25.09.2018. Zemun – OBRAZOVANJE ROMA

Romi, za sada, nemaju škole u kojima bi se nastava odvijala na njihovom maternjem jeziku. Bilo je nekih pokušaja u Vojvodini i na Kosovu, romski jezik se u nekim školama uvodio i kao fakultativni, ali sve u svemu ta praksa još uvek nije ni izražena u normativnim aktima a još manje ozbiljno uzeta u razmatranje kao neminovnost brojnih naših sredina u kojima postoji velika koncentracija romskog stanovništva u centrima u kojima živi više hiljada Roma verovatno bi se i razni organizacioni problemi relativno lako mogli rešiti.

Romi, za sada, nemaju škole u kojima bi se nastava odvijala na njihovom maternjem jeziku. Bilo je nekih pokušaja u Vojvodini i na Kosovu, romski jezik se u nekim školama uvodio i kao fakultativni, ali sve u svemu ta praksa još uvek nije ni izražena u normativnim aktima a još manje ozbiljno uzeta u razmatranje kao neminovnost brojnih naših sredina u kojima postoji velika koncentracija romskog stanovništva u centrima u kojima živi više hiljada Roma verovatno bi se i razni organizacioni problemi relativno lako mogli rešiti.

Što se tiče školskog sistema, zasada se jedino na Kosovu i Metohiji od školske 1985/86 u 10 škola romski jezik izučavao kao predmet i naravno usled intervencije NATO toga više nema. U ostalim mestima u Srbiji gde je veća koncentracija romskog stanovništva, a posebno dece: Beograd, Niš, Leskovac, Vranje, Pirot, Bor, Surdulica, Kruševac, Šabac, Novi Sad, Kikinda, Subotica, jos uvek se okleva s uvodjenjem ovog predmeta. Neki pokušaji čine se na teritoriji Vojvodine, u opštinama Bačka Palanka, Obrovac i Tovariševo, gde je od ove školske godine nedavno uveden romski jezik, kao fakultativan, neobavezni vid nastave, u tri osnovne škole.

Ministarstvo prosvete Srbije stalo je iza projekta i ono finansira nastavnike koji izvode ovu nastavu. Ono što ohrabruje, to je ocena izrečena od strane direktora škole iz Obrovca, da su već vidljivi pozitivni efekti kod učenika koji pohadjaju fakultativnu nastavu na romskom jeziku, jer sa više pažnje pohadjaju i redovnu nastavu na srpskom jeziku. Nema pravog objašnjenja, zašto je to još uvek i to tek sad, samo eksperiment. Neće, naravno, valjati da se ostane samo na eksperimentu, a pogotovo da se ovaj pozitivni primer ne širi dalje u koncentricnim krugovima. Zato je jako važno da sve ono što je pomeranje napred, makar i u malim koracima, dobije podršku i formu stalnosti. To je jedini način da se eliminišu suprotne tendencije, koje se javljaju u nekim manjim sredinama, da romska deca, umesto u redovne škole, gde bi trebalo da imaju prilike da uče romski jezik i kulturu, pohadjaju specijalne škole. U Pirotu je ta pojava dosta širokih razmera, jer čak 70% romske dece ide u specijalne škole. U Kragujevcu u 10 osnovnih škola ima 485 dece Roma, dok 24% ove dece pohadja specijalne škole. Razlozi za ovu pojavu su različiti. Izmedju ostalog, to su problemi sa savladavanjem gradiva zbog nepoznavanja srpskog jezika, besplatni udžbenici i ishrana u školi, a ima i svesnog opredeljivanja roditelja da će njihova deca u specijalnim školama biti manje diskriminisana nego u redovnim.

Ovaj poslednji razlog više je nego alarmantan i zaslužuju hitnu reakciju nadležnih organa i pojedinaca.

Medjutim, bilo koji razlog da je u pitanju, jasno je da je rešavanje problema obrazovanja romske dece složeno, ali upravo ta složenost zahteva neodložno hvatanje u koštac sa njim kroz više paralelnih i sinhronizovanih koraka. S jedne strane, to je uključivanje romske dece u proces pripreme za redovno školovanje. Dobar primer za to je Zemun u kojem je osnovan na insisitiranje predsednika Centra za edukaciju i obrazovanje Roma u SCG Mensura Halitija diplomiranog profesora klavira ,,Dečji vrtić kao porodična oaza za romsku decu,, s pratečim sadržajima i obukom. U Beogradu u kojem živi preko 90.000 Roma, kao urgentno se postavlja pitanje otvaranja predškolskih ustanova za romsku decu. S druge strane, urgentna je i potreba edukacije nastavnika koji će u bliskoj budućnosti biti nosioci obrazovanja iz predmeta romski jezik i kultura, kako bi romska deca, školujući se u redovnim obrazovnim institucijama u SCG, imala mogućnost da neguju i razvijaju svoju osobenu kulturu i jezik.

Te pretpostavke omogućile bi i širenje procesa srednjoškolskog obrazovanja medju romskom decom, koje je sada više izuzetak nego pravilo. Nijedna od ovih pozitivnih intencija neće se moći ostvariti bez podrške porodice. Romskim porodicama potrebna je pomoć da shvate da je obrazovanje dece njihov primarni interes i osnovni uslov za integraciju romske populacije u ekonomske, i kulturne i druge aktivnosti sredina u kojima žive.

