17.11.2018. – Здравствена заштита

Међународни правни оквир

Полазне основе за дефинисање здравствене политике Републике Србије, посебно за давање приоритета здравственој заштити ромске популације, налазе се у следећим међународним документима и препорукама: Универзална декларација о људским правима, Декларација Светске здравствене организације о одговорности државних здравствених органа сваке земље, Препорука Светског самита УН о превазилажењу социјалних разлика, Миленијумски циљеви развоја (од осам дефинисаних циљева, три су директно повезана са здравственом заштитом становништва: смањивање смртности деце предшколског узраста, смањивање матерналне смртности и спречавање ширења HIV а/сиде и других болести), Резолуција „Здравље за све” регионалног бироа Светске здравствене организације (у којој је формулисана нова здравствена политика са 21 циљем за 21. век; издвајају се циљеви који дефинишу праведност у здрављу, а посебно се истиче потреба за побољшањем животних услова, доступношћу здравствене заштите и промоцијом здравља); Иницијатива Пакта за стабилност на унапређењу социјалне кохезије становништва једне земље, препоруке из оквира европских интеграција, које се односе на друштвено укључивање (то је процес у оквиру кога се становништву под ризиком од сиромаштва и социјалне искључености дају могућности и средства како би достигло стандард живота, односно ниво здравља, образовања и свеукупног благостања уобичајен у датом друштву).

Национални правни оквир

Право на здравствену заштиту загарантовано је свим грађанима Републике Србије, без обзира на националну, етничку и верску припадност Уставом Републике Србије. Сходно члану 68. Устава, деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом.

Реформа система здравствене заштите започела је у фебруару 2002. године. Тада је Влада Републике Србије усвојила документ Здравствена политика Србије, а основни циљеви нове здравствене политике су очување и унапређење здравственог стања становништва, правичан и једнак приступ здравственој заштити за све грађане, унапређење здравствене заштите угрожених популација и постављање корисника у центар система здравствене заштите. У стратешком документу Боље здравље за све у трећем миленијуму, који је објављен 2003. године, детаљније се дефинишу стратешка опредељења и активности на њиховој реализацији за посебно угрожене популационе групе. Побољшање здравља угрожених групација поставља се у шири концепт социјалне политике и подразумева укључивање других релевантних сектора, пре свега социјалне заштите, образовања, запошљавања и становања.

Законом о здравственој заштити („Службени гласник РС”, број 107/05) прописана су права пацијената и начела здравствене заштите. Остваривање здравствене заштите заснива се на начелима приступачности, правичности, свеобухватности, континуираности, ефикасности, као и сталном унапређењу квалитета здравствене заштите. Забраном сваке дискриминације приликом пружања здравствене заштите уклањају се баријере које ометају остваривање права на здравствену заштиту. Законом су загарантована права пацијената на доступност, информисаност, обавештење, право на слободан избор, приватност и поверљивост информација, самоодлучивање и пристанак, увид у медицинску документацију, тајност података, приговор, као и на накнаду штете. Правом на приговор омогућено је пацијенту, коме је ускраћено право на здравствену заштиту, и пацијенту који није задовољан пруженом здравственом услугом односно поступком здравственог или другог радника здравствене установе, да поднесе приговор здравственом раднику који руководи процесом рада или лицу запосленом у здравственој установи, које обавља послове заштите пацијентових права – заштитнику права пацијената.

У складу са чланом 22. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, бр. 1087/05 и 109/05), право на здравствену заштиту обезбеђује се лицима која припадају групацији становништва која је изложена повећаном ризику обољевања; лицима чија је здравствена заштита потребна у вези са спречавањем, сузбијањем, раним откривањем и лечењем болести од већег социјално-медицинског значаја; као и лицима која су у категорији социјално угроженог ако не испуњавају услове за стицање својства осигураника из члана 17. овог закона или ако права из обавезног здравственог осигурања не остварују као чланови породице осигураника. У ову категорију осигураника сврставају се и лица ромске националности која због традиционалног начина живота немају стално пребивалиште односно боравиште у Републици Србији ( члан 22. став 1. тачка 11. закона).

Лица ромске националности остварују права из обавезног здравственог осигурања у садржају, обиму, на начин и по поступку прописаном овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона. Права из обавезног здравственог осигурања утврђена овим законом обезбеђују се и члановима уже породице осигураника. Средства за уплату доприноса за обавезно здравствено осигурање ових лица обезбеђују се у буџету Републике Србије. На тај начин, лица ромске националности стичу статус обавезно осигураних лица и право на здравствену заштиту остварују у истом садржају и обиму као и друга осигурана лица у Републици Србији.

Средства за уплату доприноса за обавезно здравствено осигурање осигураника из члана 22. овог закона, која се издвајају у буџету Републике Србије, представљају приход Републичког завода за здравствено осигурање и служе за финансирање здравствене заштите осигураника из члана 22. закона.

