R E F E R A T   JEZIČKA NORMA I STANDARDIZACIJA, KNJIŽEVNOST, JEZIČNA POLITIKA I PIŠĆEVA ODGOVORNOST PREMA ROMSKOM JEZIKU

R E F E R A T JEZIČKA NORMA I STANDARDIZACIJA, KNJIŽEVNOST, JEZIČNA POLITIKA I PIŠĆEVA ODGOVORNOST PREMA ROMSKOM JEZIKU

JEZIČKA NORMA

Jezička norma je skup pravila o upotrebi posebnog jezika. Ta pravila pojedinac usvaja učeći jezik, a jezička zajednica ih čuva i s generacije na generaciju prenosi učeći potomke kako se govori zajedničkim jezikom. U detinjstvu i ranoj mladosti pojedinac nauči maternji jezik i pravila njegove upotrebe kao sastavni deo jezičkog osećanja. Zavisno od sredine u kojoj živi, usvojeni jezik može biti standardni jezik ili dijalekat maternjeg jezika.

Svaki jezik: standardni jezik, dijalekti i drugi varijeteti toga jezika, pa i jezici čiji pripadnici nemaju pismo i obrazovanje, — ima jezičku normu. Dijalekat i jezik društvene sredine koja nema razvijenu kulturu ni pismenost nema kodifikovanu (sistemski sređenu i opisanu u vidu pravila) jezičku normu, ali ljudi koji govore tim jezikom u svome jezičkom osećanju znaju normu toga jezika. Standardni jezik ima kodifikovanu i društveno prihvaćenu jezičku normu. To, dakle, znači da postoje dve vrste normativnosti jezika razvijene kulturne sredine: standardnojezička i dijalekatska norma.

Jezičku normu standardnog jezika čine sveukupna pravila o upotrebi jezika, a to su sledeća pravila: ortoepska (pravila o izgovoru reči), ortografska (pravila o pisanju, pravopisna pravila), morfološka, sintaksička, leksička i stilistička pravila, ali se obično govori o gramatičkoj i pravopisnoj normi. Glavna pravila jednog standardnog jezika utvrđena su u gramatici, pravopisu i rečniku toga jezika. Uopšteno rečeno, gramatička norma standardnog jezika propisuje i tumači šta je gramatički pravilno (gramatično) ili dopušteno, a šta u standardnom jeziku nije prihvaćeno kao pravilno. A pravilno je ono što je opšte-priznato, tj. normirano.

 

JEZIČKA STANDARDIZACIJA

Jezička standardizacija je proces utvrđivanja jezičke norme jedne jezičke zajednice i stvaranja standardnog (književnog) jezika. Pravila utvrđuju poznavaoci jezika (lingvisti) na osnovu drštvenih potreba i interesa čitave jezičke zajednice. To je značajno kulturološko, nacionalno i političko pitanje koje se u odrđenom istorijskom trenutku rešava na osnovu jezičke realnosti, tradicije i interesa cele jezičke zajednice ili naroda. Najčešće se za zajednički standardni jezik izabere jezički varijetet koji je, zbog određenih razloga, najprihvatljiviji za jezičku zajednicu. Standardni jezik ne ukida dijalekte, ali govorom obrazovanih ljudi, upotrebom u školi i sredstvima masovne komunikacije potiskuje dijalekatske govore.

Standardni (književni) jezik je prestižni varijetet jezika kojim se vrši sporazumevanje (usmeno i pismeno) u svim vidovima javne upotrebe jezika u određenoj jezičkoj zajednici. Drukčije rečeno, to je jezik kojim se govori i piše u školi, u administraciji, u sredstvima masovne komunikacije (štampa, radio i televizija), tim jezikom se razvija kultura i nauka, a u književnosti je sredstvo umetničkog stvaranja. U odnosu na taj opšti i strogo normiran jezik, u različitim krajevima postoje uvek manje ili veće razlike i nepravilnosti u dijalekatskim govorima.

U nauci o jeziku nazivi standardni jezik i književni jezik označavaju isti pojam. Naziv književni jezik je starijeg porekla i ima kulturološko značenje — jezik kojim se pišu knjige, jezik književnosti u širem značenju (sve knjige). U tom značenju poklapa se sa značenjem naziva standardni jezik. Međutim, pošto i pojam književnost ima uže značenje — književnoumetničko stvaralaštvo, i naziv književni jezik ima i uže značenje: književnoumetnički jezik ili jezik književnoumetničkog dela. U gramatici i lingvistici oba ova naziva označavaju prestižni varijetet jezika čija se gramatička i pravopisna pravilnost (norma književnog jezika) poštuje i primenjuje obavezno u svim vidovima upotrebe toga jezika u govoru i pisanju.