U situaciji u kojoj nema ni obdaništa ni škola na jeziku Roma ili bilingvalnih, skoro 80% dece napušta osnovnu školu pre nego što dođe do kraja svog osnovnog obrazovanja. Među pripadnicima romske nacionalne manjine najveći su i procenti nepismenog stanovništva SCG – 34,8 % i lica koja prekinu osnovno obrazovanje 78,7 %, a tek 0,4% Roma stekne visoko obrazovanje. U Vojvodini u školskoj 1999/2000. godini redovno obrazovanje sticalo je 3.983 Roma u 231 osnovnoj školi. Učenika Roma je bilo u svih 45 vojvođanskih opština, a najviše u Novom Sadu, Rumi i Zrenjaninu. Nastavu na srpskom pohađalo je 3.527 romske dece, na mađarskom 349, rumunskom 92, slovačkom 8 i rusinskom. Pripremna nastava za predškolsku decu organizovana je u pet škola u opštinama Subotica, Apatin, Vajska i Kuštilj koje je pohađalo 114 romske dece. Osnovno školsko obrazovanje na romskom jeziku, odnosno izučavanje romskog jezika i nacionalne kulture ostvaruje se od školske 1997/1998. godine u Oš “Dr Milan Petrović” u opštini Bačka Palanka. Nastava u ovim odeljenjima održava se uz velike kadrovske, metodološke i druge teškoće i ne zadovoljava potrebe Roma kaže professor Mensur Haliti i dodaje da, školovanje dece za Rome je moguć kanal socijalne promocije koji je, međutim, isuviše dug, neizvestan i skup, zahteva mnogo strpljenja i rada. Romska deca nemaju nikakve uslove za učenje u svojim porodicama. Stanovi su skučeni, deca nemaju prostora ni za učenje ni za čuvanje knjiga. U školovanju ne postižu uspeh iz više međusobno povezanih razloga, od kojih je faktor obrazovanja u sredini u kojoj žive veoma značajan. Školovanje dece je napor koji romska porodica ne može sama da savlada. To je jedan od razloga ranog napuštanja škole i slabog uspeha, koji se postiže u konkurenciji sa ostalom decom koja su u pogledu znanja jezika na kome se odvija nastava superiornija i koja, u odnosu na romsku decu, sigurno imaju veća predznanja dobijena u kući zaključio je profesor Mensur Haliti.

Tokom nekoliko proteklih decenija, obrazovni sistemi u balkanskim zemljama sprovodili su nacionalističku propagandu, koja je imala dalekosežne posledice. Čak i danas, obrazovanje o ljudskim pravima Roma još uvek nije Institucionalizovano i uvedeno u nastavne programe u takvom, etnocentričnom kontekstu balkanskih obrazovnih sistema, deca koja potiču iz dominantnih kultura tradicionalno bivaju vaspitavana da sebe doživljavaju drugačijima, osobenima (i, naravno, superiornima) u odnosu na svoje etničke susede.

S obzirom na činjenicu da su Romi ekstremno siromašni, da nemaju sredstva da obezbede deci minimalne uslove za pohađanje škole, s jedne strane, kao i da su motivacija, odnosno aspiracije za školovanje dece vrlo niske, s druge strane, jasno je da romska deca ne samo da ne završavaju započeto školovanje, nego ga i vrlo rano napuštaju.

Problem uključenosti Roma u obrazovni sistem jedan je od najaktuelnijih problema,  posebno sa stanovišta integracije Roma u društvo. Romi se nalaze u ,,začaranom krugu bede”, nisu uključeni u rad zato što nisu školovani, a nisu školovani zato što nemaju uslova za školovanje. Da bi doživeli elementarnu socijalnu promociju, kao što je stalnost izvora prihoda, Romi, kao i ostali, moraju imati završenu bar osnovnu školu, a osnovnu školu ne završavaju zato što nemaju uslova za školovanje, pri čemu treba dodati i nizak nivo aspiracija roditelja za školovanje dece. I tako-u krug. Tako, dakle, sticanje formalnog obrazovanja kao preduslov za uključivanje u rad, a što predstavlja jednu od osnovnih odrednica društvene integracije svake, pa i romske grupe, Romi ne ostvaruju. Kao posledica ranog isključivanja  iz obrazovnog sistema, neintegrisanost Roma u društvenu zajednicu se nastavlja.

Elementarni račun o trajanju posledica isključivanja dece iz redovnog školovanja pokazuje da će se u narednom periodu rađati generacije koje će i dalje ,,reprodukovati” nepismene, a time i socijalno hendikepirane za uključivanje u moderne tokove društvenog razvoja.

Napori usmereni na formiranju romološkog centra, ili jedne jedinice u okviru neke već postojeće naučne institucije, čiji bi rad bio posvećen istraživanju kulturne baštine i savremenih kulturnih dostignuća Roma su za sada bili neuspešni, ali je neosporno da bi oni, poput albanološkog ili hungarološkog instituta, značili veliki pomak kako u upoznavanju romske kulture, tako i za njen stvaralački dijalog, nedostatak institucija koje imaju one grupe kojima je priznat status narodnosti političko predstavljanje, škole, novine i časopisi, izdavačke kuće, kulturne i naučne institucije – umanjuje mogućnost Roma da postanu jedan samosvestan organizovani kolektivitet.

Podaci takođe pokazuju da diskriminacija u pristupu obrazovanju ima dvostruku prirodu: ona je posledica isključivanja, ali i njen osnovni uzrok. Shodno tome, rešavanje datih sistemskih faktora može dovesti do smanjenja diskriminacije.

Postizanje jednakog pristupa mogućnostima za obrazovanje treba da bude glavni cilj politike koja je usmerena na romske zajednice. Integrisano obrazovanje treba posmatrati kao glavno sredstvo za postizanje ravnopravnih mogućnosti za obrazovanje.

Sve ostale napore na poboljšanju obrazovnog statusa Roma treba primenjivati u kontekstu integrisanog obrazovanja kao dugoročnog cilja.

Korišćenje romskih jezika nije bilo zastupljeno u očekivanoj meri, čak ni kod kuće. Nastava na romskom jeziku dovodi istovremeno i do integracije i do segregacije; u tom smislu, ona može dodatno da ugrozi pristup mogućnostima za obrazovanje. U svakom slučaju, nastava na romskom jeziku nije prioritet za romske roditelje.

Iako romski jezici igraju značajnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta, ne treba pocenjivati njihov značaj za mogućnosti obrazovanja. Fluentnost u jezicima većina, kao i jasne strategije za postizanje date fluentnosti, treba da predstavljaju ključne ciljeve politike na polju obrazovanja.

Uključivanje u predškolske programe ima strateški značaj za mogućnost obrazovanja. Ovo je nivo na kome počinje isključenost iz obrazovnog sistema, i na kome bi se mogli izbeći mnogi budući problemi. Ako bi se romska deca uključivala u obrazovne sisteme od samog početka, imala bi bolje šanse da izbegnu krug siromaštva, nezaposlenosti i marginalizacije. Predškolsko obrazovanje daje i najbolje mogućnosti za integrisanje romske dece u glavne obrazovne tokove.

Uklanjanje prepreka obrazovanju vezanih za prihode moglo bi da predstavlja još jedno važno polje političkog delovanja. Ovi problemi su pogoršani smanjenjem centralnih subvencija za obrazovanje, čime su roditelji prisiljeni da iz svog džepa pokrivaju troškove školovanja (npr. plaćanje školskih udžbenika). Povećana javna potrošnja u datim sferama nije puko trošenje, već pre predstavlja investiciju u konkurentnost buduće radne snage, ljudski kapital, niži morbiditet i bolji zdravstveni profil.