Поред закона и подзаконских докумената, донет је велики број стратегија и акционих планова који се баве проблемима посебно осетљивих група становништва у остваривању права на здравствену заштиту. Од ових докумената треба поменути, хронолошким редом, Стратегију за смањење сиромаштва, Национални план акције за децу, Акциони план за унапређење здравља Рома у оквиру Декаде Рома, Национални програм здравствене заштите од туберкулозе, Стратегију унапређења здравља младих и Стратегију јавног здравља. Министарство здравља од 2006. године, у оквиру Програма унапређења здравља посебних групација становништва, ради на имплементацији Плана о здравственој заштити Рома, за који се обезбеђују посебна средства и који је усклађен са усвојеним Акционим планом за унапређење здравља Рома у оквиру Декаде Рома.

Опис стања

Подаци прикупљени из рутинске здравствене статистике, нарочито они који се односе на оболевање, не садрже информације о етничкој припадности, па се здравствено стање ромске популације може пратити само на основу резултата циљаних истраживања. Најпознатија истраживања, из којих су изведени готово сви показатељи здравственог стања Рома, била су Истраживање вишеструких показатеља стања и положаја деце и жена у Србији (из 2005. године) и Истраживање о животном стандарду (спроведено 2003. и 2007. године). Сагледавање здравственог стања Рома омогућено је и кроз пројекте за унапређење здравља Рома које Министарство здравља од 2006. године реализује у сарадњи са здравственим установама и ромским удружењима грађана.

Демографске карактеристике ромске популације

Старосна структура и просечна старост Рома се значајно разликују у односу на општу популацију. Највећи број Рома чине деца млађа од шест година (нешто више од 11% укупног ромског становништва), а заступљеност по старосним групама затим прогресивно опада. Индекс старења ромске популације износи 0,15 потпуно супротно од индекса старења укупне популације у Републици Србији, који износи 1,01. Просечна старост ромских жена и мушкараца је приближно иста (27,6 година за жене и 26,7 година за мушкарце), што је за 14 односно за 12 година ниже од просечне старости жена и мушкараца у Републици Србији.

Процењује се да је животни век Рома за око 10 до 12 година краћи у односу на општу популацију. Посебно су угрожени најмлађа деца, жене у генеративном периоду и стари.

Здравствена заштита деце

Истраживања показују да сиромаштво, лоши животни услови, друштвена искљученост и смањена доступност здравствене заштите представљају основне узроке повећане смртности деце. Када се ови фактори удруже са потхрањеношћу, инфективним обољењима, повредама, злостављањем и занемаривањем деце, вероватноћа умирања се повећава. Нажалост, сви наведени фактори су веома заступљени у ромским насељима. Сиромаштво је око шест пута распрострањеније и чак десет пута дубље него у општој популацији. Око 93% ромске деце рађа се уз присуство здравственог радника. Обухват имунизацијом се постепено смањује са узрастом деце – прву дозу Ди Те Пер и полио вакцине добије око 85% ромске деце, а свега 59% деце се комплетно вакцинише до 18. месеца живота.

Позитивни показатељи здравља – стање ухрањености деце и телесна тежина на рођењу – такође показују неповољне тенденције у односу на просек опште популације. Неухрањеност деце из ромских насеља је неколико пута већа у односу на просек за Републику Србију (8% потхрањене деце у односу на нешто мање од 2% у општој популацији). Са телесном тежином преко 2500 грама роди се 95% деце у Републици Србији. У ромској популацији се око 90% деце измери на рођењу, а од тога 9% има телесну тежину мању од 2500 грама. Потхрањеност је највећи појединачни фактор ризика који доприноси глобалном оптерећењу болестима и повезан је са више од половине дечје смртности у свету. Како је преваленција застоја у расту ромске деце три пута већа од националног просека, то је један од најзначајнијих фактора који доприносе већој смртности ромске деце. Нега и васпитање ромске деце такође нису идеални – свако треће ромско дете се храни на одговарајући начин, свако треће ромско дете добија оралну рехидрациону терапију када има дијареју. Свега 12% ромских мајки препознаје најопасније клиничке знаке болести деце када дете хитно треба одвести лекару. Преваленција најчешћих дечијих болести, дијареје и акутних респираторних инфекција три пута је већа код ромске деце у односу на национални просек. Све то заједно довело је до тога да је смртност ромске деце у првој години живота и у предшколском узрасту три пута већа у односу на општу популацију деце. Основни узроци смртности ромске деце јесу асфиксија на рођењу, пнеумонија, дијареја и непознати узроци смрти. Увид у базу података националне статистике о морталитету указује на слично стање.

Међу највећим препрекама за коришћење здравствене заштите наводе се административне процедуре, родитељи који нису упознати са својим правима, који не препознају или занемарују здравствене проблеме, али и дискриминаторски ставови појединих здравствених радника.

Здравствена заштита жена у репродуктивном периоду

Садржај и обим превентивних и дијагностичко-терапијских здравствених поступака током трудноће, порођаја и бабиња дефинисани су Уредбом о здравственој заштити жена, деце, школске деце и студената и Националним водичем за здравствену заштиту жена у току трудноће.

