25.11.2018. Zemun – ROMI POTIČU IZ PENDŽABA I ČANDIGARA (SEVERNOG DELA INDIJE)

19. novembra 2018, u Nju Delhiju obeleženo je 1000 godina od egzodusa Roma iz prapostojbine Indije, od kada su rasuti širom planete Zemlje, razdvojeni i podeljeni.

1000 godina, Romi nemaju svoju državu, homogenizovanu zajednicu, standardizovan jezik, pisanu istoriju, i jedina su nacija sa neregulisanim pravnim statusom u svetskoj zajednici. 1000 godina, Romi su izloženi jednom permanentnom genocidu u egzistencijalnom i kulturološkom smislu, bez obzira u kom delu sveta se nalazili. Tek pre nešto više od 50 godina, dolazi do buđenja kolektivne nacionalne svesti i do stvaranja intelektualne elite Roma, koja na razne načine započinje borbu za nacionalno priznanje i afirmaciju na bazi elementarnih ljudskih i manjinskih prava. Ovo je rezultiralo da danas postoje katedre za romologiju na svetski poznatim fakultetima, naučne ustanove i instituti, među kojima je i ovaj koji ja predstavljam i vodim.

Polazeći od toga, ističem da je organizacija ovog obeležavanja 1000 godina od egzodusa Roma iz prapostojbine Indije od najvećeg značaja za Rome u njihovoj borbi za nacionalno priznavanje i kolektivni identitet.

Romi su doživeli egzodus iz svoje prapostojbine Indije u periodu od VIII do XII veka, kada su imali najveću istorijsku i političku ulogu u severnoj i severozapadnoj Indiji. Tu je bilo stvoreno 21 kraljevstvo, od kojih su pojedina u Radžahstanu, Pendžabu, Harajani, Delhiju, Gudžeratu bila Romska.

Ipak, zadržavam svoje pravo da budem kritičan, sve u cilju osnaživanja intelektualnih kapaciteta Roma, i to pravo ću i da iskoristim.

Meni lično, velika je čast bila kada sam dobio poziv za učešće na ovoj Konferenciji.

To oduševljenje bitno umanjeno kada sam primetio da na Konferenciji nema: prof. dr Jana Henkoka, direktora Dokumentacionog centra Roma u Hjustonu i člana Borda za Holokaust u Njujorku;  Huana De Dios Ramiresa Eredije, predsednika Internacionalne unije Roma u Španiji, prvog Roma koji je bio član Saveta Evrope 1981. godine, poslanika španskog parlamenta u više mandata i pionira romskog pokreta; Romani Rozea, predsednik Holokaust centra i muzeja u Hajdelbergu; dr Andržeja Mirge, etnologa iz Poljske, dugogodišnjeg predsednika Kontakt pointa u Varšavi; dr Nikoleta Bitu, sociologa iz Rumunije; Soraje Post, članice Evropskog Parlamenta; prof. dr Georgija Cvetkova, filologa iz Rusije; dr Nadežde Demetr, istoričarke iz Rusije; Srđana Ahmeta, advokata iz Makedonije, eksperta za ljudska prava; Zorana Jovanovića, advokata iz Srbije, ekperta za ljudska prava; i mnogih drugih iz romske intelektualne elite širom sveta. Nije bilo ni  Rutka Kavčinskog, bivšeg predsednika ERTEF-a i jednog od najvećih boraca protiv diskriminacije i segregacije Roma; Viktorije Mohači, bivše poslanice Evropskog Parlamenta; Zorana Dimova, predsednika IRUa, krovne organizacije iz Makedonije; Eštrefa Abduramanovski, predsednika IRUa iz Australije; i Asmeta Elezovskog, predsednika romskog nacionalnog Kongresa iz Makedonije. Nije bilo ni predstavnika ERIAKa koji okuplja najveće romske umove današnjice; reprezentativnih romskih umetnika; parlamentaraca iz država gde Romi žive, i brojnih drugih.

Ova imena bi dala veći značaj i legitimitet ovom skupu.

