12.09.2018. Zemun – DEKADA INKLUZIJE ROMA 2005/2015.

KRITIČKI OSVRT

     

Osnovne informacije

Međunarodnu inicijativu ‘’Dekada inkluzije Roma 2005-2015’’ (u daljem tekstu: Dekada), pokrenule su Srbija i Crna Gora, Mađarska, Rumunija, Makedonija, Češka, Slovačka, Hrvatska I Bugarska dogovorom visokih predstavnika ovih država na Konferenciji  ‘’Romi  u  proširenoj  Evropi  –  izazovi  za  budućnost’’  koja  je održana u junu 2003. Godine u Budimpešti, uz podršku Svetske banke i Instituta za otvoreno društvo. Tom prilikom je potpisana Deklaracija:

Oslanjajući se na podstrek koji je pružila konferencija održana 2003. Godine ,,Romi u Evropi kja se širi: izazovi za budućnost“, obavezujemo se da će naše vlade raditi na otklanjanju diskriminacije i premošćivanju neprihvatljivog jaza koji postoji između Roma i ostatka društva onako kako je to identifikovano u našim akcionim planovima za Dekadu. Proglašavamo godine od 2005 do 2015. Dekadom uključenja i angažovanje nacionalnih zajednica Roma u ostvarivanju ciljeva Dekade i u postizanju i pokazivanju napretka merenjem rezultata i razmatranjem iskustava u primenu akcionih planova Dekade. Pozivamo i druge države da se pridruže našim naporima.“

Predsednici  Vlada  zemalja  pokretača  inicijative,  proglasile su Dekadu  2. Februara 2005. Godine u Sofiji u Bugarskoj, potpisivanjem deklaracije.

Dekadom rukovodi Međunarodni upravni odbor (MUO) koga čine delegacije zemalja Dekade, sastavljene od po dva predstavnika država učesnica (nacionalni oordinator I stručnjak) I jednog predstavnika romskih nevladinih organizacija I predstavnici međunarodnih organizacija. Pored članova I posmatrača MUO, sastancima prisustvuju I predstavnici zemalja koji žele da se pridruže Dekadi.

Međunarodne partnerske organizacije koje podržavaju Dekadu su: Institut za otvoreno društvo, Svetska banka, Evropska komisija, Savet Evrope, Program za razvoj Ujedinjenih Nacija, UNICEF, OEBS.

Stalni sekretarijat Dekade nalazi se u Budimpešti, a zemlje članice se na godišnjem nivou smenjuju na mestu predsedavajućeg.

Dvanaest zemalja koje učestvuju u Dekadi su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovačka i Španija. Svaka od ovih zemalja je razvila nacionalni Akcioni plan za Dekadu koji definiše ciljeve i indikatore u prioritetnim oblastima. Trinaesta zemlja, Slovenija, ima status posmatrača.

Do sada su “Dekadom Roma” predsedavale:

Od  1. jula 2005 – 30. juna 2006 Rumunija, od 1. jula 2006  −  30. juna 2007 Bugarska,

od 1. jula 2007 −  20. juna 2008 Mađarska, od 1. jula 2008 −  30. juna 2009 Srbija
od 1. jula 2009 – 30. juna 2010 Slovačka, od 1. jula 2010 − 30. juna 2011 Češka Republika, od 1. jula 2011 – 30. juna 2012 Makedonija, od 1. jula 2012 – 30. juna 2013 Hrvatska, od 1. jula 2013 – 30 juna 2014 Crna Gora.

Do sada su pomenute države koje su predsedavale Dekadom Roma radile na rešavanju pitanja iz oblasti stanovanja Roma, njihovog zapošljavanja, obrazovanja i zdravstva.

Ciljevi Dekade su smanjivanje neprihvatljivih razlika između Roma i ostalog dela društva, kao  i suzbijanje diskriminacije kroz izradu          i Sprovođenje nacionalnih akcionih planova u oblastima obrazovanja, stanovanja, zdravstva i zapošljavanja, uz pružanje podrške učešću i uključivanju  nacionalnih  romskih  zajednica  u  ovaj  proces.

Srbija je u julu 2008. godine od Mađarske preuzela jednogodišnji mandat predsedavajućeg Dekade Roma. U Srbiji je realizacija Dekade bila započeta usvajanjem Strategije za unapređenje položaja Roma 9. aprila 2009. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, koji obuhvata 13 oblasti: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje, kulturu, medije i informisanje, socijalnu zaštitu, pristup ličnim dokumentima, političku participaciju, suzbijanje diskriminacije, položaj žena, interno raseljena lica i povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji 2. jula 2009. godine.  