Око 89% Ромкиња је бар једном у току трудноће прегледао здравствени радник. Обухват Ромкиња пруженим услугама у току трудноће (мерење телесне масе, притиска, анализа крви и урина, Папаниколау тест) мањи је за 20 до 25% од обухвата осталих жена у Републици Србији. Ове услуге најмање добијају најсиромашније и необразоване Ромкиње. Око 93% Ромкиња се породило у здравственим установама, 67% уз присуство лекара, а око 24% уз присуство бабице. Преваленција контрацепције је ниска. Око 27% Ромкиња користи контрацепцију, а велики број њих (око 25%) користи традиционалне (непоуздане) методе контрацепције. Знање о полно преносивим болестима и HIV у/сиди је незадовољавајуће – свега 7% Ромкиња познаје све начине превенције сиде, а свега 22% користи кондом при ризичном сексуалном односу са партнером који није сталан. Скоро половина Ромкиња се удаје пре 18. године живота. Од тог броја, две трећине се породе пре 18. године. Скоро 80% Ромкиња пуши у току трудноће. Велики број трудноћа дешава се у кратком временском периоду – у просеку ромска породица има између двоје и троје деце млађе од пет година.

Ови подаци говоре да још много тога треба урадити како би се планирање породице и здравствено прихватљиво понашање жена у репродуктивном периоду довело на задовољавајући ниво.  

Здравствена заштита одраслих

Ризик од умирања код одраслог ромског становништва је један и по (код мушкараца) до два пута (код жена) већи од националног просека. Узроци смрти се не разликују битније у односу на општу популацију – доминирају кардиоваскуларна обољења, а за њима следе малигне болести, уз нешто већу заступљеност инфективних и респираторних болести као узрока смрти.

Коришћење здравствених услуга ромске популације у односу на укупно становништво се незнатно разликује у сегменту коришћења болничке здравствене заштите (60,8% Роми, 66,5% општа популација). Нешто више одступања постоји када је у питању коришћење услуга примарне здравствене заштите (25% Роми, 35% општа популација, посматрано на месечном нивоу), а разлике су највише изражене у коришћењу стоматолошких здравствених услуга (3,3% Роми, 9% општа популација). Роми се ређе обраћају лекару чак и када препознају своје здравствене потребе односно појаву обољења, а као разлоге најчешће наводе то да је болест прошла сама од себе или да су се сами лечили, али и да је цена услуга превисока и да немају здравствено осигурање. Ипак, уочена је тенденција повећања коришћења здравствених услуга и редовног узимања терапије код Рома који болују од хроничних болести (65,5% у 2007. години у односу на 52,3% у 2003. години).

Уз лоше животне услове, Роми су у већој мери од остале популације одраслих изложени водећим појединачним факторима ризика за настанак кардиоваскуларних и бројних малигних болести – пушењу и алкохолизму.

Препоруке 

Препоруке и приоритети за даљу акцију на унапређењу здравља ромске популације формулисани су на основу сагледавања постојеће ситуације у вези са здрављем и здравственом заштитом Рома, увидом у активности чија је реализација у току, као и уз уважавање међународних и опште прихваћених препорука у овој области.

Главни циљеви

Општи циљ Стратегије у области здравствене заштите је унапређење здравственог стања Рома.

Специфични циљеви су:

– утврђивање здравственог стања ромске популације;

– побољшање остваривања права Рома на здравствену заштиту кроз праћење примене  Закона о здравственој заштити;

– побољшање доступности здравствене заштите за ромску популацију и

– унапређење животног окружења у ромској заједници.

Успешност спровођења Стратегије у области здравствене заштите биће мерена следећим индикаторима:

– дефинисани скуп показатеља здравственог стања и понашања у вези са здрављем у популацији Рома (укупно, по полу и по старосним групама), који се редовно прате;

– обухват (у процентима) ромске популације здравствено промотивним и превентивним активностима (едукација, здравствено информисање, имунизација, превентивни прегледи) као и прегледима и интервенцијама ради дијагностике и лечења;

– проценат ромских насеља која се снабдевају исправном водом за пиће, имају прикључак на канализациону мрежу и регулисано уклањање чврстог отпада;

– број сачињених и број успешно имплементираних предлога мера завода за јавно здравље;

– број успешно имплементираних програма и пројеката у вези са здрављем Рома;

– број одржаних едукативних састанака и семинара са здравственим радницима и број едукованих здравствених радника у вези са специфичностима рада са ромском популацијом, уз уважавање принципа здравствене етике и

– задовољство корисника ромске националности пруженим услугама у систему здравствене заштите, као и у оквиру посебних програма и пројеката.

Приоритети

– Запошљавање ромских здравствених медијаторки у домовима здравља.

– Спровођење пројеката за унапређење хигијенско– епидимиолошких услова у ромским насељима: анализом и предлогом мера јединици локалне самоуправе.

– Повећање обухвата обавезном имунизацијом, побољшање репродуктивног здравља и превенцију хроничних незаразних обољења спровођењем пројеката у партнерству здравствених установа и ромских удружења грађана.

– Подршка пројекту „Побољшање нутритивног статуса одојчади и мале деце у ромским насељима”, у сарадњи са Светском здравственом организацијом и UNICEF-ом.

– Сензибилизација и едукација здравствених радника за рад са ромском популацијом.

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Приредио: Орфеј Халити

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*