Prve inicijative u borbi za jednakost sa drugima

12. Novembar 2018. – Prvi tragovi romskih aspiracija za građanskom emancipacijom I jednakim statusom beleže se na Balkanu za vreme vladavine Turaka sredinom 19. veka.

1868. godine u bugarskim novinama koje su se zvale “Makedonija” I koje su se štampale u Istanbulu, u rubrici “Pisma uredniku” objavljeno je pismo Ilie Naumčeva iz Prilepa u kojem on argumentovano traži prava za drevni narod Roma da mogu imati bogosluženja na sopstvenom jeziku I da se pokrene inicijativa za stvaranje zajednice I obrazovnog sistema na romskom jeziku. [1]

Logika njegovog zahteva zasnovana je na političkom momentu koji je tada omogućavao narodima u okviru Otomanske imperije da imaju bogosluženja na sopstvenom jeziku I da mogu da propovedaju svoju veru, da imaju samoupravu I obrazovanje na sopstvenom jeziku.[2]

Turci su Rome izjednačili sa svim drugim narodima još u 15. veku dok se u Centralnoj I Zapadnoj Evropi to desilo mnogo kasnije. Zato ne čudi što su se prve organizacije koje su osnovane sa ciljem borbe za građanska prava Roma I jednakost u zajednici potekle upravo na Balkanu početkom 20. veka na talasu formiranja etničkih I nacionalnih zajednica po raspadu Otomanskog carstva.

Prve manifestacije organizovanog romskog pokreta posledice su izbronim zakonom u Bugarskoj 1901. godine koji je, protivno Ustavu iz 1879. godine, oduzeo izborno pravo Romima muslimanima I nomadima. 1905 održan je u Sofiji romski Kongres posle kojeg je usledila kampanja koja se borila protiv ove diskriminacije.[3]

U drugoj I trećoj deceniji 20. veka u Bugarskoj, Jugoslaviji, Rumuniji I Grčkoj je osnovan veći broj organizacija. U Rumuniji je prva osnovana 1926 posle koje je usledilo osnivanje I drugih lokalnih organizacija da bi se 1933. formirala Asociatia Generala a Tiganilor din Rumania (Centralna asocijacija Roma u Rumuniji) kao I Uniunii Generale a Romilor din Rumania (Unija Roma Rumunije). Izlazile su novine O Rom (Rom), Glasul Romilor ( Glas Roma) , Neamul Tiganesc (Romski narod) and Timpul (Vreme).[4]

U Jugoslaviji je 1927 osnovano Prvo Srpsko-Romsko udruženje za uzajamnu pomoć u bolesti i smrti, a 1935. Udruženje beogradskih Roma za Proslavu tetke Bibia, koje je izdavalo novinu Romano Lil (Romske novine). Godine 1939. osnovan je Prosvetni klub jugoslovenske romske omladine koji je prerastao u Jugoslovensko-romsku omladinu. [5]

U Bugarskoj je 1919 osnovana Istikbal (Budućnost), koje je bilo aktivno nekoliko godina da bi se reorganizovalo 1931 kao Mohammedan National and Educational Organization (Muhamedanska nacionalna I obrazovna organizacija) koja je izdavala časopis Terbie (Obrazovanje).[6]

U Grčkoj, u Atini je 1939 osnovana Panhellenios Syllogos Ellinon Athinganon (Pan Helenska kulturna asocijacija grčkih Roma). Njen glavni cilj je bio da se izdejstvuje grčko državljanstvo i grčki pasoši za romske imigrante u Grčku iz Male Azije u 20-tim godinama 20. Veka.[7]

Sve ove organizacije su osnovane bez podrške matičnih država, a njihovi ciljevi su uglavnom bili protivni aktuelnoj politici.

U tadašnjem SSSR-u je 1926. godine uz podršku države I potpuno pod njenom kontrolom osnovan u Moskvi Sveruski romski Savez, a 1926 I u Belorusiji. Izlazila su glasila Romani Zoria (romski dnevnik), Nevo Drom (Novi put), a osnovan je I čuveni Romski teatar.[8]

U socijalističko-komunističkom uređenju Centralne I Istočne Evrope posle 2. svetskog rata Romi su bili u mogućnosti da učestvuju, više-manje, jednako sa drugim narodima u društvu I da imaju jednake mogućnosti za razvoj.

Zato je današnja socijalna slika Roma u Centralnoj I Istočnoj Evropi bitno drugačija nego na Zapadu. Hiljade Roma imaju zavidan nivo obrazovanja u respektabilnim profesijama u zajednici: učitelji, doktori, advokata, vojnici I policajci, novinari, umetnici, naučnici itd. To je stvorilo novu romsku elitu koja je zamenila staru. Uprkos nekim slabim tačkama, ova nova elita, stvorena u  totalitarnim sistemima (uključujući i njihovu decu i unuke) sada je važan faktor u ukupnom razvoju zajednice, iako njene članove ne treba posmatrati kao jedine i vodeće predstavnike romske zajednice .

Priredio: Akademik Prof. Dr Bajram Haliti


[1]     Makedonija novine, Tsarigrad, godina I, Nr.32, 8.8.1867, str.3 Pismo je objavljeno, prevedeno na engleski jezik i komentarisano u: Studii Romani, Vol.II.

[2]     Marushiakova / Popov, Gypsies in the Ottoman Empire.

[3]     Marushiakova /Popov, Gypsies (Roma) in Bulgaria, 29-30.

[4]     Achim, Tsiganii, 127-132.

[5]     Ackovic, Istorija Informisanja, 43-59.

[6]     Marushiakova /Popov, Gypsies (Roma) in Bulgaria, 30-31.

[7]     Liegois, Roma, 251-252.

[8]     See: Zigeuner des Schwarzmeergebietes.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*