Drugo razočarenje je da nije prisustvovao nijedan zvaničnik Vlade Indije, koja još nije priznala da su Romi indijska dijaspora. Ovo je bila jedinstvena prilika da se javno suoče dve platforme: jedna koju zastupaju Romi – da su poreklom Indusi o čemu postoje naučni dokazi duže od 300 godina; i druga koju zastupa politički establišment Indije – ignorisanje činjenice da su Romi dijaspora države Indije što Romima širom sveta onemogućava da reše statusno nacionalno pitanje u skladu sa međunarodnim pravom. Istine radi, delegacija Roma bila je primljena od strane Sušme Svarađ, ministarke inostranih poslova Indije, koja je, na kraju prijema, obećala pomoć Romima u borbi za priznavanje statusa indijske dijaspore. Ostaje da se vidi kada i kako će da se manifestuje ta pomoć.

Najveće razočarenje došlo je od strane samih Roma prisutnih na ovoj Konferenciji.

Počevši od toga da je deo njih predvođen prof. dr Marselom Kurtijadeom odbio da oda poštu romskim žrtvama tadašnje Indije, usled čega su se preostali Romi, u cilju golog preživljavanja, upustili u egzodus i napustili matičnu Indiju. Ne samo da je ovde pokazano veliko nepoštovanje prema romskom pitanju od strane samih Roma, već i samim nastupom prof. dr Marsela Kurtijadea. Svaki put kad bi Zlatomir Jovanović, kulturolog i politikolog, predsednik Udruženja romskih književnika Srbije, i ja imali reč, on je nastojao da blokira naše izlaganje jer smo pričali na srpskom, jeziku zemlje u kojoj smo rođeni i u kojoj živimo, a naš prevodilac, takođe iz Srbije, to prenosila na engleski. Mi jesmo Romi, pričamo romski, ali naš prevodilac ne. Kako je onda moguće da se usaglase naša izlaganja, ako nas troje ne možemo međusobno da se razumemo? Ovim je jasno pokazao da mu Srbija i srpski smetaju, i da za njega uopšte nije bilo bitno pitanje same Konferencije, već da mu je namera bila da je opstruiše, blokirajući nas.

Zatim, umesto da se jedinstveno progovori o suštinskim problemima koji muče Rome danas, što je posledica nepriznatog statusa i naroda bez teritorije izloženog diskriminaciji, izolaciji, rasizmu i slično, pokrenute su neargumentovane tvrdnje o tome da Romi potiču iz Kanauđa umesto iz Čandigara i Pendžaba kako se tvrdi već 300 godina, od Valija, preko Pota, Paspatija, Grelmana i Turnera do Franca Miklošića i Radeta Uhlika, dr Rajka Đurića, koji je to dokazao na osnovu lingvistističkih jednakosti, o čemu je na Konferenciji govorila dr Marijana Seslavinskaja, a naročito akademik prof. dr Šjam Sing Šaši. Reč je o naučniku antropologu koji je naučnom metodologijom sa antropološkog aspekta dokazao indijsko poreklo Roma, tvrdeći da su Romi krenuli iz Čandigara i Pendžaba. Ta nenaučna tema Dr Marsela Kortijadea može da bude predmet naučnih rasprava i dokazivanja u nekom narednom periodu, ali ona, u svakom slučaju, nije smela da bude primarna na jednom ovakvom skupu organizovanom u spomen nepisane istorije Roma. Lično smatram da je značaj ove konferencije bitno umanjen ličnim sujetama i nedostatkom vizije šta se ovim skupom ustvari zaista htelo. Svečano obeležavanje ovako značajnog datuma je jedna stvar, ali je to bio povod i da se sublimiše slika Roma u svetu danas, 1000 godina od progona i 1000 godina u statusu „bez statusa“. Ta prilika je propuštena, kao i brojne druge od 1970. do danas, kao žrtve egoizma, sujeta, spletki i sličnih grehova, a kolateralna šteta su nacionalni interesi Roma.

Bilo kako bilo, obeležili smo ovaj datum od kada počinje istorija Roma i svaka čast organizatorima ARSPa, Savetu za indijsku dijasporu, na trudu i gostoprimstvu, i najzad predstavnicima ICCRa koji su se priključili u zadnjem momentu.

