Internacionalizacija romske organizacije

28. Oktobar 2018. – Novi oblik internacionalne homogenizacije Roma se javlja 70-tih godina 20. veka. Romske organizacije sa Zapada tražile su način da animiraju I objedine romski pokret u Istočnoj I Centralnoj Evropi sa Zapadnim organizacijama Roma.

To se ostvarilo organizacijom Prvog svetskog Kongresa Roma u Londonu 1971. godine. Studije pominju delegate iz 14 zemalja[1], ali dokumenta pominju učešće 8 zemalja od kojih su dve bile iz Istočne I Centralne Evrope (Jugoslavija I Čehoslovačka) I posmatrače.[2] Predsedavao je Slobodan Berberski (Jugoslavija), a sekretar je bio neRom Grattan Puxon (Velika Britanija). Na kongresu je osnovana Internacionalna romska Unija (IRU) kao krovna organizacija Roma I izglasana zastava I himna “Đelem, đelem”. Parola kongresa bila je “amaro Romano drom” (naš romski put) I “naša država je svuda gde su Romi, jer Romanestan je u našim srcima”.[3]

Tokom 70-tih romski pokret ima intenzivnu komunikaciju sa maticom Indijom. Na Prvom festivalu romske kuture  održanom u Chandigarhu, 1976, godine Indira Gandi je pružila deklarativnu podršku romskim naporima da ih Indija prizna kao svoju dijasporu. Na Drugom svetskom Kongresu Roma, održanom 1978 u Ženevi (Švajcarska) delegacija Indije je bila u svojstvu posmatrača. Kongres se izjasnio da je Indija njihova pra-otadžbina I istovremeno imenovao IRU da bude predstvanik Roma u UN-u. IRU je dobila status konsultanta u UN-u 1979. Izabrano je I novo rukovodstvo IRU. Za predsednika je izabran Dr. Jan Cibula (imigrant iz Čehoslovačke), a za Sekretara je iozabran Shaip Yusuf iz Jugoslavije.[4]

Potrebno je osvrnuti se na jednu činjenicu koju većina istraživača ignoriše a to je uticaj pojedinih državnih politika na romski pokret. Poćetni razvoj romskog pokreta je bio pod uticajem Jugoslavije.  Jugoslovensku delegaciju na prva tri kongresa finansirala je država, ona je bila najbrojnija što je za posledicu imalo dominantan uticaj jugoslovenskih Roma u rukovodstvu IRU.  Podrška Jugoslavije je bila kontinuirana I u širokom spektru pa I u ostvarivanju komunikacije sa Indijom. Susret premijerke Indije sa romskom delegacijom je ugovoren preko Ministarstva inostranih poslova Jugoslavije jer su Jugoslavija I Indija bili u najbliskijim odnosima zbog činjenice da su osnivači Pokreta nesvrstanosti.

Podrška Jugoslavije prestaje posle 4. Kongresa održanog u Varšavi 1990. godine kada je na mesto Predsednika IRU izabran Rajko Đurić, verovatno zbog unutrašnjih političkih prilika koje su rezultirale raspadom.

Ovaj Kongres je veoma važan u borbi Roma za svoj identitet I status.[5] Različiti izvori ne mogu da se slože oko tačnog broja zastupljenih zemalja I cifra se kreće između 18 I 28, ali se svi slažu da je bio nikada veći broj delegata iz Istočne Evrope gde se za vreme socijalizma formirala nova romska elita I to je predstavljalo novi potstrek romskom pokretu. Posle Kongresa centar romskog pokreta se definitivno premestio ka Istoku u novo okruženje posle završetka Hladnog rata I odakle su I potekle I razvijale fundamentalne ideje.

Priredio: Akademik Prof. Dr Bajram Haliti


[1]     Acton/ Klimova, “The Interantional Romani Union”. 158.

[2]     Kenrick, “The World Romani Congress”, 107-108.

[3]     Liegeois, Roma, 257; Ackovic, Nacia smo, 98-100

[4]     Liegeois, Roma, 258

[5]     Rishi, “IV World Romani”, 3-15, 61

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*