S obzirom na činjenicu da su Romi ekstremno siromašni, da nemaju sredstva da obezbede deci minimalne uslove za pohađanje škole, s jedne strane, kao i da su motivacija, odnosno aspiracije za školovanje dece vrlo niske, s druge strane, jasno je da romska deca ne samo da ne završavaju započeto školovanje, nego ga i vrlo rano napuštaju.

Problem uključenosti Roma u obrazovni sistem jedan je od najaktuelnijih problema,  posebno sa stanovišta integracije Roma u društvo. Romi se nalaze u ,,začaranom krugu bede”, nisu uključeni u rad zato što nisu školovani, a nisu školovani zato što nemaju uslova za školovanje. Da bi doživeli elementarnu socijalnu promociju, kao što je stalnost izvora prihoda, Romi, kao i ostali, moraju imati završenu bar osnovnu školu, a osnovnu školu ne završavaju zato što nemaju uslova za školovanje, pri čemu treba dodati i nizak nivo aspiracija roditelja za školovanje dece. I tako-u krug. Tako, dakle, sticanje formalnog obrazovanja kao preduslov za uključivanje u rad, a što predstavlja jednu od osnovnih odrednica društvene integracije svake, pa i romske grupe, Romi ne ostvaruju. Kao posledica ranog isključivanja  iz obrazovnog sistema, neintegrisanost Roma u društvenu zajednicu se nastavlja.

Elementarni račun o trajanju posledica isključivanja dece iz redovnog školovanja pokazuje da će se u narednom periodu rađati generacije koje će i dalje ,,reprodukovati” nepismene, a time i socijalno hendikepirane za uključivanje u moderne tokove društvenog razvoja.

Romska deca su van škole što je veliki poraz svih nas, veliki problem u celokupnom razvoju.

Ne treba da se ne izgovaramo time kako su romska deca i njihovi roditelji nezainteresovani za školu?

Treba da se postavi pitanje moralne i profesionalne odgovornosti psihologa i drugih članova komisija za kategorizaciju, koju su mnoge romske dečake i devojčice razvrstali u specijalna odeljenja? To je nehumano, to je zločin prema toj nedužnoj i divnoj deci i njihovim roditeljima ne treba da romska deca u školama budu “deca iz poslednje klupe” (?!)

Romska deca sa Kosmeta u Vojvodini su dvostruko oštečena: kao romska deca i kao deca-izbeglice! Neshvatljivo: deca školskog uzrasta van sistema obrazovanja! Tu, pored nas, u Dositejevoj Srbiji i Vojvodini. Sve čestitke intelektualcima neromima i Romima volonterima, koji spasavaju romsku decu, sve pohvale nevladinim organizacijama i medjunarodnim donatorima koji podržaaju obrazovanje Roma

Većina romske dece prestaje ići u školu nakon petog razreda, kada počinju da rade, stoga ću se kao intelektualac zalagati da romska i neromska zajednica utiče na romsku zajednicu i na njihovu svest da se što više obrazuju.

Sve relevantne institucije i organizacije moraju raditi zajedno sa romskim zajednicama na unapređenju pristupa dece Roma obrazovanju unutar postojećeg obrazovnog sistema.

Ukazaću na potrebu da se preduzmu zajednički i dugoročni napori na svim nivoima društva i izrazićemo  spremnost za daljnji rad na pitanjima od značaja za obrazovanje dece Roma. Ovakvo viđenje, gde se iznose različiti pogledi i vodi otvoren i konstruktivan dijalog, su važan segmet tog rada.

Romi treba da imaju isti status kao i drugi, naglašavaju diskriminaciju kao problem. Treba napraviti dugoročan strateški plan za Rome.
Sa Romima treba raditi na planiranju porodice

U tom smislu Ministarstvo prosvete i sporta mora započeti s programom koji će počivati na jednoj pozitivnoj diskriminaciji i gde će se omogućiti upis u školu i onim učenicima Romima čije ocene ne dostižu upisne pragove, posebno onih koji bi se želeli školovati za viša i visoka  zanimanja.

Usredsređivanje politike na bavljenje siromaštvom i drugim rezultatatima ljudskog razvoja;

Donošenje dugoročnih obaveza od strane vlada i međunarodnih organizacija radi poboljšanja obrazovanja Roma i mogućnosti njihovog zapošljavanja, kao i poboljšanje uslova života, pre i posle pristupanja EU;

Diskutovanje strategije koju nacionalne vlade, romske organizacije, NVO i drugi mogu preduzeti radi smanjenja siromaštva i poboljšanja blagostanja, uključujući obrazovanje, status tržišta rada, stambeno pitanje i zdravstvo;

Uključivanje romskih vođa u ekonomski razvojni proces. Omogućavanje povezivanja romskim vođama i stvaranje prostora za njihovu interakciju sa kreatorima politike.

Ovaj projekat je zamišljen da uzdigne javnu svest o jedinstvenim izazovima ekonomskog razvoja sa kojima se Romi suočavaju u regionu i da odredi politiku i programe koji mogu na pravi način da tretiraju obrazovanje i siromaštvo.

Po nama obrazovanje treba da omogućava svima jednaku mogućnost u uključivanju u javne sfere života i delovanja kroz javne institucije. Prava koja su zagarantovana svim ljudskim bićima možemo sprovoditi samo kad nam startne pozicije svima budu omogućene kroz sistem obrazovanja.

Treba unaprediti edukaciju učitelja i nastavnika kako bi unapredili metodologiju rada sa decom. Pored učitelja i nastavnika treba da budu priključeni u radu sa decom i romski asistenti koji će imati višestruke uloge i koji će prolaziti sve edukativne programe.

Ovaj metod omogućavaće deci bolji uspeh u školi, savladavanje prepreka u nastavi i predmetima sa kojima ne mogu da se izbore u savladavanju i dobijanju dobrih ocena, uključivanje dece u takmičarskim i drugim šškolskim aktivnostima, podsticanje dece, a pre svega devojčica, za dalje obrazovanje, bolju prihvaćenost i toleranciju u odnosima sa svojom okolinom, a pre svega pružanje osnovih elementarnih prava za jednakost u sistemu obrazovanja

Predlagaćemo Ministarstvu za Prosvetu i Sport u SCG da naši udžbenici zbog toga što ne opisuju život i značaj ljudi – pripadnika nacionalnih zajednica, da i većinsko stanovništvo treba da izučava život manjina, pa čak i da uči njihov jezik. Obrazovanje treba da bude takvo da pripadnici manjina mogu da nauče o svom identitetu, ali i da o njima sve znaju njihove komšije. Nedovoljno je podataka o istoriji, kulturi, umetnosti, književnosti, a zabeležen je i nedostatak nastavnog kadra što je prouzrokovalo i pad broja škola na jezicima nacionalnih manjina, dok obrazovanje Roma predstavlja “Pandorinu kutiju” s obzirom na to da ne postoji katedra za romologiju i romološki institut. 

