi, prema nekim proračunima, oko tri i po miliona žrtava. Istoričari zaboravljaju tih tri i po miliona Roma koji su nestali u dimu krematorijuma ili lomača podignutih od strane nacista. Međutim, to je činjenica: u većini dela koja obrađuju svet koncentracionih logora: ni retka, čak ni fraza. Tišina. Zaborav. Cigani. Nepoznato.

Nazi_medical_experiments

Jovana Bokunović: Da li se mogu zaboraviti najozloglašeniji logori Trećeg rajha, Aušvic i Jasenovac?

Bajram HALITI: Jasenovac i Aušvic su večna opomena. O njima treba pisati, govoriti, snimati filmove. Ne da bi se ljudi zastrašivali, nego da se nacizam i fašizam ne zaboravi i da opomene na opasnost koja svetu preti od rastućeg neonacizma. U taj muzej treba dovoditi i sve one koji danas žele da rehabilituju vreme nacizma, one koji tvrde da nije bilo ni logora, ni istrebljenja, one koji i 1978. godine u nekim državama drže knjižaru pod imenom ,,Rudolf Hes” sa nacističkom literaturom i znamenjem, one koji tolerišu neonacističke organizacije i njihovo provokativno vršljanje na zapadu. Naravno, i one koji su omogućili da i danas u svetu na slobodi žive i razvijaju zločinačku delatnost na hiljade nacističkih zločinaca.

Fašizam i nacizam su isuviše naneli zla čovečanstvu da bi lako i brzo mogli biti zaboravljeni. Ta zla i ne smeju biti zaboravljena! Podsećanje na njih, kao najmračniji deo nove ljudske istorije, u interesu je svih naroda i društava sveta. To je u interesu naroda i onih zemalja na čijem je tlu fašizam ponikao kao ideologija i kao oblik vladavine. Ne zbog toga da bi bezgranično nosili hipoteku i kompleks krivice koja se, uostalom, ne može pripisivati ni delu savremenika fašizma a kamoli budućim generacijama, već zbog toga da bi se sa ostalim narodima solidarno borili za potpuno iskorenjivanje starog i svakog novog fašizma i neonacizma kao zajedničkog neprijatelja. Ovo utoliko pre i više što ideologija fašizma i nacizma ne samo da ni izdaleka nije potisnuta iz svesti pojedinaca, grupa i čitavih slojeva kao njihovo idejno i političko opredeljenje, već što ta ideologija odavno nalazi svoje oživotvorenje u organizovanju i aktivnosti svojih starih i novih pristalica.

Auschwitz-Birkenau

Jovana BOKUNOVIĆ: Da li su romske žrtve genocida obeštećene?

Bajram Haliti: Romske žrtve genocida nisu obeštećene. Ceo svet zna za ubistvo šest i po miliona Jevreja, ceo svet govori o tragediji jevrejskog naroda – malo ko govori o tragediji Roma, malo ko zna da je u logorima Trećeg rajha stradalo i tri i po miliona Roma.

Naših tri i po miliona Roma u Drugom svetskom ratu nisu još zvanično priznati od strane nemačke vlade. Nema nijedne službene knjige u kojoj se govori o romskom holokaustu. Recimo da je tri i po miliona mrtvih najbliže istini – tri i po miliona za jedan zaboravljeni holokaust.

Jovana Bokunović: Šta biste mogli da nam kažete o ciljevima i programu Instituta?

Bajram Haliti: Cilj Instituta je da se apeluje na sve članice Ujedinjenih nacija da poštuju sećanje na žrtve Holokausta i ohrabruje razvoj obrazovnih programa o istoriji Holokausta, čime se želi pokazati odlučnost da se pomogne u sprečavanju čina genocida u budućnosti.

