30.09.2018. – Политичко учешће и представљање

Међународни правни оквир

Савет Европе, Организација за европску безбедност и сарадњу и Европска унија донели су неколико препорука у вези за политичким учешћем Рома (Принципи и смернице за побољшање ситуације Рома из 1999. године, Борба против расизма и нетолеранције према Ромима/Циганима из 1998. године, Нацрт препорука Комитета министара Савета Европе о политици према Ромима/Циганима у Европи из 2002. године). Комитет Уједињених нација за елиминацију расне дискриминације такође је истакао важност учешћа Рома у јавном животу.

Национални правни оквир 

Закон о изменама и допунама Закона о избору народних посланика у Народну Скупштину Републике Србије из 2006. Године, омогућио је смањење изборног цензуса са

ранијих 5% на природни праг, као могућност и подстицај мањинским странкама да учествују на парламентарним изборима одржаним 21. јануара 2007. године.

Закон о заштити права и слобода националних мањина омогућио је оснивање Националног савета ромске националне мањине. Ово тело представља ромску заједницу у области употребе језика, образовања, културе и информисања на језику националне заједнице. Национални савет учествује у доношењу одлука или одлучује о питањима из ових области и оснива институције које раде у овим областима. Према овом закону, државни органи, органи територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе обавезни су да се консултују са Националним саветом приликом одлучивања о поменутим питањима.

Новим Законом о локалним изборима предвиђа се да политичке странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и када добију мање од 5% гласова од укупног броја бирача који су гласали.

Закон о локалној самоуправи дефинише да се јединица локалне самоуправе, у вези са свим националним мањинама, „стара о остваривању, заштити и унапређењу људских права и индивидуалних и колективних права припадника националних мањина и етничких група; утврђује језике и писма националних мањина који су у службеној употреби на територији општине.”

Овај закон у национално мешовитим јединицама локалне самоуправе предвиђа оснивање савета за међунационалне односе као самосталног радног тела које чине представници српског народа и националних мањина. Национално мешовитим јединицама локалне самоуправе овог закона, сматрају се јединице локалне самоуправе у којима припадници једне националне мањине чине више од 5% од укупног броја становника или припадници свих националних мањина чине више од 10% од укупног броја становника према последњем попису становништва у Републици Србији. Представнике у савету за међунационалне односе могу имати припадници српског народа и националних мањина са више од 1% учешћа у укупном становништву јединице локалне самоуправе. Савет разматра питања остваривања, заштите и унапређивања националне равноправности, у складу са законом и статутом. Делокруг, састав, избор чланова и начин рада савета за међунационалне односе уређује се одлуком скупштине јединице локалне самоуправе, која се доноси већином гласова од укупног броја одборника у складу са статутом.

Опис стања

Роми наилазе на посебне проблеме у настојањима да се укључе у јавни, а нарочито у политички живот. Низак ниво образовања, а у неким случајевима и дискриминација значајно доприносе слабој заступљености Рома на свим нивоима власти. Роми имају једнако право као и сви остали да учествују у јавном животу. То подразумева право гласа, избора, учествовање у јавном животу и стварање политичких странака без дискриминације. Напоре који се последњих година чине како би се неговало политичко учешће Рома и Ромкиња треба подржавати, а нарочито када они потичу од самих Рома.

Када је реч о политичком ангажовању Рома посебно су изражена три проблема:

– неактивност ромских политичких партија у периоду између избора;

– финансирање политичких партија (на овај проблем указују примери личних инвестиција чланова партије или појединаца у току предизборних кампања, што се на крају одражава и на изборне резултате), и

– низак ниво излазности ромске заједнице на изборе (Роми кандидати ово виде као последицу неповерења у ромске партије и традиционалне аполитичности).

Наводе се и случајеви дискриминаторског односа службеника задужених за пријављивање изборних листа према представницима ромских политичких партија. Медији такође имају потцењивачки однос према Ромима, па се Ромима не пружа прилика да се представе у медијима, а каткада на то утиче и недостатак средстава за предизборне кампање. Осим тога, истиче се потреба да се успостави комуникација између ромских политичких партија како би се кроз дискусију утврдили заједнички циљеви или договорили коалициони наступи.

