Образовање

Међународни правни оквир

Право на образовање утврђено је у низу међународних докумената: Универзална декларација о људским правима (члан 26), Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (члан 13), Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације (члан 5), Конвенција Организације УН за образовање, науку и културу (UNESCO) против дискриминације у образовању, Међународни споразум о цивилним и политичким правима, Миленијумски циљеви развоја, CEDAW и др.

Један од најзначајнијих докумената је Конвенција о правима детета (чл. 28. и 29) која државе потписнице обавезује да обезбеде бесплатно основно образовање и одговарајуће услове за редовно школовање.

Неки документи Савета Европе, Европске уније и ОЕБС-а изричито говоре о праву на образовање на језицима мањина, нпр. Оквирна конвенција о заштити националних мањина. 

Национални правни оквир

У законодавству Републике Србије образовање је признато као друштвено, економско и културно право.

Право на образовање је гарантовано Уставом и уређено Законом о основама система образовања и васпитања, Законом о основној школи, Законом о средњој школи, Законом о високом образовању, Законом о друштвеној бризи о деци, Законом о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине, Законом о уџбеницима и другим наставним средствима и подзаконским актима.

Образовање припадника националних заједница уређено је Законом о заштити права и слобода националних мањина и Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним и мањинским језицима.

Законом о заштити права и слобода националних мањина из 2002. године Ромима је признат статус националне мањине. Овај закон припадницима националних заједница јемчи право на предшколско, основно и средње образовање на матерњем језику. Држава се обавезала да припадницима мањинских националних заједница обезбеди услове за образовање на матерњем језику, а док се не створе услови за то држава је обавезна да им обезбеди двојезичну наставу или похађање наставе на матерњем језику са елементима националне историје, традиције и културе. Постоји и законска могућност да се језик, историја и култура укључе у наставни план и програм редовних школа и да се оснивају учитељски факултети и приватне образовне институције.

Приступајући „Декади инклузије Рома 2005–2015”, Влада Републике Србије је 2005. године усвојила Јединствени акциони план за унапређивање образовања Рома у Србији.

Стратешки елементи унапређења образовања Рома обухваћени су и ширим развојним стратегијама на државном или ресорном нивоу: Стратегијом за смањење сиромаштва, у којој посебан одељак „Смањење сиромаштва код Рома” дефинише образовање као приоритет, Националном стратегијом Србије за придруживање Европској унији, Националним планом акције за децу Владе Републике Србије и Стратегијом Министарства просвете и спорта за период 2005–2010. године.

 Опис стања

 Општи подаци

 Према UNICEF-овом извештају о стању деце у Републици Србији (2006. година), готово 70% ромске деце је сиромашно, а преко 60% ромских домаћинстава са децом живи испод границе сиромаштва. Најугроженија су деца која живе изван градова и у домаћинствима са више деце. Преко 4/5 сиромашне ромске деце живи у породицама у којима одрасли чланови немају ни основно образовање.

Роми су релативно млада популација. Званична статистика говори да деца узраста до шест година чине преко 15% укупне ромске популације, а да деце узраста од седам до 14 година има преко 16%. Процењује се да би се број ромске деце у узрасту који одговара припремном периоду за школу (од три до шест година) и основној школи могао кретати приближно између 60.000 и 120.000.

Статистички подаци о школама не садрже податке о националној припадности, па се о националној заступљености у различитим сегментима система образовања закључује на основу вредности добијених на узорцима појединачних истраживања.

У Истраживању вишеструких показатеља (MICS 3, 2005. година) наводи се да је предшколским образовањем (узраст три до пет година) обухваћено око 40% већинске деце и само 3,9% ромске деце из сламова. Обухват припремним предшколским програмом код већинске деце износи 88,6%, а код ромске деце 56,9%. Основну школу завршава 95% већинске деце, а према проценама само 21 до 37% Рома. Обухват средњом школом на узрасту 15 до 18 година износи 76,42% код већинске деце, а код ромске деце мање од 8%.