Bez boljeg obrazovanja, težnje Roma za jednakim prilikama i boljim životom se ne mogu ispuniti. Razbijanje ciklusa društvenog isključenja i diskriminacije zahteva aktivnu podršku za obrazovanjem kao najboljim načinom izlaska iz čorsokaka u kojem se Romi trenutno nalaze nepovoljan položaj Roma u društvu SCG ne može da se prevaziđe osim ako se romskoj deci ne garantuju jednake mogućnosti u oblasti obrazovanja.

Država koja formuliše politiku za popravljanje situacije Roma obrazovanje treba da smatraju prioritetom, pri formulisanju takve politike treba imati na umu nepovoljan položaj Roma u društvu, a naročito njihovu često veoma tešku socio-ekonomsku situaciju.

Država treba da obezbedi neophodna sredstva za sprovođenje politike i rešenja u oblasti obrazovanja kako bi se zatvorio jaz između romskih učenika i učenika iz većinske populacije i obezbedile jednake obrazovne mogućnosti za romsku decu.

Vlada treba da obezbedi da nastavnici i drugo stručno osoblje u oblasti obrazovanja prođu odgovarajuću obuku u oblasti multikulturalnog obrazovanja.

Obrazovanje za svu decu treba da ima medjukulturalni pristup, vlada treba da se stara da obrazovni tekstovi sadrže gradivo o romskoj istoriji i kulturi, naročito u regionima i u mestima sa znatnom romskom populacijom,

Politika i mere koje su usvojili državni organi nadležni za obrazovanje na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou treba da uzmu u obzir potrebe i težnje svih grupa u društvu, uključujući i Rome.

Legitimsnost uvodjenja pozitivne diskriminacije da bi se povećao kvalitet i delotvornosti obrazovanja romske dece treba da bude priznata.

Nacionalne vlade moraju da naprave zajednički napor da iskorene pojave diskriminacije Roma u školama, i da obezbede istinski jednake mogućnosti. Nacionalne vlade i drugi organi sa nadležnošću u oblasti obrazovanja treba da izbegavaju preduzimanja mera koje imaju kao posledicu odvajanje romske dece od školske populacije u celini, naročito praksu usmeravanja romske dece u škole ili odeljenja za mentalno zaostale učenike.

Vlada bi možda mogla da razmotri pružanje podrške predškolskim programima koji pomažu da se romska deca pripreme za osnovnu školu, kao i programima ohrabrivanja koji pružaju odgovarajuću podršku romskoj deci tokom pohađanja redovnih škola. Vlada treba da svoje programe koji bi obezbedili da troškovi obroka, udžbenika, i slični izdaci vezani za obrazovanje budu pokriveni za decu čiji roditelji ne mogu da priušte plačanje ovih troškova.

Treba osmisliti mehanizme za redovno ocenjivanje delotvornosti obrazovne politike i mera za poboljšanje uspeha u obrazovanju kod romske dece. Ovako već godinama može se govoriti samo o razvitku Roma sa negativnim predznakom. Najveći vid diskriminacije i dalje je na samom školskom pragu: škola bi mogla i morala najviše da pomogne, da bude društvena skretnica, a zapravo je najčešće najveća socijalna blokada. U školi dolazi do velike socijalne nepravde kojom se mali Romi zapravo survavaju u ambis. Umesto da se pripremnim odeljenjima, dodelom besplatnih knjiga, dopunskom nastavom, pokušavaju koliko toliko da ublaže traume ogromne socijalne bede koju nose, ova deca se najčešće upućuju u specijalna odeljenja za mentalno zaostale ikao je njihov jedini nedostatak najčešće nepoznavanje jezika na kome ih testiraju. I tako su deca dvostruko obeležena. Kako to kaže prof Mensur Haliti, razlog za masovni školski neuspeh romske dece su kulturne razlike i netolerancija.

Napori usmereni na formiranju romološkog centra, ili jedne jedinice u okviru neke već postojeće naučne institucije, čiji bi rad bio posvećen istraživanju kulturne baštine i savremenih kulturnih dostignuća Roma su za sada bili neuspešni, ali je neosporno da bi oni, poput albanološkog ili hungarološkog instituta, značili veliki pomak kako u upoznavanju romske kulture , tako i za njen stvaralački dijalog, nedostatak institucija koje imaju one grupe kojima je priznat status narodnosti političko predstavljanje, škole, novine i časopisi, izdavačke kuće, kulturne i naučne institucije- umanjuje mogućnost Roma da postanu jedan samosvestan organizovani kolektivitet. 

Strane ugovornice po Okvirnoj konvenciji preuzimaju obavezu da unapređuju uslove potrebne pripadnicima nacionalnih manjina kako bi održavali i razvijali svoju kulturu i očuvali suštinske elemenate svog identiteta, tj. veru, jezik, tradiciju i kulturno nasleđe.

1. Strane ugovornice su dužne da, kada je to prikladno, preduzmu mere u oblasti obrazovanja i istraživanja za širenje znanja o kulturi, istoriji, jeziku i veri svojih nacionalnih manjina i većinskog naroda.

2. U ovom kontekstu Strane ugovornice su dužne, da obezbede odgovarajuće mogućnosti za obučavanje prosvetnih radnika i da olakšaju uspostavljanje kontakata između učenika i prosvetnih radnika različitih zajednica.

3. Strane ugovornice se obavezuju da unapređuju jednake mogućnosti pristupa obrazovanju na svim stepenima obrazovanja za pripadnike nacionalnih manjina.

Strane ugovornice se obavezuju da priznaju pravo svakog pripadnika nacionalne manjine da uči svoj maternji jezik.

U područjima koja su tradicionalno ili u znatnom broju naseljena pripadnicima nacionalnih manjina, ako ima dovoljno zahteva, Strane ugovornice su dužne da nastoje da obezbede, koliko god je moguće i u okviru svojih obrazovnih sistema, da pripadnici tih manjina imaju odgovarajuću mogućnost da pohađaju nastavu na maternjem jeziku ili časove maternjeg jezika.

