29.11.2018. – Запошљавање

Међународни правни оквир

На ромску заједницу у Републици Србији може се применити неколико докумената Савета Европе (Препорука о унапређењу економског положаја и запошљавања Рома/Цигана и лица без сталног боравка у Европи, Економски проблеми и проблеми запошљавања с којим се суочавају Роми/Цигани у Европи), Савета Европске уније (Директива за примену начела равноправног третмана лица без обзира на расно и етничко порекло, Положај Рома у земљама кандидатима: Основни документ, Руководећа начела за побољшање положаја Рома) и Уједињених нација (Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима), који садрже препоруке у вези са давањем нових економских овлашћења. У ЕУ је утврђена Европска стратегија запошљавања (пратећи документи: Интегрисане смернице о реформама тржишта рада у земљама чланицама, Букурештанска декларација, Препоруке Европског савета и Међународне организације рада) која се сваке године конкретизује смерницама Европског савета за развој политике запошљавања.

Национални правни оквир

Национални правни оквир који се односи на област запошљавања чине следећи документи: Национална стратегија запошљавања за период 2005–2010. година, Стратегија за смањење сиромаштва у Србији, Стратегија развоја малих и средњих предузећа и предузетништва 2008–2012, Стратегија привредног развоја Србије за период 2006–2012, Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године, Стратегија развоја стручног образовања у Републици Србији и Стратегија развоја образовања одраслих у Републици Србији.

Да би се применили сви ови стратешки документи који препознају специфичну проблематику Рома и њихов положај на тржишту рада, неопходан је потпун консензус и ангажовање институција и органа Владе Републике Србије, послодаваца, синдиката, органа јединице локалне самоуправе и осталих партнера.

Опис стања

 Основно обележје друштвено-економског положаја већине Рома представља низак степен економске активности, висока незапосленост и готово стопостотна искљученост Рома из јавних институција. О овоме упечатљиво говоре подаци из Пописа становништва 2002. године: од укупног броја Рома економски је активно само њих 27,2%, а у узрасту радно способних економски је активно 58,2% Рома.

Подаци о броју укупно запослених Рома у државној и локалној администрацији говоре о институционалној дискриминацији. У јавним и државним предузећима готово да их и нема. Службе за запошљавање немају евиденцију о запосленим Ромима. Ни на републичком, ни на покрајинском ни на локалном нивоу нема посебних фондова за развој предузетништва код Рома. Јавна средства која је Влада Републике Србије на различите начине добила од међународних организација нису довољна за смањење сиромаштва и запошљавање Рома. Акциони план за запошљавање Рома у оквиру Декаде Рома, који је усвојила Влада Републике Србије, још увек се не спроводи системски и не постоји јасно опредељена позија у буџету из које би се финансирале предвиђене мере. Не постоји институционализована сарадња ромских удружења грађана и државних органа.

Област у којој се Роми најчешће радно ангажују јесте сива економија. Ниска стопа економске активности већине Рома представља последицу економске културе, друштвено економске заосталости, изразитих политичких баријера у запошљавању и одређеног скупа демографских чинилаца. Ромска популација је изразито млада, са натпросечним учешћем младих до 15 година. Заступљеност старијих од 15 година у укупној популацији Рома износи 58,3%. Ниска економска активност, веома млада старосна структура ромске популације и велики удео издржаваног становништва представљају кључне чиниоце одржавања и продубљивања разлика између Рома и остале популације (нпр. удео издржаваних лица у ромској популацији износи 60%, а у већинској популацији око 37%).

Већина Рома је изван система запошљавања, они нису легално економски активни и махом се воде као незапослени. Када се налазе на тржишту радне снаге, раде најтеже и најопасније послове по најнижој цени. Сакупљачи секундарних сировина чине једну од најексплоатисанијих група радника, са најнижим ценом рада. Држава мора да препозна овакав вид рада као легитимну врсту делатности.

Већина Рома живи у немаштини, на граници егзистенције. Због транзиционих процеса, реадмисије и великог броја интерно расељених лица, протекле године карактерише још драматичнији пад животног стандарда Рома. Имајући у виду низак ниво образовања Рома и недостатак инвестиција, као и економску стагнацију, може се претпоставити да се положај Рома у наредном периоду неће битније поправити. Поред „старих сиромаха”, појавиће се и „нови сиромаси” – генерације Рома које долазе, а неће бити припремљене за сурову утакмицу на тржишту рада.

