29.10.2018. Zemun – SINTAKSA O (OSNOVNI POJMOVI)

Termin sintaksa vodi poreklo od starogrčke reči syntaxis (sintaksis), koja je, između ostalog, označavala nauku o građenju rečenice, odnosno o slaganju i uređivanju reči u rečenici.

Sintaksa je deo gramatike koji izučava sintaksički sistem nekog jezika, tj. principe na osnovu kojih se, formiranjem i kombinovanjem odgovarajućih jezičkih jedinica, od reči formulišu rečenice kao celovite (završene) jedinice usmene ili pisane komunikacije.

U prirodi postoje samo predmeti i pojave. Naše mišljenje se zabavlja njima u cilju njihovog saznanja onakvih kakvi su oni u stvarnosti (istinito). Putevi kojima se kreće naše mišljenje pri saznavanju (shvatanju) premeta i pojava, obleženi su gramatičkim kategorijama koje prima jezički materijal kao sredstvo izražavanja našeg saznanja. Gramatičke kategorije se javljaju kao instrumenti (faktori) koji omogućavaju izražavanje određenih oblika našeg saznanja.

Sintaksičke kategorije (funkcije u rečenici) javljaju se kao instrumenti za konkretizovanje (primenu) oblika reči u rečenici. Njihov smisao je u tome da se iz sveta pojmova (leksika) siđe u svet stvari, da se dođe do predmeta i pojava u stvarnosti (istinito), do njihovog pojavljivanja u prirodnom redu stvari.

Svi sintaksički odnosi uzeti zajedno čine sintaksičku strukturu jezika. Predstavnici svakog jezika nose u svom jezičkom osećanju celokupnu sintaksičku strukturu svog jezika – njegovu stvarnu gramatiku.

Sintaksičke jedinice

a) Komunikativna rečenica (rečenica u širem smislu)

U primeru (Ano misal):

Vreme se prolepšalo i razred je otišao na izlet. (O vaxt laćhardilo thaj i klàsa geli an-o pìkniko.)

navedena je jedna komunikativno celovita, odnosno završena jezička jedinica, sastavljena od reči romskoga književnog jezika prema principima romskog sintaksičkog sistema. Ova jezička jedinica napisana je na poseban način: sa velikim slovom na početku i sa tačkom na kraju.

Za ovakvu jezičku jedinicu upotrebljava se termin rečenica. A pošto ovaj termin ima i svoje uže značenje, ovakva jedinica se preciznije može zvati rečenica u širem smislu ili komunikativna rečenica.

Komunikativna rečenica jeste, dakle, sintaksičko-komunikativna jedinica kojom se iskazuje celovita poruka.

Terminom rečenica upotrebljenim u užem smislu imenuje se jezička jedinica formirana pomoću glagola u ličnom obliku upotrebljenog u funkciji predikata. Zato se takva jedinica može zvati predikatskom rečenicom.

U primeru broj 1 predikatske rečenice su: vreme se prolepšalo i razred je otišao na izlet. U prvoj rečenici centralnu reč, odnosno njeno leksičko jezgro, predstavlja glagol prolepšati se, a u drugoj glagol otići. Zato se ove rečenice mogu označiti kao: predikatska rečenica prolepšati se (laćharel pe)(= predikatska rečenica formirana od glagola prolepšati se)i predikatska rečenica otići (3al) (= predikatska rečenica formirana od glagola otići). Predikatskom rečenicom označava se neka radnja, zbivanje, proces, stanje i sl.

Odnos predikatskih i komunikativnih rečenica

Za obrazovanje komunikativne rečenice, tj. celovite poruke, potrebno je da se iskaže bar jedna predikatska rečenica i to izgovorena odgovarajućim završnim znakom interpunkcije (tačkom, upitnikom ili uzvičnikom). Npr.:

Vreme se prolepšalo. (O vaxt laćhardilolo.)

Da li se vreme prolepšalo? (Si o vaxt laćhardilo?)

No, komunikativna rečenica može imati u svom sastavu i dve ili više predikatskih rečenica. Ako se komunikativna rečenica sastoji samo od jedne predikatske rečenice, za nju se kaže da je po svom sastavu prosta rečenica (u primeru 2 i 3 ). A ako u sastav komunikativne rečenice ulaze dve ili više predikatskih rečenica (u primeru br. 1), kaže se da je ona složena rečenica.

Reč kao sintaksička jedinica

Komunikativna rečenica je najveća (najviša, najšira) jedinica sintakse, a najmanja (najniža, najuža) sintaksička jedinica je reč. Za sintaksu je to elementarna, tj. prosta, nedeljiva, neraščlanjiva jedinica. Pod terminom reč ne podrazumeva se uvek ista pojava. To se može pokazati na primeru:

Ruka ruku mije. (O vast e vaste thovel.)

U jednom smislu može se reći da su u ovoj rečenici upotrebljene dve reči različitog značenja: reč ruka (vast), koja označava određeni deo tela, i reč miti (thovel), koja označava određenu radnju. Kada se ovako pod terminom reč podrazumeva jedinica rečnika (leksike, leksičkog fonda), umesto termina reč koristi se i termin leksema. Dakle, u navedenom primeru dvaput je upotrebljena leksema ruka (vast) i jednom leksema miti (thovel).

Srpsko romski rečnik sa gramatikom i pravopisnim savetnikomPriredio: Orfej Haliti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*