Program Instituta je usmeren na probleme koji doprinose da sećanje ne sme prestati – ono takođe mora biti upozorenje budućim generacijama da budu na oprezu. Zbog toga je veoma bitno naći pravi način koji će biti efektivan, koji će iskazivati žaljenje za patnje i gubitke, a biti posvećen sećanju na žrtve, što bi ujedno pomoglo sprečavanju ponavljanju zločina; da sarađuje sa državama, njihovim institucijama i holokaust fondacijama koje brinu o holokaust žrtvama Roma; da predstavlja i štiti interese i prava holokaust žrtava Roma; da aktivno radi na obnovi istorijskoga sećanja, u cilju pomirenja i stvaranja pretpostavki za bolju budućnost holokaust žrtava, njihovih potomaka i romskog naroda; da osniva i realizuje programe čiji je cilj edukacija o holokaustu sa posebnim osvrtom na holokaust Roma; da sakuplja istorijsku građu i dokumente koji su relevantni za holokaust Roma; podstiče i organizuje istraživanja, simpozijume i posete holokaust muzejima u zemlji i inostranstvu; stvara raznovrsne programe čiji su cilj i smisao jačanje društvene odgovornosti prema romskoj nacionalnoj manjini, aktivno doprinosi međusobnom razumevanju i pomirenju, širenju tolerancije i zajedničkoj budućnosti među narodima i nacionalnim manjinama; bavi se izdavanjem časopisa, publikacija, knjiga i snimanjem dokumentarnih filmova u cilju što potpunijeg osvetljenja holokausta Roma i etike sećanja; formiranjem institucija i ustanova čiji je cilj očuvanje i obnova sećanja na holokaust Roma, s naročitim ciljem da se u Beogradu osnuje Muzej holokaust žrtava Roma Srbije; da se osnuje fondacija holokausta Roma Srbije, obezbeđuje značajna sredstva za grantove u oblasti istraživanja i akcija jačanja demokratskih vrednosti, zalaganje za izmenu zakonodavstva, naročito kada je reč o holokaust žrtvama i njihovim potomcima i antidiskriminatorskim zakonima; zalaže se i aktivno doprinosi poboljšanju udžbenika u kojima se tretira problematika holokausta i s tim u vezi organizuje seminare za stručno usavršavanje nastavnika, i drugih lica koja sudeluju u obrazovno-vaspitnom procesu; podržava programe vaspitanja za mir, toleranciju i nenasilno rešavanje konflikata; stipendira i pomaže školovanje dece potomoka holokaust žrtava, kao i decu bez roditelja i decu iz materijalno ugroženih porodica; zalaže se za unapređenje ljudskih i nacionalnih prava Roma.

roma-flag

Evidentno je da se bez empirijskih istraživanja ne mogu vršiti teorijska uopštavanja. Institut će na moderan način nuditi nova znanja i saznanja o stradanjima Roma za vreme Drugog svestkog rata koja znače tragediju nezabeleženu u čovečanstvu.

Institut je u oblasti društvenih i humanističkih nauka od značaja za nauku i njen razvoj i društvenu praksu ne samo u Srbiji nego i u svetu, i nesumnjivo je reprezentativni predstavnik Romske nacionalne zajednice.

Institut će istrajavati u borbi za ljudska prava, slobode i ljudsko dostojanstvo, integraciju Roma u tokovima sistema Republike Srbije, zalagaće se za afirmaciju, promociju i očuvanje države Srbije, te razvoju mira, humanizma i progresa u svetu.

Institut će doprineti boljoj informisanosti svih građana, pospešiti saradnju manjinskih zajednica u Jugoistočnoj Evropi, podstaći će toleranciju koja je preduslov za uvažavanje i razumevanje različitosti, uticaće na razvijanje dobrosusedskih odnosa i podizanje kvaliteta komunikacije i saradnje na svim nivoima neophodnim za integraciju manjina u demokratske građanske procese u društvu.

Ideja je da se kroz interdisciplinarnu i multikulturalnu saradnju ustanovi mreža koja će promovisati aktivnosti koje vode ka pomirenju, istini i pravdi, a ne osveti.

Jovana Bokunović: Koje su ostale ideje Instituta?

Bajram HALITI: Ostale ideje Instituta su sledeće:

  • Da podstiče države učesnice da razvijaju programe obrazovanja koji će budućim generacijama utisnuti lekcije o Holokaustu, kako bi pomogle sprečavanju budućih dela genocida;
  • Da odbacuje svako negiranje i osporavanje Holokausta nad Srbima, Jevrejima i Romima kao istorijskog događaja, bilo u celini ili delimično;
  • Da pohvaljuje one države koje su se aktivno angažovale u očuvanju onih lokacija koje su tokom Holokausta služile kao nacistički logori smrti, koncentracioni logori, logori za prisilni rad i zatvori;
  • Da bezrezervno osuđuje svako ispoljavanje, ma gde se dogodilo, verske netolerancije, podstrekivanje, šikaniranje ili nasilje prema osobama ili zajednicama zasnovano na etničkom poreklu ili religijskom uverenju.