Pošto se identitet i kultura Roma smatraju delom istorije Evrope, važno je da svi građani imaju priliku da se upoznaju sa istorijom i kulturom Roma. Ne samo da ova vrsta obrazovanja javnosti reafirmiše kulturu i identitet Roma, nego također služi da iskoreni predrasude i negative stereotipe usmerene protiv Roma.

Razmišljanja po romskom pitanju

Priredio: Orfej Haliti

Što se tiče školskog sistema, zasada se jedino na Kosovu i Metohiji od školske 1985/86 u 10 škola romski jezik izučavao kao predmet i naravno usled intervencije NATO toga više nema. U ostalim mestima u Srbiji gde je veća koncentracija romskog stanovništva, a posebno dece: Beograd, Niš, Leskovac, Vranje, Pirot, Bor, Surdulica, Kruševac, Šabac, Novi Sad, Kikinda, Subotica, jos uvek se okleva s uvodjenjem ovog predmeta. Neki pokušaji čine se na teritoriji Vojvodine, u opštinama Bačka Palanka, Obrovac i Tovariševo, gde je od ove školske godine nedavno uveden romski jezik, kao fakultativan, neobavezni vid nastave, u tri osnovne škole.

Ministarstvo prosvete Srbije stalo je iza projekta i ono finansira nastavnike koji izvode ovu nastavu. Ono što ohrabruje, to je ocena izrečena od strane direktora škole iz Obrovca, da su već vidljivi pozitivni efekti kod učenika koji pohadjaju fakultativnu nastavu na romskom jeziku, jer sa više pažnje pohadjaju i redovnu nastavu na srpskom jeziku. Nema pravog objašnjenja, zašto je to još uvek i to tek sad, samo eksperiment. Neće, naravno, valjati da se ostane samo na eksperimentu, a pogotovo da se ovaj pozitivni primer ne širi dalje u koncentricnim krugovima. Zato je jako važno da sve ono što je pomeranje napred, makar i u malim koracima, dobije podršku i formu stalnosti. To je jedini način da se eliminišu suprotne tendencije, koje se javljaju u nekim manjim sredinama, da romska deca, umesto u redovne škole, gde bi trebalo da imaju prilike da uče romski jezik i kulturu, pohadjaju specijalne škole. U Pirotu je ta pojava dosta širokih razmera, jer čak 70% romske dece ide u specijalne škole. U Kragujevcu u 10 osnovnih škola ima 485 dece Roma, dok 24% ove dece pohadja specijalne škole. Razlozi za ovu pojavu su različiti. Izmedju ostalog, to su problemi sa savladavanjem gradiva zbog nepoznavanja srpskog jezika, besplatni udžbenici i ishrana u školi, a ima i svesnog opredeljivanja roditelja da će njihova deca u specijalnim školama biti manje diskriminisana nego u redovnim.

Ovaj poslednji razlog više je nego alarmantan i zaslužuju hitnu reakciju nadležnih organa i pojedinaca.

Medjutim, bilo koji razlog da je u pitanju, jasno je da je rešavanje problema obrazovanja romske dece složeno, ali upravo ta složenost zahteva neodložno hvatanje u koštac sa njim kroz više paralelnih i sinhronizovanih koraka. S jedne strane, to je uključivanje romske dece u proces pripreme za redovno školovanje. Dobar primer za to je Zemun u kojem je osnovan na insisitiranje predsednika Centra za edukaciju i obrazovanje Roma u SCG Mensura Halitija diplomiranog profesora klavira ,,Dečji vrtić kao porodična oaza za romsku decu,, s pratečim sadržajima i obukom. U Beogradu u kojem živi preko 90.000 Roma, kao urgentno se postavlja pitanje otvaranja predškolskih ustanova za romsku decu. S druge strane, urgentna je i potreba edukacije nastavnika koji će u bliskoj budućnosti biti nosioci obrazovanja iz predmeta romski jezik i kultura, kako bi romska deca, školujući se u redovnim obrazovnim institucijama u SCG, imala mogućnost da neguju i razvijaju svoju osobenu kulturu i jezik.

Te pretpostavke omogućile bi i širenje procesa srednjoškolskog obrazovanja medju romskom decom, koje je sada više izuzetak nego pravilo. Nijedna od ovih pozitivnih intencija neće se moći ostvariti bez podrške porodice. Romskim porodicama potrebna je pomoć da shvate da je obrazovanje dece njihov primarni interes i osnovni uslov za integraciju romske populacije u ekonomske, i kulturne i druge aktivnosti sredina u kojima žive.

U situaciji u kojoj nema ni obdaništa ni škola na jeziku Roma ili bilingvalnih, skoro 80% dece napušta osnovnu školu pre nego što do|e do kraja svog osnovnog obrazovanja. Me|u pripadnicima romske nacionalne manjine najveći su i procenti nepismenog stanovništva SCG – 34,8 % i lica koja prekinu osnovno obrazovanje 78,7 %, a tek 0,4% Roma stekne visoko obrazovanje. U Vojvodini u školskoj 1999/2000. godini redovno obrazovanje sticalo je 3.983 Roma u 231 osnovnoj školi. Učenika Roma je bilo u svih 45 vojvo|anskih opština, a najviše u Novom Sadu, Rumi i Zrenjaninu. Nastavu na srpskom poha|alo je 3.527 romske dece, na ma|arskom 349, rumunskom 92, slovačkom 8 i rusinskom. Pripremna nastava za predškolsku decu organizovana je u pet škola u opštinama Subotica, Apatin, Vajska i Kuštilj koje je poha|alo 114 romske dece. Osnovno školsko obrazovanje na romskom jeziku, odnosno izučavanje romskog jezika i nacionalne kulture ostvaruje se od školske 1997/1998. godine u Oš “Dr Milan Petrović” u opštini Bačka Palanka. Nastava u ovim odeljenjima održava se uz velike kadrovske, metodološke i druge teškoće i ne zadovoljava potrebe Roma kaže professor Mensur Haliti i dodaje da, školovanje dece za Rome je moguć kanal socijalne promocije koji je, me|utim, isuviše dug, neizvestan i skup, zahteva mnogo strpljenja i rada. Romska deca nemaju nikakve uslove za učenje u svojim porodicama. Stanovi su skučeni, deca nemaju prostora ni za učenje ni za čuvanje knjiga. U školovanju ne postižu uspeh iz više me|usobno povezanih razloga, od kojih je faktor obrazovanja u sredini u kojoj žive veoma značajan. Školovanje dece je napor koji romska porodica ne može sama da savlada. To je jedan od razloga ranog napuštanja škole i slabog uspeha, koji se postiže u konkurenciji sa ostalom decom koja su u pogledu znanja jezika na kome se odvija nastava superiornija i koja, u odnosu na romsku decu, sigurno imaju veća predznanja dobijena u kući zaključio je profesor Mensur Haliti.