 

JEZIČNA POLITIKA I PLANIRANJE ROMSKOG JEZIKA

 

Prvi put je romski jezik postao deo naše jezične politike i nacionalnog programa na 4. Svetskom kongresu koji je održan u Varšavi. Tada su na tom kongresu učestvovali vrlo istaknuti lingvisti, a među njima i svetski fonetičar profesor Zel sa univerziteta u Parizu. Ono što je bilo značajno na tom kongresu jeste da se došlo do zaključka da je romski jezik potrebno standardizovati i kodificirati.

Naša jezična politika treba da bude skup postupaka pomoću kojih institucije, grupe ili pojedinci u ovome društvu neposredno ili posredno utiču na jezik, upotrebu jezika i jezičku situaciju u jednom segmentu društva ili u, celom društvu ili u više sinhronizovanih društava.

 

Mislim da su za jezičnu politiku najrelevantnije upotrebe jezika u administraciji, procesima obrazovanja, sredstvima masovne komunikacije i književnosti kanali u kojima se pojavljuju jezik administracije i politike, jezik obrazovnih procesa, jezik sredstava masovne komunikacije i jezik književnosti-da uslovno tako nazovemo ove podjezike, često u mežusobnoj interferenciji.

 

Javna komunikacija, njen jezik, standardizacija i standardni jezik predstavljaju, svakako, samo jezičnu stranu, jezične politike, ali pošto su sve to eminentno društveni fenomeni (pa je i jezična politika za lingviste sociolingvistička pojava), nemoguće je zanemariti njenu, društvenu stranu, dakle činjenicuda se svaka jezična politika ne samo odvija u sasvim određenom društvenom kontekstu nego je i njime fundamentalno determinisana.

 

 

Pišćeva odgovornost prema romskom jeziku

 

Na takozvane velike jezike, kao što je poznato, odavno su se počela pisati i prevoditi ne samo značajna prozna dela nego i stihovi drugih naroda. Toga je bilo i pre renesanse, u antička i srednjovekovna vremena, a posle još i više. Toga je naročito mnogo bilo od epohe romantizma do danas. U ovom poslednjem razdoblju pojavili su se pored mnogih posebnih pisanja i prevoda pojedinih dela i mnogi zbornici izabrane prevedene proze, ili stihova, ili i proze i stihova zajedno svih vremena i mnogobrojnih naroda.

          Na tome poslu kod Roma zbog naše mučne prošlosti i opšte zrelosti tek ima da se radi. Običan naš čitalac, koji ne vlada ni jednim stranim jezikom, u situaciji je da ne može znati ne samo za mnoge pesnike nego i veliki broj proznih radova. .

Na pitanje zašto je to tako uvek se čuje jedan te isti odgovor nema prevodilaca. Njih, odista, odveć malo ima.

Kultura jednog naroda podiže se utoliko brže ukoliko taj narod svestranije i dublje poznaje kulturne tekovine koje stvaraju i koje su već stvorili drugi narodi.

 

Jezička prava kao ljudska prava

Kao i kod drugih etničkih manjina, ljudska prava Roma imaju dve glavne dimenzije. Prvo, garantovanje prava Roma da imaju pristup svim mogućnostima koje društvo nudi svim svojim građanima. Drugo, pravo kontrole nad domenom kulturnih aktivnosti od posebnog značaja za manjinu; drugim rečima, pravo Roma da vode sopstvenu kulturnu politiku.

Jezik je verovatno najvažnije kulturno pitanje koje bi neka manjina želela da uređuje i razvija na svoj način. To je odavno isticano u međunarodnim raspravama o ljudskim pravima. Dok Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima diskriminaciju na bazi jezika tretira kao kršenje ljudskih prava, Konvencija UN o pravima deteta (1989) ide dalje štiteći pravo deteta pripadnika neke manjine da koristi svoj jezik. Pravo manjinskih zajednica da svoj jezik koriste privatno i u javnosti i da svoj jezik razvijaju u raznim sferama javnog života  zagarantovano je u Deklaraciju UN o pravima lica koja pripadaju nacionalnim, etničkim, verskim i jezičkim manjinama (l993) i detaljnije u Evropskoj poveljii o regionalnim ili manjinskim jezicima (1992). Tu dolazi do izražaja opšta svest o tome da podrška manjinskim jezicima predstavlja integralni deo paketa koji obezbeđuje ljudska prava neke manjine.

Pošto su Romi u samo nekoliko evropskih zemalja ustavno priznati kao nacionalna manjina, Evropska Unija i Evropski Parlament treba da ponude inicijativu da se njihov status definiše na jedinstven način i da se, u skladu s tim, regulišu njihova kolektivna prava.

