Међународни правни оквир
Међународни правни оквир чине Оквирна конвенција о заштити мањина, Европска повеља о регионалним или мањинским језицима и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.
Национални правни оквир
Закон о јавном информисању (2003. године) и Закон о радиодифузији (2002. године) уређују и трансформишу систем јавног информисања. На основу њих реализована је приватизација штампаних медија чији су оснивачи јединице локалне самоуправе (2006. године) и трансформација државне телевизије у јавни сервис, која је завршена 2006. године.
Закон о радиодифузији дефинише Републичку радиодифузну агенцију као самосталну, односно независну организацију која врши јавна овлашћења, а ради обезбеђивања услова за ефикасно спровођење и унапређивање утврђене радиодифузне политике у Републици Србији на начин примерен демократском друштву.
Републичка радиодифузна агенција није једини орган надлежан за спровођење Закона о радиодифузији. Улогу у овом процесу имају и Министарство културе, Народна скупштина Републике Србије, Влада Републике Србије, Агенција за телекомуникације.
Реформски процеси у медијима не смеју угрозити ни стечена ни уставом загарантована права националних мањина.
Опис стања
Право на информисање националних мањина, односно право да се информације изражавају и примају и да се идеје шире на матерњем језику, регулисано је домаћим законодавством. Међутим, имајући у виду све расположиве податке о положају ромске мањине, да би се то право користило и унапређивало треба предузети низ мера које ће омогућити да се постигну бар приближно исти стандарди који важе за друге мањине у Републици Србији.
Досадашња искуства у Републици Србији и европским земљама показују да се потребе и циљеви информисања Рома могу испунити преко:
– институција служби јавног емитовања;
– радио и телевизијских станица цивилног сектора;
– локалних и регионалних радио и телевизијских станица;
– комерцијалних радио и телевизијских станица;
– штампаних медија на српском (дневни листови, недељници, часописи итд.);
– штампаних медија на ромском (новине, часописи итд.);
– интернета, и
– аудиовизуелних материјала.
Роми, нажалост, ни у ком погледу не могу бити задовољни информисањем у Републици Србији. Медији не поклањају довољно пажње Ромима и њиховом животу, а најчешће их третирају у негативном контексту, кроз клишее и на егзотичан начин, што доприноси јачању предрасуда и ширењу негативне слике о том народу.
Програми на ромском језику емитују се на Радио Београду и РТ Војводина 1. Постоје бројне локалне радио станице и неколико ТВ станица које емитују програм на ромском језику, али оне немају регулисан правни статус.
Штампани медији на ромском језику постоје, али их је мало и излазе периодично. Још увек не постоје услови за њихову одрживост путем продаје.
Постојеће и досадашње иницијативе
Министарство културе финансира издавање листа „Romano Nevipe”, чији је оснивач Национални савет ромске националне мањине, а Покрајински секретаријат за културу финансира издавање листа „Them”.
РТС је у начелу прихватио да у програм уврсти тридесетоминутну емисију о националним мањинама.
Препоруке за даљу акцију
Опште препоруке
– Треба створити мрежу медија на ромском језику која би олакшала планирање, успостављање сарадње између постојећих медија и размену програма, старање о стручном новинарском кадру, његовој обуци, сарадњи с ромским медијским центрима и медијима у Европи и сл.
– Треба подржати школовање кадрова за рад у медијима.
Радио и ТВ станице у цивилном сектору
– Због ограничених финансијских средстава и малобројног кадра, нужна је и финансијска помоћ и помоћ у кадровима и обуци, као и сарадња са радио и ТВ станицама у јавном сектору.
Радио и ТВ станице локалних и регионалних заједница
– У свим локалним и регионалним заједницама у којима живи већи број Рома треба установити стимулативне мере које ће подржати производњу програмских садржаја на ромском језику и о животу Рома.
Јавни сервиси радија и ТВ
– На основу колективних права националних мањина и установљених посебних афирмативних мера треба обезбедити редовне и прихватљиве термине за радио и ТВ емисије на ромском језику.
– Треба едуковати новинаре који раде у јавним сервисима и сензибилисати их за праћење и извештавање о ромским питањима.
Штампани медији
– Пружати сталну финансијску подршку месечнику на републичком и покрајинском нивоу, на ромском језику, утврдити статус редакције успоставити одговарајућу кадровску структуру и обезбедити редовно .
– Треба покренути издавање недељних новина на ромском језику, новина за децу и новина за жене.
Приоритети
– Подршка штампаним медијима на ромском језику
– Подршка локалним електронским медијима на ромском језику
– Подршка сталној едкуацији за стварање одговарајућих кадрова у медијима
СТРАТЕГИЈA
за унапређивање положаја Рома у Републици Србији
„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.
Приредио: Орфеј Халити