Tokom nekoliko proteklih decenija, obrazovni sistemi u balkanskim zemljama sprovodili su nacionalističku propagandu, koja je imala dalekosežne posledice. Čak i danas, obrazovanje o ljudskim pravima Roma još uvek nije Institucionalizovano i uvedeno u nastavne programe u takvom, etnocentričnom kontekstu balkanskih obrazovnih sistema, deca koja potiču iz dominantnih kultura tradicionalno bivaju vaspitavana da sebe doživljavaju drugačijima, osobenima (i, naravno, superiornima) u odnosu na svoje etničke susede.

S obzirom na činjenicu da su Romi ekstremno siromašni, da nemaju sredstva da obezbede deci minimalne uslove za poha|anje škole, s jedne strane, kao i da su motivacija, odnosno aspiracije za školovanje dece vrlo niske, s druge strane, jasno je da romska deca ne samo da ne završavaju započeto školovanje, nego ga i vrlo rano napuštaju.

Problem uključenosti Roma u obrazovni sistem jedan je od najaktuelnijih problema,  posebno sa stanovišta integracije Roma u društvo. Romi se nalaze u ,,začaranom krugu bede”, nisu uključeni u rad zato što nisu školovani, a nisu školovani zato što nemaju uslova za školovanje. Da bi doživeli elementarnu socijalnu promociju, kao što je stalnost izvora prihoda, Romi, kao i ostali, moraju imati završenu bar osnovnu školu, a osnovnu školu ne završavaju zato što nemaju uslova za školovanje, pri čemu treba dodati i nizak nivo aspiracija roditelja za školovanje dece. I tako-u krug. Tako, dakle, sticanje formalnog obrazovanja kao preduslov za uključivanje u rad, a što predstavlja jednu od osnovnih odrednica društvene integracije svake, pa i romske grupe, Romi ne ostvaruju. Kao posledica ranog isključivanja  iz obrazovnog sistema, neintegrisanost Roma u društvenu zajednicu se nastavlja.

Elementarni račun o trajanju posledica isključivanja dece iz redovnog školovanja pokazuje da će se u narednom periodu ra|ati generacije koje će i dalje ,,reprodukovati” nepismene, a time i socijalno hendikepirane za uključivanje u moderne tokove društvenog razvoja.

Napori usmereni na formiranju romološkog centra, ili jedne jedinice u okviru neke već postojeće naučne institucije, čiji bi rad bio posvećen istraživanju kulturne baštine i savremenih kulturnih dostignuća Roma su za sada bili neuspešni, ali je neosporno da bi oni, poput albanološkog ili hungarološkog instituta, značili veliki pomak kako u upoznavanju romske kulture, tako i za njen stvaralački dijalog, nedostatak institucija koje imaju one grupe kojima je priznat status narodnosti političko predstavljanje, škole, novine i časopisi, izdavačke kuće, kulturne i naučne institucije – umanjuje mogućnost Roma da postanu jedan samosvestan organizovani kolektivitet.

Podaci tako|e pokazuju da diskriminacija u pristupu obrazovanju ima dvostruku prirodu: ona je posledica isključivanja, ali i njen osnovni uzrok. Shodno tome, rešavanje datih sistemskih faktora može dovesti do smanjenja diskriminacije.

Postizanje jednakog pristupa mogućnostima za obrazovanje treba da bude glavni cilj politike koja je usmerena na romske zajednice. Integrisano obrazovanje treba posmatrati kao glavno sredstvo za postizanje ravnopravnih mogućnosti za obrazovanje.

Sve ostale napore na poboljšanju obrazovnog statusa Roma treba primenjivati u kontekstu integrisanog obrazovanja kao dugoročnog cilja.

Korišćenje romskih jezika nije bilo zastupljeno u očekivanoj meri, čak ni kod kuće. Nastava na romskom jeziku dovodi istovremeno i do integracije i do segregacije; u tom smislu, ona može dodatno da ugrozi pristup mogućnostima za obrazovanje. U svakom slučaju, nastava na romskom jeziku nije prioritet za romske roditelje.

Iako romski jezici igraju značajnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta, ne treba pocenjivati njihov značaj za mogućnosti obrazovanja. Fluentnost u jezicima većina, kao i jasne strategije za postizanje date fluentnosti, treba da predstavljaju ključne ciljeve politike na polju obrazovanja.

Uključivanje u predškolske programe ima strateški značaj za mogućnost obrazovanja. Ovo je nivo na kome počinje isključenost iz obrazovnog sistema, i na kome bi se mogli izbeći mnogi budući problemi. Ako bi se romska deca uključivala u obrazovne sisteme od samog početka, imala bi bolje šanse da izbegnu krug siromaštva, nezaposlenosti i marginalizacije. Predškolsko obrazovanje daje i najbolje mogućnosti za integrisanje romske dece u glavne obrazovne tokove.

Uklanjanje prepreka obrazovanju vezanih za prihode moglo bi da predstavlja još jedno važno polje političkog delovanja. Ovi problemi su pogoršani smanjenjem centralnih subvencija za obrazovanje, čime su roditelji prisiljeni da iz svog džepa pokrivaju troškove školovanja (npr. plaćanje školskih udžbenika). Povećana javna potrošnja u datim sferama nije puko trošenje, već pre predstavlja investiciju u konkurentnost buduće radne snage, ljudski kapital, niži morbiditet i bolji zdravstveni profil.

S obzirom na činjenicu da su Romi ekstremno siromašni, da nemaju sredstva da obezbede deci minimalne uslove za poha|anje škole, s jedne strane, kao i da su motivacija, odnosno aspiracije za školovanje dece vrlo niske, s druge strane, jasno je da romska deca ne samo da ne završavaju započeto školovanje, nego ga i vrlo rano napuštaju.