Ниједан од ових проблема није нов, а то што они и даље постоје говори да се ништа не ради на њиховом превазилажењу. Штавише, број Рома који желе да учествују у изборном процесу све је већи, а број проблема се не смањује.

Постојеће и досадашње иницијативе

Поред наведених измена закона у корист партија односно коалиција партија националних мањина, у последњих пет година покренуте су неке иницијативе које воде ка укључивању припадника ромске националне мањине у већинске политичке партије, оснивању ромских политичких партија и пружању подршке раду Националног савета ромске националне мањине. Што се тиче учешћа Рома у саветима за међунационалне односе локалних самоуправа, о томе не постоје свеобухватни подаци.

Политичке партије

Настојања да се Роми политички организују дуго нису давала резултате. Разлога за неуспех у покушајима политичког организовања у последњих петнаестак година било је много – слабо развијена политичка култура, непостојање јаких ромских политичких странака и вођа, предизборне манипулације становништвом ниског образовног нивоа које живи у екстремном сиромаштву, одсуство ромских представника у институцијама система, страх од политичког изјашњавања и сл.

У Републици Србији је сада регистрована 31 ромска политичка партија, а резултат поменутих афирмативних мера за укидање цензуса за странке националних мањина представља чињеница да су две ромске политичке странке имале представнике у републичком парламенту 2007. године.

Новоформиране ромске политичке странке треба да раде на подизању политичке културе Рома, односно да конституишу ромско политичко биће, и да развијају код сународника свест и ставове о томе како је политички простор важно место где се решава лична и породична судбина, одакле се може утицати на смањење сиромаштва и гетоизираност, место које доприноси бољем остваривању права мањина и постизању етничке равноправности, као и уређењу државе уопште.

Последњих година Роми активније учествују у раду неромских партија. Значајније политичке партије у желе да имају већи утицај међу Ромима, али не посвећују одговарајућу пажњу њиховим специфичним проблемима и захтевима. Овим политичким партијама је јасно да ромски удео у бирачком телу није за потцењивање, јер се ради о пар стотина хиљада бирача, а у неким изборним јединицама Роми чине већину. Ипак, однос неромских партија према ромским партијама је такав да ниједна не жели у коалицију са Ромима, јер се процењује да би коалиције са ромским партијама доносиле више политичке штете него користи.

Национални савет ромске националне мањине

На основу Закона о заштити права и слобода националних мањина, на електорској скупштини у мају 2003. године изабран је Национални савет ромске националне мањине, који има 35 чланова. Национални савет ромске националне мањине учествовао је у реализацији различитих мера у области образовања у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и Министарством просвете, као и у реализацији мера које је усвојило Министарство културе.

Надлежно министарство израдило је крајем 2008. године нацрт Закона о националним саветима националних мањина, којим се дефинишу питања избора, рада, надлежности и механизама финансирања националних савета националних мањина на локалном и регионалном нивоу. Упркос томе што овај закон још није усвојен и упркос недовољним институционалним капацитетима за уређивање ове области, Национални савет ромске националне мањине наставља да функционише и по истеку мандата. Специфичност Националног савета ромске националне мањине у односу на националне савете других мањина састоји се у томе што он делује на читавој територији Републике Србије и покрива различите потребе ромског становништва.

Структуре за спровођење Стратегије за унапређивање положаја Рома

После израде Нацрта Стратегије за унапређивање положаја Рома, а нарочито после приступања програму Декада инклузије Рома, органи државне управе почели су да успостављају структуру за припрему стратешких докумената који се односе на унапређивање положаја Рома и за њихову реализацију. Већина ових иницијатива функционише уз подршку међународних организација, а направљени су први кораци на стварању институционалних капацитета за спровођење ове стратегије: Секретаријат за ромску националну стратегију Министарства за људска и мањинска права, Канцеларија за инклузију Рома АП Војводине, Координациони центар за укључивање Рома Града Београда, постављени су координатори за ромска питања у 42 јединице локалне самоуправе. На руководећим местима у поменутим канцеларијама ангажовани су Роми.

Влада Републике Србије основала је 2008. године Савет за унапређивање положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома, којим председава потпредседник Владе за ЕУ интеграције и национални координатор Декаде укључивања Рома.

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Приредио: Томислав Ивановић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*