Већина ромских домаћинстава има ограничене изворе прихода (то су углавном сезонски радови у пољопривреди и грађевинарству, рад у сивом сектору, сакупљање секундарних сировина, дознаке из иностранства и социјална помоћ од државе).

Два основна фактора која доприносе неповољном положају Рома на тржишту рада и која већину Рома ограничавају на ниско плаћена и привремена занимања су: 1) низак ниво образовања и стручне обуке, и 2) дискриминација од стране потенцијалних послодаваца.

С обзиром на поменуту ситуацију и актуелне процесе могу се очекивати нове илегалне миграције у земље Европске уније уколико се не створи свеобухватан и реалан програм економског оснаживања Рома.

Треба нагласити да се Ромкиње суочавају са „двоструком дискриминацијом” – са једне стране, ради се о дискриминацији од стране већинске популације, а са друге, о дискриминацији унутар самог ромског друштва. То Ромкиње још више гура на маргине економског друштва.

Постојеће и досадашње иницијативе

 У складу са стратешком оријентацијом Републике Србије ка Европској унији, Влада Републике Србије донела је Стратегију запошљавања за период 2005–2010. године, која се ослања на смернице Европске стратегије запошљавања, као и Национални акциони план запошљавања за период 2006–2008, који утврђује оперативне мере и активности за примену Стратегије запошљавања и ослања се на друге националне стратешке документе.

У другој половини 2006. године на ромску заједницу усмерене су неке државне и локалне иницијативе које, у оквиру пројеката Националне службе за запошљавање и програма јавних радова, финансира Влада Републике Србије. Приликом добијања средстава Националне службе запошљавања за самозапошљавање и започињање сопственог бизниса примењују се мере афирмативне акције. Роми се у неким градовима све више укључују у постојеће мере активне политике запошљавања (јавни радови, самозапошљавање, клубови за тражење посла, обука за активно тражење посла и обука за самоефикасност). Национална служба запошљавања спроводи и програм информатичке обуке и обуке за стране језике евидентираних незапослених Рома, а за познатог послодавца. Уз свеобухватну анализу, треба финансирати целокупни процес економске интеграције Рома, који мора имати и јасну доходовну компоненту.

Светска банка и Европска агенција за реконструкцију финансирале су пројекте за доходовне активности. Институт за отворено друштво је спровео програм мониторинга процеса примене Акционог плана запошљавања Рома у оквиру Декаде Рома. Програм је обухватао донације за пружање стручне обуке, подршку за пројекте занатства и обучавање Рома да гаје стоку и примењују ефикасније начине прикупљања секундарних сировина.

Препоруке за даљу акцију

Опште препоруке

 – У општа истраживања, као што је Анкета о животном стандарду, треба укључити и узорке интегрисаних ромских домаћинстава и узорке ромских домаћинстава из ромских насеља како би се добили репрезентативни и упоредиви подаци о запослености и социјално-економском положају ромске популације.

– Треба доследно примењивати Национални акциони план за запошљавање Рома.

– Јединицама локалне самоуправе и локалним филијалама Националне службе за запошљавање треба дати већа овлашћења и обавезе у креирању и предлагању програма за Роме и Ромкиње.

– Међународне организације треба да подрже запошљавање Рома и Ромкиња кроз алоцирање специјалних програма и пројеката за ту сврху, посебно имајући у виду број лица која ће се вратити у Србију из земаља ЕУ на основу потписаних споразума о реадмисији и предложене програме за које ће гарантовати Влада Републике Србије.

– У остваривању мера активне политике запошљавања треба наставити са праксом примене афирмативне акције.

– Роми и Ромкиње треба да учествују у изради, примени и надгледању програма и пројеката на свим нивоима, нарочито када се доносе планови дугорочног развоја локалних самоуправа.

– Приликом креирања мера нарочиту пажњу треба посветити посебно осетљивим категоријама унутар ромске заједнице, нпр. интерно расељеним лицима, повратницима по основу споразума о реадмисији, женама, младима, особама са инвалидитетом, итд.

– Треба санкционисати правна и физичка лица која спроводе дискриминацију приликом запошљавања.

– Унапредити информисање актера о покренутим програмима и ефектима реализације.

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Приредио: Орфеј Халити

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*