Problem uključenosti Roma u obrazovni sistem jedan je od najaktuelnijih problema,  posebno sa stanovišta integracije Roma u društvo. Romi se nalaze u ,,začaranom krugu bede”, nisu uključeni u rad zato što nisu školovani, a nisu školovani zato što nemaju uslova za školovanje. Da bi doživeli elementarnu socijalnu promociju, kao što je stalnost izvora prihoda, Romi, kao i ostali, moraju imati završenu bar osnovnu školu, a osnovnu školu ne završavaju zato što nemaju uslova za školovanje, pri čemu treba dodati i nizak nivo aspiracija roditelja za školovanje dece. I tako-u krug. Tako, dakle, sticanje formalnog obrazovanja kao preduslov za uključivanje u rad, a što predstavlja jednu od osnovnih odrednica društvene integracije svake, pa i romske grupe, Romi ne ostvaruju. Kao posledica ranog isključivanja  iz obrazovnog sistema, neintegrisanost Roma u društvenu zajednicu se nastavlja.

Elementarni račun o trajanju posledica isključivanja dece iz redovnog školovanja pokazuje da će se u narednom periodu ra|ati generacije koje će i dalje ,,reprodukovati” nepismene, a time i socijalno hendikepirane za uključivanje u moderne tokove društvenog razvoja.

Romska deca su van škole što je veliki poraz svih nas, veliki problem u celokupnom razvoju.

Ne treba da se ne izgovaramo time kako su romska deca i njihovi roditelji nezainteresovani za školu?

Treba da se postavi pitanje moralne i profesionalne odgovornosti psihologa i drugih članova komisija za kategorizaciju, koju su mnoge romske dečake i devojčice razvrstali u specijalna odeljenja? To je nehumano, to je zločin prema toj nedužnoj i divnoj deci i njihovim roditeljima ne treba da romska deca u školama budu “deca iz poslednje klupe” (?!)

Romska deca sa Kosmeta u Vojvodini su dvostruko oštečena: kao romska deca i kao deca-izbeglice! Neshvatljivo: deca školskog uzrasta van sistema obrazovanja! Tu, pored nas, u Dositejevoj Srbiji i Vojvodini. Sve čestitke intelektualcima neromima i Romima volonterima, koji spasavaju romsku decu, sve pohvale nevladinim organizacijama i medjunarodnim donatorima koji podržaaju obrazovanje Roma

Većina romske dece prestaje ići u školu nakon petog razreda, kada počinju da rade, stoga ću se kao intelektualac zalagati da romska i neromska zajednica utiče na romsku zajednicu i na njihovu svest da se što više obrazuju.

Sve relevantne institucije i organizacije moraju raditi zajedno sa romskim zajednicama na unapre|enju pristupa dece Roma obrazovanju unutar postojećeg obrazovnog sistema.

Ukazaću na potrebu da se preduzmu zajednički i dugoročni napori na svim nivoima društva i izrazićemo  spremnost za daljnji rad na pitanjima od značaja za obrazovanje dece Roma. Ovakvo vi|enje, gde se iznose različiti pogledi i vodi otvoren i konstruktivan dijalog, su važan segmet tog rada.

Romi treba da imaju isti status kao i drugi, naglašavaju diskriminaciju kao problem. Treba napraviti dugoročan strateški plan za Rome.
Sa Romima treba raditi na planiranju porodice

U tom smislu Ministarstvo prosvete i sporta mora započeti s programom koji će počivati na jednoj pozitivnoj diskriminaciji i gde će se omogućiti upis u školu i onim učenicima Romima čije ocene ne dostižu upisne pragove, posebno onih koji bi se želeli školovati za viša i visoka  zanimanja.

Usredsre|ivanje politike na bavljenje siromaštvom i drugim rezultatatima ljudskog razvoja;

Donošenje dugoročnih obaveza od strane vlada i me|unarodnih organizacija radi poboljšanja obrazovanja Roma i mogućnosti njihovog zapošljavanja, kao i poboljšanje uslova života, pre i posle pristupanja EU;

Diskutovanje strategije koju nacionalne vlade, romske organizacije, NVO i drugi mogu preduzeti radi smanjenja siromaštva i poboljšanja blagostanja, uključujući obrazovanje, status tržišta rada, stambeno pitanje i zdravstvo;

Uključivanje romskih vo|a u ekonomski razvojni proces. Omogućavanje povezivanja romskim vo|ama i stvaranje prostora za njihovu interakciju sa kreatorima politike.

Ovaj projekat je zamišljen da uzdigne javnu svest o jedinstvenim izazovima ekonomskog razvoja sa kojima se Romi suočavaju u regionu i da odredi politiku i programe koji mogu na pravi način da tretiraju obrazovanje i siromaštvo.

Po nama obrazovanje treba da omogućava svima jednaku mogućnost u uključivanju u javne sfere života i delovanja kroz javne institucije. Prava koja su zagarantovana svim ljudskim bićima možemo sprovoditi samo kad nam startne pozicije svima budu omogućene kroz sistem obrazovanja.

Treba unaprediti edukaciju učitelja i nastavnika kako bi unapredili metodologiju rada sa decom. Pored učitelja i nastavnika treba da budu priključeni u radu sa decom i romski asistenti koji će imati višestruke uloge i koji će prolaziti sve edukativne programe.

Ovaj metod omogućavaće deci bolji uspeh u školi, savladavanje prepreka u nastavi i predmetima sa kojima ne mogu da se izbore u savladavanju i dobijanju dobrih ocena, uključivanje dece u takmičarskim i drugim šškolskim aktivnostima, podsticanje dece, a pre svega devojčica, za dalje obrazovanje, bolju prihvaćenost i toleranciju u odnosima sa svojom okolinom, a pre svega pružanje osnovih elementarnih prava za jednakost u sistemu obrazovanja

Predlagaćemo Ministarstvu za Prosvetu i Sport u SCG da naši udžbenici zbog toga što ne opisuju život i značaj ljudi – pripadnika nacionalnih zajednica, da i većinsko stanovništvo treba da izučava život manjina, pa čak i da uči njihov jezik. Obrazovanje treba da bude takvo da pripadnici manjina mogu da nauče o svom identitetu, ali i da o njima sve znaju njihove komšije. Nedovoljno je podataka o istoriji, kulturi, umetnosti, književnosti, a zabeležen je i nedostatak nastavnog kadra što je prouzrokovalo i pad broja škola na jezicima nacionalnih manjina, dok obrazovanje Roma predstavlja “Pandorinu kutiju” s obzirom na to da ne postoji katedra za romologiju i romološki institut. 