Vlada je oformila Kancelariju za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u okviru MLJMP, kao i Savet za poboljšanje položaja Roma u cilju obezbeđivanja koordinirane javne politike.

Pet ministarstava je zaposlilo savetnike za inkluziju Roma, u 55 opština rade koordinatori za romska pitanja i 55 pedagoških asistenata, kao i 60 romskih medijatorki u zdravstvu. Narodna skupština je usvojila nekoliko zakona važnih za integraciju Roma, kao što su Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o socijalnom stanovanju, Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je od posebnog značaja budući da donosi sistemske promene, kao što su inkluzivno obrazovanje, ukidanje procesa kategorizacije za smeštaj dece u specijalne škole, poziciju pedagoškog asistenta. U oblasti obrazovanja u toku školske 2010/2011. godine putem mera afirmativne akcije 250 učenika je upisano u srednje škole.

Inkluziju Roma je stavljena u prvi plan i u drugim Vladinim dokumentima, kao što su Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti i Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje, ali i uopšte u programima socijalne inkluzije u zapošljavanju, obrazovanju i socijalnoj zaštiti koji se odnose na ranjive grupe.

Vlada Republika Srbija izdvaja trenutno pet miliona evra godišnje za inkluziju Roma, dok Instrumenti pretpristupne pomoći (IPA) obuhvataju za period 2007–2010. projekte koji se bave Romima ukupnim budžetom sa više od 40 miliona evra.

Uz podršku agencija za razvoj i organizacija kao što su Fond za obrazovanje Roma (REF), Misija OEBS-a i UN organizacija, nekoliko uspešnih projekata je realizovano, posebno u oblasti obrazovanja (na primer romski asistenti u nastavi – pedagoški asistenti), zdravstva (kao što su romske zdravstvene medijatorke), kao i izgradnje kapaciteta, ali i u saradnji sa UNHCR projekti namenjeni interno raseljenim licima i povratnicima. Vlada je podržala i organizovanje izbornog procesa za Nacionalni savet romske nacionalne manjine.

Srbija je jedna od osnivača Dekade inkluzije Roma, inicijative (u međuvremenu) 12 evropskih zemalja koja ima za cilj premošćivanje jaza između Roma i neroma, posebno u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva i stanovanja. Republika Srbija je 2008/2009. predsedavala Dekadom, promovišući, između ostalog, razvoj evropske romske politike i pristup zemalja koje nisu EU članice fondovima Evropske unije za programe čiji je cilj poboljšanje socioekonomskog položaja Roma.

Srbija, najzad, podržava aktivnosti platforme Evropske unije za inkluziju Roma i zalaže se za puno učešće zemalja u procesu pristupanja Platformi za inkluziju Roma. Srbija posebno promoviše uvođenje namenskih sredstava za Rome u postojeće instrumente Evropske unije, stvaranje zajedničkog regionalnog pristupa romskoj inkluziji u zemljama Zapadnog Balkana, uvođenje robusne koordinacije i mehanizama praćenja, kao i facilitaciju procesa naučenih lekcija Dekade inkluzije Roma koja može da bude korisna za politike EU prema Romima.

Vlada je osnovala Savet za unapređivanje položaja Roma i sprovođenje Dekade, kojim predsedava potpredsednik Vlade Božidar Đelić, dok je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava odgovorno za sprovođenje i realizaciju Strategije i nacionalnog akcionog plana, čiji su nosioci devet ministarstava i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.

Moglo bi se reći da je Strategija za unapređenje položaja Roma u Srbiji u velikoj meri rezultat studioznog i savesnog rada. Za svaku oblast je predstavljen međunarodni i nacionalni pravni okvir, dat je iscrpan opis stanja sa podacima i ključnim problemima, izložene su inicijative i preporuke za akcije i utvrđeni su prioriteti.

Iluzorno je očekivati da se ti ogromni problemi mogu rešavati sredstvima Dekade Roma, koja su – zvuči cinično, ali je istinito – ravna ceni štete koju su u prethodne dve godine počinili huligani u Beogradu! Ti problemi mogu se rešavati jedino sistemskim merama državne politike, što podrazumeva uključivanje Roma u organe vlasti, primereno njihovom brojnom stanju i problemima. Izuzev Roma, sve nacionalne manjine, imaju predstavnike u organima vlasti od dna do vrha. Nije naodmet spomenuti podatak da u raznim ministarstvima i nadleštvima Srbije čak ima neuporedivo više odgovornih i stručno zaposlenih lica koji brinu o pojedinim vrstama životinja, nego o Romima! Tim povodom, imajući u vidu jednu misao Miroslava Krleže, moglo bi se postaviti pitanje: kako se može nazvati društvo u kojem je razlika između čoveka i čoveka veća od one koja postoji između psa i čoveka? Ako se ta razlika ne prevaziđe u narednom periodu, opravdano će se postaviti pitanje: koji cilj i smisao ima Dekada Roma?