Iskoristiću ovu priliku da još jedanput pozovem Vladu Indije da pokrene u parlamentu pitanje priznavanja Roma kao indijske dijaspore, od čega će koristi imati i Indija i Romi kao narod, jer će dobiti međunarodni pravni osnov za pokretanje rešavanja statusa nacionalne manjine u skladu sa međunarodnim pravom. Što se pre ovo pitanje završi, pre će sa scene nestati i mešetari, kalkulanti, licemeri i lažni romski lideri koji deluju samo u zamućenoj vodi. Čim se definiše, do sada, nedefinisano, Romi će moći opet da veruju u bolju budućnost.

Akademik Lokeš Čandra i predsednik ICCRa kaže: „Postoji dovoljno istorijskih dokaza da se dokaže indijsko poreklo Roma. “

Akademik prof. dr Šjam Sing Šaši, koji je rektor Međunarodnog univerziteta kulture Roma, studentima na univerzitetu permanetno saopštava kroz svoja predavanja da su Romi indijski narod sa antroploškog, istorisjkog i jezičkog aspekta.

Pozivam Vladu Indije da dođe do političkog konsenzusa o priznavanju Roma kao jezičke, istorijske i kulturne manjine, te da zahteva od Ujedinjenih nacija da njeni merodavni organi pokrenu pitanje pravnog i političkog položaja Roma na Opštoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Institut za evropske studije Roma i istraživanja zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, sa sedištem u Srbiji, dao je sebi u zadatak od svog osnivanja da nastavi ovaj proces i da pokuša da ga dovrši međunarodnim priznavanjem Roma kao nacionalne manjine poreklom iz Indije. U tom smislu, ostvarivali smo, manje ili više, uspešne kontakte sa Vladom Indije. Podsetiću Vas da je 1983. godine, tadašnja premijerka Indije Indira Gandi, kao pokrovitelj festivala kulture Roma u Čandigaru (Pendžab) tu veru i osnažila, priznavši Rome kao ,,decu Indije“, a njihov jezik, romski, proglasivši za jedan od ,,zvaničnih jezika Indije“. Romi su stupili na tle svoje pradomovine i neke od grupa počele su da ih doživljavaju kao svoje ,,prapretke“.

Hvala Savetu za indijsku dijasporu (ARSP), hvala generalnom sekretaru gospodinu Kešavu Šjam Parandeu, hvala celokupnom rukovodstvu ARSPa što je preuzeo istorijsku odgovornost u državi Indiji oko obeležavanja 1000 godina egzodus Roma od strane velikog avganistanskog imperatora Mahmuda Gaznija. Pod njegovim vođstvom, Indija je napadnuta u 17 navrata, pri čemu je pljačkana, a indijski narod ubijan na najbrutalniji način, i izvršen je zločin genocida nad Romima koji je, po meni, prvi genocid koji su Romi doživeli pre 1000 godina. Tada je izvršen veliki progon i pogrom, čime je prouzrokovano rasejavanje Roma kao indijskog naroda na svim stranama sveta ove planete.

Koristim priliku da se, takođe, zahvalim svim istoričarima, antropolozima, sociolozima, etnolozima i lingvistima koji su svojim istraživačkim radovima, sa naučnog aspekta, utvrdili da su Romi indijski narod, i svojim istraživačkim radovima dokazali da Romi potiču iz Pendžaba i Čandigara.

U tom pogledu, posebno bih se zahvalio akademiku prof. dr Šjam Sing Šašiju, prof. dr Lokešu Čandri, akademiku dr Šaši Bali, prof dr. Vahendra Rišiju, koji na žalost nije više sa nama, prof. dr Naiku Ranđitu, koji takođe nije sa nama. Indija je dovoljno jaka da pomogne svim Romima sveta. Ona bi trebalo da pomogne Romima na povratku samopouzdanja, časti i ponosa. Smatram da bi svaki Rom bio ponosan na indijsku naciju. Tada bi za sve Rome loša iskustva i sukob sa zakonom bili istorija. Indija je dovoljno jaka da pomogne, i ona ce pomoći tako što će edukovati Rome i povratiti im indijski mentalitet. Kad Romi postanu Indijci to ne znači da će oni preći u hinduizam, već da će im majka biti Indija, dok će moći da ispovedaju koju god veru žele. S obzirom na to da je deo Roma muslimanske veroispovesti, Indijski muslimani bi im pomogli da postanu časni ljudi.

Prof. dr Bajram Haliti,

Predsednik Instituta za evropske studije Roma i

istraživanja protiv zločina čovečnosti i međunarodnog prava

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*