Jedno od osnovnih prava jeste pravo na slobodno korišćenje maternjeg jezika i njegov razvoj. Za to je potrebno stvoriti adekvatne uslove. Pošto je jezik deo kulturnog života ljudi, čak neotuđivi deo kulturnog razvoja – kako je to definisano u UNESCO-ovoj konvenciji protiv diskriminacije u obrazovanju (Doc, 11 C, 144. XII 1960), neophodno je stvoriti uslove za standardizaciju romskog jezika, u smislu i na način koji je predviđen Rezolucijom IV Svetskog kongresa Roma i Sinta.

Romski jezik, koji za Rome ima neprocenjiv nacionalni, kulturni i istorijski značaj, treba da kao kulturno dobro, koje se neprestano ugrožava, uživa zaštitu UNESCO-a u meri i na način kao što je to slučaj sa kulturnim dobrima, istorijskim znamenitostima i prirodnim retkostima raznih naroda i zemalja. Pošto ovaj narod nema svoju državu, međunarodna zajednica, u ovom slučaju UNESCO, treba da preduzima ulogu zaštitnika njegovog najznačajnijeg kulturnog dobra – jezika.

Neophodne su mere potpore za razvoj romskog jezika u Jugozapadnom balkanu, što bi pridonelo komunikaciji, strukturiranju identiteta, praćenju procesa izražavanja misli, nematerijalnom stvaralaštvu i kulturnom nasleđu cele zajednice.

Treba uvek da se osvrćemo na sledeće teme: ispitivanje standarda izloženih u Konvenciji i Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima, sacinjenenoj 5. novembra 1992. godine u Strazburu,

Treba da se raspravlja o implementaciji ovih standarda za zaštitu pripadnika nacionalnih manjina i da se nadzire u skladu sa Okvirnom konvencijom. Vrlo je važno da se oba aspekta obrade, jer zaštita manjinskih prava u praksi nije statičan, nego suštinski dinamičan proces.

DržavekojesuusvojimustavimaizakonimapriznaleRomimastatusnacionalnemanjineidržavekojesuratifikovaleevropskupoveljuoregionalnimimanjinskimjezicimatrebadadajupodsticajistvoreelementarneuslovedaromskipostanetakodje članevropskejezičkefamilije.

Danasromskijezikpostaojenastavnipredmetumnogobrojnimosnovnim školamazemaljajugositočneicentralneEvrope, zatimugimnazijama (Madjarskai ČeškaRepublika, zasad), IstudijskipredmetnauniverzitetimauParizu, Trstu, Nitri, BukureštuiBudimpešti, satendencijomdasestudirainadrugimuniverzitetimauEvropiiSAD.

Države članice treba da preuzimaju obavezu da obezbede da interesi korisnika regionalnih ili manjinskih jezika budu predstavljeni i uzeti u obzir tako što se mogu stvarati odgovarajuća tela koja bi bila u skladu sa zakonom i odgovornostima koje postoje kada se garantuje sloboda i jezički pluralizam.

Da li će i u kojoj meri ovaj poduhvat uspeti, to zavisi prvenstveno od toga koliko se poštuju i štite prava za unapređenje jezičkog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina u Evropi i svetu, koja su inače definisana u mnogim dokumentima, počev od “Opšte deklaracije” o pravima čoveka UN, pa do niza drugih međunarodnih akata o sprečavanju diskriminacije i zaštiti nacionalnih manjina.

Uistinu smatram da će danas politički razum u zemljama u tranziciji pobediti, i da će se podržati naša tendencija oko institucionalizacije romskog jezika u društveno i političkim institucijama država u okruženju. Iskreno se nadam tome.

Sa svoje strane Romski intelektualci čine sve veće napore da položaj romskog maternjeg jezika poboljšaju i svojoj oralnoj kulturnoj baštini obezbede trajno mesto u sveukupnom kulturnom nasleđu balkanskih naroda i narodnosti ili naroda eks Jugoslavije.

Čvrst pravni okvir je važan, ali isto tako je važno da se ove norme sprovode i u praksi. Zaista je krucijalno da zaštita manjina bude efektivna, a ne samo formalna.

 

Prof. Dr Bajram Haliti

 

45400899_668299623563454_1639444348946874368_n 45403632_668304143563002_6759718546067947520_n 45407875_668301720229911_5462017215786123264_n 45416788_668299863563430_3508373026766848000_n 45421978_668304000229683_3794098333178396672_n 45424925_668304563562960_4564105709297336320_n 45434356_668304206896329_3255900306348703744_n 45446724_668300410230042_4795866001470128128_n 45474960_668304306896319_182132524888096768_n 45538272_668299763563440_3472271820894240768_n 45593343_668300076896742_7246636948306001920_n

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*