Dekada Inkluzije Roma 2005-2015 ulazi u svoju središnju fazu. Za skoro 7 godina Dekadinih konferencija, radionica i različitih događaja, združeni napori vlada i civilnog društva su još uvek fokusirani na izazove političkog ciklusa – planiranje, implementacija i monitoring, reprocenjivanje i povratak na početak ovog ciklusa. Ovo neminovno nameće potrebu da se uspostave državne strukture, mehanizmi i procedure kako bi se borili sa nagomilanim romskim problemima. Marginalizacija Roma u okviru razvojnih politika i programa je prošlost u državama Dekade. Politički diskurs o romskoj situaciji se dešava u Briselu, Ženevi, Varšavi i Beču, praćen, iako mekšom metodom, vladama koje učestvuju u Dekadi Roma. Prve polazne politike su načinjene u državama, iako veoma umerene, ipak projektno orijentisane, i ostaju centralno sprovođene. Pogledi i mišljenja o napretku Dekade su različiti kako u okvirima romske zajednice tako i među državnim i međunarodnim ključnim nosiocima. Očekuje se da će se neslaganje uvećavati sa rastom jasno izraženih i kritičkih zahteva Roma i njihovih iščekivanja za državno vlasništvo i odgovornost za romsku integraciju, a sa druge ruke sa uvećanim vladinim naporima da rade na romskoj integraciji na osnovu regionalnog konteksta povezanog sa politikama EU, kao i iščekivanja vlada od bilateralnih i multilateralnih donatorskih agencija da finansiraju romsku integraciju kao jedan pan-evropski problem. Iniciran kao proces odozgo-nadole, Dekada Roma je nedovoljno privukla opštinske nosioce vlasti. Horizontalni aspekti Dekade Roma su takođe slabi kao koordinacioni instrument, uglavnom zbog činjenice da su države Dekade započele da se bave romskim problemima u različitim periodima i sa različitim pristupima. Države koje su se pridružile EU 2004.godine su imali više od 10 godina iskustva u dizajniranju državnih intervencija pri romskoj problematici, dok se fokus Zapadnog Balkana na romske probleme inicirao Dekadom Roma 2003.godine.

Akcioni plan izgradnje romske nacije sačinjen za dekadu 2005-2015 u saglasnosti sa dogovorenim međunarodnim standardima, promoviše i odražava principe univerzalnosti ljudskih prava, uzajamnog poštovanja u odnosu na druge i inter-zavisnosti svih ljudskih bića pristupu socijalnim, ekonomskim i političkim građanskim i kulturnim pravima i slobodama.

Inkluzivno društvo je bilo i ostaje ključan prioritet  Evropske Unije od usvajanja Konvencije o zaštiti ljudskih prava i fundamentalnih sloboda (1950), čineći značajne i vidljive progrese tokom vremena. Kao rezultat, jak i održiv politički i ekonomski razvoj je omogućio evropskom progresu da na svim nivoima transformiše Evropu u izražajan i napredan continent sa poboljšanim životnim uslovima svih društvenih grupa.

Poslednjih 20 godina ili slično su bili posvećeni da glorifikuju uspeh EU i njenih političkih i socijalno-ekonomskih pristupa, koji su omogućili Evropljanima i migrantima sa drugih kontinenata da pristupe boljem životu kroz požrtvovano povećavanje resurasa, usluga i infrastructure u oblastima kao što su zapošljavanje, zdravstvo, smeštaj, obrazovanje, itd. Slava takvih inkluzivnih politika je omogućila mnogim obespravljenim zajednicama u Evropi da se izdignu iznad svoga statusa, pružila je pristup milionima ljudi da žive i da teže pristojnom životu – kao prirodno osnovno pravo svih ljudskih bića. Kao rezultat takvih evropskih ideologija i praksi, mi imamo sadašnju Evropu i njen progress.

Uprkos evropskom glorifikovanom progresu i razvoju, niko ne može poreći da u ovoj divnoj slici Evrope još uvek ima dosta ideoloških mrlja i prljavih praksi poznatih kao rasizam, ekskluzija, diskriminacija, marginalizacija protiv svoje najveće i istorijski naj-isključivanije manjine – romskog naroda.

