Društveni položaj Roma u Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi

U Evropskoj Uniji danas živi između dvanaest i petnaest miliona Roma. Taj broj otprilike odgovara broju stanovništva jedne zemlje članice Evropske Unije srednje veličine. Pa ipak, većina još uvek malo zna o narodu koji na evropskom kontinentu živi preko sedam vekova. To znanje je često zasnovano na neznanju, predrasudama i stereotipu. Romi su danas, na pragu Trećeg milenijuma, za mnoge niža bića ili “parije”.

To dokazuju svakodnevni fizički napadi i rasistička maltretiranja kojima su izloženi, te getoizacija, segregacija i uopšte nepoštovanje njihovih najosnovnijih ljudskih prava – prava na rad, školovanje, zaštitu sudstva, vlastitu kulturu… tako da je konstatacija da su Romi danas širom Evrope postali meta raznih napada apsolutno tačna.

Drugi svetski rat je Romima doneo najveće nevolje koje beleži istorija o ovom narodu. Hitler je smatrao postojanje Roma najvećom uvredom rasnog ideala.

Gasne komore, procesi, dekreti, odredbe, progoni, egzekucije bez dokaza, zločini zbog preventive i samozaštite, zatvori, geta, zabranjene zone, plinske komore Aušvica i eksperimentalni skalpeli doktora iz Aušvica, Dahaua i Buhenvalda, i druga mučilišta odnela su živote 3.500.000 Roma. Romi su, jednom rečju, prolazili kroz Danteov pakao od Vitosa, preko Jašija, do Aušvica i Jasenovca.

Polazeći od Holokausta u Drugom svetskom ratu, treba da se pokrenu pitanja humanosti, demokratije i jednake vrednosti svih ljudi..

Društveni položaj Roma u Jugositočnoj i Centralnoj Evropi i danas je lošiji nego položaj ostalog stanovništva. Prema navodima izveštaja Evropskog komiteta za migracije iz 1995. godine koji se bavi položajem Roma u Evropi: “Oni su u nepovoljnom položaju u skoro svakoj oblasti: obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu, stanovanju i učešću u javnom životu.” Takođe, ljudksa prava Roma su izložena stalnom kršenju, naročito u Jugoistočnoj Evropi. Posebno su teški slučajevi nasilja prema Romima od strane ekstremističkih i profašističkih grupa, kao što su skinhedsi. S druge strane, državni organi, naročito u Jugoistočnoj Evropi, su često indiferentni prema kršenjima prava Roma, a u nekim slučajevima u tome i sami učestvuju.

Uprkos evropskom glorifikovanom progresu i razvoju, niko ne može poreći da u ovoj divnoj slici Evrope još uvek ima dosta ideoloških mrlja i prljavih praksi poznatih kao što su rasizam, ekskluzija, diskriminacija i marginalizacija protiv svoje najveće i istorijski naj-isključivanije manjine – romskog naroda.

Evropa, dakle, pokazuje veoma kontroverznu sliku: divan, progresivan, moderan i razvijen kontinent, ali nemoćan da obezbedi integraciju svojih najisključenijih građana – Roma, niti poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava.

Stoga, sve dok socijalna inkluzija i prava romskog naroda ostaju samo teorija na političkoj agendi, onda je Evropa bila i ostala progresivna i razvijeno mesto samo za ljude koji uživaju pristup svojim pravima, ali ne i za Rome. Sve dok zakonodavnim i izvršnim instrumentima nedostaje implementacija, i dok ne donose stvaran socijalno-ekonomski pristup razvoju romskog naroda – stigmizovan i isključen romski narod ne može biti okrivljen za svoje istorijske okolnosti.

Razmisljanja o romskom pitanju Akademik Prof. dr Bajram Haliti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*