03.10.2018. – Култура

Међународни правни оквир

Језик, усмена култура, музика, традиционална материјална култура и холокауст над Ромима (као нарочити вид културе и етике сећања) имају истакнуто место у плановима и програмима готово свих европских земаља, у којима су већ створене одговарајуће институције и установе. По узору на те земље, и у Републици Србији треба стварати такве програме, институције и установе.

Национални правни оквир

Устав Републике Србије уређује права припадника националних мањина, па и Рома. Индивидуална права остварују се појединачно, а колективна у заједници са другима, у складу са Уставом, законом и међународним уговорима. Путем колективних права Роми могу непосредно или преко својих представника да учествују у одлучивању о појединим питањима у вези са неговањем своје културе, остваривањем права на образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма, у складу са законом. Право на очување посебности предвиђа право на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности, затим везе и сарадње са сународницима изван територије Републике Србије и развијање духа толеранције.

Према Закону о заштити права и слобода националних мањина, Национални савет ромске националне мањине остварује право на самоуправу у области културе. Национални савет ромске националне мањине учествује у доношењу одлука о начину представљања културне и историјске баштине ромске заједнице. Култура и њено изражавање, очување, неговање, унапређивање, наслеђе и јавно испољавање схватају се као интегрални задатак саме ромске заједнице. Култура је двоструко питање: то је, с једне стране, инструмент за афирмацију идентитета ромске заједнице, а са друге, инструмент за унапређивање међуетничке комуникације и интеграције Рома у друштво.

Опис стања

Полазећи од предвиђених права и имајући у виду значај и улогу културе која, по дефинцији, прожима све сегменте живота људи једне заједнице, почев од производње, преко знања, њихове употребе, затим идеја и вредности, закључно с методама и институцијама које се старају о њеном одржавању и развоју, може се рећи да Роми још немају обезбеђене елементарне услове за развој своје културу.

Култура која чини срж идентитета Рома има два кључна аспекта: традиционални и савремени. Да би се она изражавала, чувала, неговала, развијала, као и да би се одржавале везе и успостављала сарадња са сународницима (који живе и у Индији, прадомовини Рома, и у Европи) неопходно је обезбедити услове за малобројне постојеће културне институције и удружења и оснивати и развијати нове институције које су неопходне за савремено културно стваралаштво Рома.

Постојеће и досадашње иницијативе

За сада постоје следеће ромске културне институције: Матица ромска у Новом Саду, Удружење уметничких ромских сликара у Трстенику, Ромски ПЕН центар, Фондација холокауста Рома Србије, Удружење ромских писаца итд. Међутим, готово ниједно од тих удружења и установа нема обезбеђене услове за нормалан рад. Почетком деведесетих година прошлог века основан је Ромски културни центар, који је у јануару 2001. године организовао „Дане ромске културе”. Основано је и позориште „Raidna” које изводи представе на ромском језику. Исте године Центар за ново позориште и игру организовао је, у сарадњи са државним и међународним институцијама, „Недељу културе Рома” у Београду, Новом Саду и Нишу. У Новим Карловцима је 2006. године основан Театар Рома „Suno e Romengo”.

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Приредио: Томисалв Јовановић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*