Bez boljeg obrazovanja, težnje Roma za jednakim prilikama i boljim životom se ne mogu ispuniti. Razbijanje ciklusa društvenog isključenja i diskriminacije zahteva aktivnu podršku za obrazovanjem kao najboljim načinom izlaska iz čorsokaka u kojem se Romi trenutno nalaze nepovoljan položaj Roma u društvu SCG ne može da se prevazi|e osim ako se romskoj deci ne garantuju jednake mogućnosti u oblasti obrazovanja.

Država koja formuliše politiku za popravljanje situacije Roma obrazovanje treba da smatraju prioritetom, pri formulisanju takve politike treba imati na umu nepovoljan položaj Roma u društvu, a naročito njihovu često veoma tešku socio-ekonomsku situaciju.

Država treba da obezbedi neophodna sredstva za sprovo|enje politike i rešenja u oblasti obrazovanja kako bi se zatvorio jaz izme|u romskih učenika i učenika iz većinske populacije i obezbedile jednake obrazovne mogućnosti za romsku decu.

Vlada treba da obezbedi da nastavnici i drugo stručno osoblje u oblasti obrazovanja pro|u odgovarajuću obuku u oblasti multikulturalnog obrazovanja.

Obrazovanje za svu decu treba da ima medjukulturalni pristup, vlada treba da se stara da obrazovni tekstovi sadrže gradivo o romskoj istoriji i kulturi, naročito u regionima i u mestima sa znatnom romskom populacijom,

Politika i mere koje su usvojili državni organi nadležni za obrazovanje na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou treba da uzmu u obzir potrebe i težnje svih grupa u društvu, uključujući i Rome.

Legitimsnost uvodjenja pozitivne diskriminacije da bi se povećao kvalitet i delotvornosti obrazovanja romske dece treba da bude priznata.

Nacionalne vlade moraju da naprave zajednički napor da iskorene pojave diskriminacije Roma u školama, i da obezbede istinski jednake mogućnosti. Nacionalne vlade i drugi organi sa nadležnošću u oblasti obrazovanja treba da izbegavaju preduzimanja mera koje imaju kao posledicu odvajanje romske dece od školske populacije u celini, naročito praksu usmeravanja romske dece u škole ili odeljenja za mentalno zaostale učenike.

Vlada bi možda mogla da razmotri pružanje podrške predškolskim programima koji pomažu da se romska deca pripreme za osnovnu školu, kao i programima ohrabrivanja koji pružaju odgovarajuću podršku romskoj deci tokom poha|anja redovnih škola. Vlada treba da svoje programe koji bi obezbedili da troškovi obroka, udžbenika, i slični izdaci vezani za obrazovanje budu pokriveni za decu čiji roditelji ne mogu da priušte plačanje ovih troškova.

Treba osmisliti mehanizme za redovno ocenjivanje delotvornosti obrazovne politike i mera za poboljšanje uspeha u obrazovanju kod romske dece. Ovako već godinama može se govoriti samo o razvitku Roma sa negativnim predznakom. Najveći vid diskriminacije i dalje je na samom školskom pragu: škola bi mogla i morala najviše da pomogne, da bude društvena skretnica, a zapravo je najčešće najveća socijalna blokada. U školi dolazi do velike socijalne nepravde kojom se mali Romi zapravo survavaju u ambis. Umesto da se pripremnim odeljenjima, dodelom besplatnih knjiga, dopunskom nastavom, pokušavaju koliko toliko da ublaže traume ogromne socijalne bede koju nose, ova deca se najčešće upućuju u specijalna odeljenja za mentalno zaostale ikao je njihov jedini nedostatak najčešće nepoznavanje jezika na kome ih testiraju. I tako su deca dvostruko obeležena. Kako to kaže prof Mensur Haliti, razlog za masovni školski neuspeh romske dece su kulturne razlike i netolerancija.

Napori usmereni na formiranju romološkog centra, ili jedne jedinice u okviru neke već postojeće naučne institucije, čiji bi rad bio posvećen istraživanju kulturne baštine i savremenih kulturnih dostignuća Roma su za sada bili neuspešni, ali je neosporno da bi oni, poput albanološkog ili hungarološkog instituta, značili veliki pomak kako u upoznavanju romske kulture , tako i za njen stvaralački dijalog, nedostatak institucija koje imaju one grupe kojima je priznat status narodnosti političko predstavljanje, škole, novine i časopisi, izdavačke kuće, kulturne i naučne institucije- umanjuje mogućnost Roma da postanu jedan samosvestan organizovani kolektivitet. 

Strane ugovornice po Okvirnoj konvenciji preuzimaju obavezu da unapre|uju uslove potrebne pripadnicima nacionalnih manjina kako bi održavali i razvijali svoju kulturu i očuvali suštinske elemenate svog identiteta, tj. veru, jezik, tradiciju i kulturno nasle|e.

1. Strane ugovornice su dužne da, kada je to prikladno, preduzmu mere u oblasti obrazovanja i istraživanja za širenje znanja o kulturi, istoriji, jeziku i veri svojih nacionalnih manjina i većinskog naroda.

2. U ovom kontekstu Strane ugovornice su dužne, da obezbede odgovarajuće mogućnosti za obučavanje prosvetnih radnika i da olakšaju uspostavljanje kontakata izme|u učenika i prosvetnih radnika različitih zajednica.

3. Strane ugovornice se obavezuju da unapre|uju jednake mogućnosti pristupa obrazovanju na svim stepenima obrazovanja za pripadnike nacionalnih manjina.

Strane ugovornice se obavezuju da priznaju pravo svakog pripadnika nacionalne manjine da uči svoj maternji jezik.

U područjima koja su tradicionalno ili u znatnom broju naseljena pripadnicima nacionalnih manjina, ako ima dovoljno zahteva, Strane ugovornice su dužne da nastoje da obezbede, koliko god je moguće i u okviru svojih obrazovnih sistema, da pripadnici tih manjina imaju odgovarajuću mogućnost da poha|aju nastavu na maternjem jeziku ili časove maternjeg jezika.

Pošto se identitet i kultura Roma smatraju delom istorije Evrope, važno je da svi gra|ani imaju priliku da se upoznaju sa istorijom i kulturom Roma. Ne samo da ova vrsta obrazovanja javnosti reafirmiše kulturu i identitet Roma, nego tako|er služi da iskoreni predrasude i negative stereotipe usmerene protiv Roma.

Razmišljanja po romskom pitanju

Priredio: Orfej Haliti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*