Sedamdeset pet godina je prošlo otkako je završen Drugi svetski rat, a još uvek se vode rasprave o tome da li su Romi bili žrtve Holokausta. U svetu gotovo i da nema radova koji se bave ovom temom. Autori uglavnom samo usputno pominju zločine koji su izvršeni nad Romima.

Upravo to je razlog i osnovni cilj osnivanja Instituta, jer žrtve ne smeju biti zaboravljene, naročito ako se radi o pripadnicima naroda koji već vekovima žive sa nama, ili bolje reći pored nas, i koji su stradali samo zbog toga što su proglašeni „nižom rasom“.
U tom smislu, cilj Instituta je da još jednom ukaže i podseti na to šta pogubna neonacistička, rasistička i religijska ideologija znači, kao i kuda vodi, jer izgleda da ljudima ove ugrožene planete nije bilo dovoljno stravično iskustvo i lekcija dva svetska rata.

Cilj Instituta je da diže svoj glas protiv genocida i upućuje poruku koja će uticati i delovati na svest i moral moćnika, kako bismo spasili savremeno čovečanstvo i civilizaciju, očuvali najviše ljudske vrednosti, ljudske slobode, ljudska prava i živote malih, slabih i nemoćnih grupa, ljudskih zajednica i naroda.

NEO-NAZI-SKINHEAD---1991-007

Jovana BOKUNOVIĆ: Koja je obaveza istraživača u Institutu?

Bajram HALITI: Obaveza je istraživača da, kako to piše nobelovac Eli Vizel, govore u ime žrtava, podsećaju na njihove patnje i suze i potiskuju strah od zaborava. Istraživači moraju imati profesionalnu odgovornost i dovoljno moralne hrabrosti u istraživanju i saopštavanju javnosti naučne istine o genocidu. Samo naučnoistraživačka saznanja mogu biti trajna osnova razvijanja naših sposobnosti u pravovremenom otkrivanju, identifikovanju, sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, u čemu istraživači holokausta, genocida i drugih oblika zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava imaju istorijsku ulogu i odgovornost.

Jovana BOKUNOVIĆ: S kim će sarađivati Institut?

Bajram HALITI: Institut za evropske studije Roma i istraživanja protiv zločina čovečnosti i međunarodnog prava nastoji da ostvari saradnju sa brojnim značajnim ustanovama i institucijama u celom svetu koje se bave istraživanjem holokausta i genocida.

Jovana Bokunović: Čemu ćete posvetiti posebnu pažnju?

Bajram HALITI: Posebnu pažnju Institut za evropske studije Roma i istraživanja protiv zločina čovečnosti i međunarodnog prava posvetiće obrazovanju, usavršavanju i razvoju mladih istraživača u oblasti istraživanja holokausta, genocida i drugih oblika zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Institut za evropske studije Roma i istraživanje i evidentiranje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog humanitarnog prava nastao je kao rezultat potrebe da Romi imaju jednu autonomnu naučnu ustanovu koja će biti u funkciji podizanja akademskih naučnih kapaciteta Roma.

Pored toga, kao narod koji je vekovima u diskriminatorskom položaju i izložen nekažnjenom kršenju međunarodnog prava, ljudskih i manjinskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, narod koji je pored Jevreja i Srba bio izložen genocidu u Drugom svetskom ratu, nameće se elementarna potreba da se prikupljaju i evidentiraju svi slučajevi i prezentuju svetskoj javnosti. Iz tog razloga je ova oblast obuhvaćena evropskim studijama Roma, tim pre jer do danas svetska javnost nije priznala Romima pogrom koji su preživeli u vreme nacističke dominacije tokom Drugog svetskog rata.

Koristeći priznate naučne metodologije i poštujući svetske standarde u prikupljanju istorijske građe, njenoj analizi će se kao imperativ postaviti objektivnost i činjenična potkrepljenost, na čemu će se i graditi autoritet rezultata i rada Instituta u celini.