Поглед на статистичке податке о популацији Рома старијих од 25 година из Пописа становништва 2002. године пружа могућност поређења нивоа образовања између Рома и популације у целини. Према тим подацима било је 27% Рома без школе, док је таквих у општој популацији било мање од 6%. То је позитивна промена у односу на Попис становништва из 1991. године, када је Рома без школе било 37%. Оних који нису завршили основну школу има дупло више у ромској него у општој популацији. Основну школу је завршило 28% Рома, а у општој популацији 24% Рома са завршеном средњом школом има четири пута мање него у општој популацији (9% : 41%), док је оних са високим образовањем преко 20 пута мање.

Према Истраживању о положају Рома, ИРЛ и избеглица које је релизовао UNDP (2005. година), Роми проводе упола мање времена у школовању него остали у истим насељима: Роми 5,5 година, остали 11 година (Роми у просеку мање него што је довољно за завршетак основне школе, остали три године више). Трећина ромске популације нема никакво образовање или има само неколико разреда основне школе, тек нешто више од петине има завршену основну школу, око 11% Рома има завршену средњу школу, а свега 1% има више или високо образовање.

У Годишњем извештају Лиге за Декаду из 2006. године наводи се да скоро 50% ромских родитеља не шаље своју децу у школу због недостатка новца, а наредних 20% због недостатка личних и других докумената и немогућности да до њих дође.

У мање од 40% ромских насеља или у близини (до 1 km) постоји предшколска установа; у 55% ромских насеља или у близини (до 1 km) постоји школа, а за 20% насеља чак је и основна школа неприступачна.

Ромска деца често, и то на раним узрастима, морају да доприносе породичном приходу и немају основне материјалне услове за похађање школе. Образовни ниво родитеља је по правилу такав да они не успевају да пруже помоћ деци у учењу. Није редак случај да се у самој ромској заједници не признаје вредност формалног образовања па је и то разлог што родитељи недовољно подстичу похађање школе. Индивидуални услови становања су различити, али често не постоје ни просторни услови за учење. 

1.5. Приоритети

1. Правовремено и ефикасно укључивање ромске деце у предшколско и основно образовање, што захтева:

– нова законска решења за регулисање укључивања у наставу деце која су прерасла упис у први разред;

– израду система за адекватну процену спремности за полазак у школу;

– стварање услова за двојезичну наставу и наставу ромског језика као обавезног, изборног или факултативног предмета;

– стручно усавршавање наставног особља за индивидуализован образовни рад и интерактивну наставу, а посебно за сузбијање стереотипа, предрасуда и дискриминације;

– систематско праћење и санкционисање дискриминације и других облика понашања заснованих на етничким и другим предрасудама у предшколским и школским срединама, а посебно међу васпитачима, наставницима и особљем ових институција;

– регулисање и омогућавање наставка образовања за децу која су испала из система (друга шанса);

– вредновање образовних исхода у раду са ромском децом кроз систем подстицања и награђивања наставника и образовних установа од стране Министарства просвете;

– промовисање образовања девојчица, посебно оних које су напустиле образовање или из других разлога испале из система и

– материјалну подршку ромским ученицима и њиховим породицама у виду обезбеђења бесплатног превоза за ученике који живе у насељима далеко од предшколске установе или основне школе, бесплатних оброка у предшколским установама или основним школама, одеће, бесплатних уџбеника и другог образовног материјала.

2. Повећање броја Рома са средњим и високим образовањем, што захтева:

– законско прецизирање и регулисање критеријума, процедура и механизама за реализацију уписа ромских ученика и студената у средњошколске и високошколске образовне институције;

– праћење успешности уписаних ученика и студената;

– развијање и интензивирање активности у вези са информисањем о доступним стипендијама, кредитима и другим расположивим видовима материјалне подршке ромским ученицима и студентима;

– развијање менторског рада са ромским ученицима и студентима;

– успостављање и развијање механизама повезивања са тржиштем рада;

– обезбеђивање стипендија за ученике средњих школа и студенте из ромских породица;

– обезбеђивање смештаја у студентским домовима за одређен број ромских студената и

– подстицање сарадње универзитетских установа са ромским удружењима грађана у оснивању информативних центара за студенте.

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Приредио: Владимир Јакшић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*