Uprkos naporima i dobrim namerama EU, država članica EU, drugih ne-EU država i sektora volontera, uprkos resursima uključenim u izvikanu socijalnu inkluziju romskog naroda, nažalost romski narod danas, kao i u prošlosti, broji siromašne ishode, siromašan napredak i siromašan pristup socijalnoj inkluziji kao osnovnom obliku ljudskih prava.

Naterani socijalno-ekonomskim i političkim okolnostima da žive vrstom život ispod standarda, Romi su osuđeni da trpe rasističke napade širom Evrope, da žive na marginama društva, ili da migriraju sa jednog na drugo mesto u potrazi za dnevnim obrocima a da potom budu masovno deportovani u matične države.  Manjak pristupa socijalno-ekonomskoj i političkoj osposobljenosti konstruiše sliku pod-ljudstva unutar romskog naroda, i nadalje, hrani rekonstrukciju otuđenosti Roma u okviru glavnih društvenih tokova u Evropi.

Evropa, dakle, pokazuje veoma kontroverznu sliku: divan, progresivan, moderan i razvijen continent, ali nemoćan da obezbedi integraciju svojih najisključenijih građana – Roma, niti poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava.

Stoga, sve dok socijalna inkluzija i prava romskog naroda ostaju samo teorija na političkoj agenda, onda je Evropa bila i ostala progresivna i razvijeno mesto samo za ljude koji uživaju pristup svojim pravima, ali ne i za Rome. Sve dok zakonodavnim i izvršnim instrumentima nedostaje implementacija, i dok ne donose stvaran socijalno-ekonomski pristup razvoju romskog naroda – stigmizovan i  isključen romski narod ne može biti okrivljen za svoje istorijske okolnosti.

Romski narod je naučio jednu važnu lekciju iz evropske istorije: otuđenje romskog naroda je legitimisalo Evropu da ih načini robovima od kada su došli u Evropu; otuđenje romskog naroda ih je načinilo žrtvama Holokausta; otuđenje romskog naroda ih drži isključenim i marginalizovanim.

Analize prethodnih socijalnih i ekonomskih kriza u Evropi su pokazale kako su krize uvek negativno uticale na najranjivije grupe, a onda je International Romani Union svesta i zabrinuta (nadam se da je EU i da su nacionalne vlade takođe svesne) da bi trenutna evropska ekonomska i socijalna kriza mogla dovesti do negativnog uticaja na romski narod. 

Stoga, International Romani Union je tokom svog 7.Kongresa, koji se održao u Republici Hrvatskoj, odlučio da se situacija romskog naroda više ne može ignorisati. U ovom kritičnom momentu evropske ekonomske krize, IRU je doneo odluku da načini veći napor da izgrade osnove romske nacije zahtevajući, obraćajući se i podržavajući EU i njene države članice, i druge ne-EU države da pruže pristup romskom narodu da se integriše u glavne tokove.

Podržani u integraciji, romski narod će postati doprinosioc i aktivni građani u glavnom društvu, i kroz svoje sopstvene napore ćemo izboriti jednak status među drugim ljudima u društvu. Pozitivni odnosti u okviru glavnih tokova mogu biti dostignuti kroz uzajamno poštovanja – ili, sve dok se romski narod ne vidi kao vredan doprinosilac društvu, nema poštovanja za njih.

Od EU institucija do nacionalnih vlada, mi smo bili svedoci kreiranju i implementaciji nekoliko strategija i akcionih planova sa ciljem i tvrdnjom romske socijalne inkluzije. Nažalost, ti akcioni planovi su bili osuđeni na propast zbog nedostatka realističnog pristupa.

Učeći iz neuspelih institucionalnih rešenja, International Romani Union je odlučila da stvori pristupačniji i realističniji akcioni plan koji će doneti efektivnu socijalnu inkluziju romskom narodu, gde će kako romska zajednica tako i glavni društveni tokovi imati koristi.

Tek onda kada romski narod u Evropi bude pristupio socijalnoj inkluziji, Evropa će moći da se naziva Evropom progresa i jednakosti, is toga, u okviru svojih akcija trenutnog plana, International Romani Union namerava da služi interesu romskog društva, kao što je i interes evropskog društva da dostigne svoj progres. Narodni poslanik Dragoljub Mićunović rekao je u jednom TV intervju da je „voz“ Srbije postavljen najzad na „koloseku“ koji se bez skretanja kreće ka Evropi. Bilo bi loše ako bi Romi ostali u neosvetljenom „vagonu“ te kompozicije, živeći i dalje život iz ružnog sna. Jer, ne treba zaboraviti: u Evropi ne vlada Evropa, već evropski duh, čije su temeljne vrednosti ljudsko pravo i dostojanstvo.

To treba da bude srž programa Dekade Roma.

Akademik Prof. Dr Bajram Haliti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*