Cilj nam je takođe interdisciplinarno povezivanje sa sličnim institucijama širom sveta radi globalnog uticaja na kolektivnu svest o blagovremenom prepoznavanju i prevenciji genocidnih pojava, ideologija i političkih uticaja koji bi mogli da rezultiraju katastrofom kakva je bila u vreme Hitlerove Nemačke. Rasne, polne, religijske, i političke razlike treba da se prevazilaze, a ne da budu povod i izgovor za izazivanje sukoba, terorizam, genocid i pravnu obespravljenost i nejednakost. Znanje i mudrost naučne misli mora uticati na dolazeće generacije da bi se preventivno delovalo na negativne pojave koje prethode globalnim demografskim sukobima.

Jedan od ciljeva koji smo sebi postavili su i zločini čije su žrtve deca; od monstuoznih ekperimenata dr Mengelea, preko genocida u Africi pa sve do trgovine ljudskim organima na Kosovu tokom i posle pobune krajem 90-tih godina prošlog veka.

Deca

Jovana BOKUNOVIĆ: Kako ćete prezentovati vaš rad?

Bajram HALITI: Svoj rad ćemo prezentovati na multidisciplinarni način, kako kroz publikovanje naučnih radova, projekata i analiza, tako i putem elektronskih medija, namenskih izložbi, predavanja i tribina. Želja nam je da naši naučni timovi uzmu aktivno učešće u radu specijalnih tužilaštava širom sveta gde god se ukaže potreba za tim.

Jovana BOKUNOVIĆ: Jedno od odeljenja Instituta je Odeljennje za istoriju Roma. Recite nam koji je njegov zadatak.

Bajram HALITI: Istaživači odeljenja za istoriju Roma nastojaće da svojim istraživanjima naučno dokazuju činjenicu da su Romi poreklom iz Indije i da danas predstavljaju dijasporu druge po brojnosti države na planeti.

Jovana BOKUNOVIĆ: Institut ima i odeljenje za romski jezik. Recite nam čime će se baviti to odeljenje.

Bajram HALITI: Nastavićemo rad na standardizaciji romskog jezika na bazi Varšavske deklaracije iz 1991. godine. Angažovaćemo naše doktore lingviste, sociolingviste kao i leksikografe da unaprede rad na standardizaciji, unifikaciji i kodifikaciji romskog jezika.

Jovana BOKUNOVIĆ: I na kraju našeg veoma iscrpnog razgovora gospodine Haliti, recite nam šta očekujete od Instituta, kako gledate na koordinaciju i okupljanje naučne i intelektualne elite Roma, uspostavljanje, negovanje i razvijanje saradnje sa drugim univerzitetima i naučno istraživačkim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Bajram HALITI: Očekujemo priznanje i pomoć, pre svega Roma širom sveta, kako logističku tako i materijalnu, ali i od svih drugih dobronamernih zajednica i pojedinaca jer smatramo da je bilo krajnje vreme da Romi dobiju ovakav naučni institut koji će već samim svojim postojanjem devastirati sve šovinističke teze o Romima kao bićima drugog reda, nižoj rasi nesposobnoj da iznedri sopstvenu intelektualnu i naučnu elitu. Širom sveta žive hiljade visoko obrazovanih Roma, doktora nauka i akademika koji su u žiži javnosti zbog svog rada, ali su nevidljivi kao Romi.

Jedan od zacrtanih ciljeva je i koordinacija i okupljanje naučne i intelektualne elite Roma koji su osnivanjem Instituta za evropske studije Roma i evidentiranje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog humanitarnog prava dobili svoju naučnu kuću i davno izgubljenu porodicu kojoj pripadaju.

Uspostavljanje, negovanje i razvijanje saradnje sa drugim univerzitetima i naučno istraživačkim institucijama u zemlji i inostranstvu, kao i sa međunarodnim organizacijama koje se bave visokoškolskim pitanjima, bilo je i ostalo trajno opredeljenje našeg Instituta.

O tome jasno svedoče predstojeći sporazumi o saradnji sa većim brojem inostranih univerziteta na gotovo svim kontinentima i drugim organizacijama od značaja za razvoj obrazovanja, nauke i kulture Roma.

Jovana BOKUNOVIĆ: Hvala Vam na razgovoru.

Bajram HALITI: Hvala i Vama

Razgovarala: Jovana Bokunović, novinar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>