ROMI – PRVI INDIJSKI IMIGRANTI NA ZAPAD Nidi Trehan

ROMI – PRVI INDIJSKI IMIGRANTI NA ZAPAD Nidi Trehan

Prethodne tri godine sam učestvovala u istraživanju i aktivnostima iz oblasti ljudskih prava, vezano za romsku nacionalnu manjinu u Evropi. Budući da sam Indijka, osetila sam potrebu da se povežem sa širom indijskom zajednicom, kako bih podelila svoja zapažanja i lična iskustva, a u nadi da ću posejati neko zrno povezanosti između ove dve različite zajednice.

 

POSEBNA ETNIČKA MANJINA

 

Širom sveta, pojedinci u većini društava nastavljaju posmatraju Rome kao društvenu grupu izgnanika, čiji se članovi bave džeparenjem, prošenjem, proricanjem sudbine itd. Ne mogu da shvate da su Romi posebna etnička grupa indijskog porekla i da danas jača pokret za ljudska prava Roma, čiji članovi pokušavaju da isprave gorepomenute negativne stereotipe. U okviru svog rada sam imala zadovoljstvo da upoznam romske novinare, preduzetnike, profesore, političare, advokate, lingviste, umetnike, a da ne pominjem građevince, nastavnike, poljoprivrednike, socijalne radnike, kao i one zvanično nezaposlene(situacija sa kojom se većina Roma u Evropi susreće).

 

Dozvolite mi da postavim i da probam da odgovorim na neka osnovna pitanja vezana za Rome:

 

Kada i zašto su napustili Indiju?

 

Kakve su kulturne karakteristike održali kroz vekove u okviru evropskih enklava?

 

Zašto su etiketirani današnjim statusom izgnanika i zašto su im uskraćena osnovna prava u evropskim zemljama?

 

Šta zainteresovani Indijci mogu da urade da im pomognu u njihovoj borbi za jednaka prava?

 

Za početak, ne postoje tačne brojke vezane za romsku populaciju širom sveta, mada se procenjuje na oko 15 miliona. Indijski istraživači su pisali knjige o njihovom pendžabskom poreklu. Romi su napustili severnu i severnoistočnu Indiju oko 1000. godine usled muslimanskih pohoda (postoje i druge teorije, ali ova je najlogičnija).

 

GREŠKOM „EGIPĆANI“

 

Do oko 1200. godine, Romi su počeli da se pojavljuju u evropskim izvorima kao putnici koji proriču sudbinu, kovači i muzičari. Nekim Evropljanima je bilo lakše da njihovo poreklo povežu sa Egiptom nego sa dalekom Indijom i nazivali su ih Egipćanima. Otatle i pogrešan naziv „Gipsy“ i njegov ekvivalent u drugim evropskim jezicima „Cigani“, koji je najrasprostranjeniji današnji naziv za Rome. Ovde se stvari malo komplikuju. Danas u Irskoj i Engleskoj postoje grupe putnika koje se nazivaju „Cigani“ zbog nomadskog načina života, a koje nemaju poreklo u Indiji. Međutim, Romi su sa pravom revoltirani korišćenjem termina „Cigani“, koji ih označava kao društvenu, a ne etničku grupu.

 

BOLNA PROŠLOST

 

Pod većinom komunističkih režima u centralnoj i istočnoj Evropi, Romi su svrstavani u nazadne delove društva, bez istorije, bez kulturnih i etničkih karakteristika, kao grupa koja, kada bi se asimilovala u društvo, mogla da postane „dobri Mađari“, „dobri Čehoslovaci“ ili „dobri Bugari“. Međutim, dobronamerna, a loše zamišljena politika ovakvih režima je bila skoro potpuno neuspešna. Moglo bi se reći da su oni Romi koji su prošli kroz sistem i popeli se na socijalno-ekonomskoj lestvici, bili na dobitku. Međutim, postepeno i gotovo trajno krnjenje njihovog etničko-kulturnog identiteta, predstavljajući se kao „ne Romi“ da bi izbegli diskriminaciju, podsticanje dece da pričaju jezikom koji im nije maternji i distanciranje od svojih siromašnijih rođaka, je bilo ravno kulturnom genocidu.

 

Ali društva su neprestano sprovodila politiku asimilacije, bilo to transparentno ili ne. Iako u nekim slučajevima manjinska zajednica poseduje neophodnu moć da se odupre i snagu da sačuva svoju kulturu od napada, većinom su primorani da pribegnu onom što sociolozi nazivaju „oružjem slabijih“-usporavanje u fabrici, zarada na crno i kršenje zakona koji važe za većinsko društvo, ali ne i za njih. Zbog toga su okterakterisani kao otpadnici i kriminalci koji ne mogu da se uključe u društvo. Donekle, to je upravo ono što se dogodilo većini Roma u današnjoj Evropi.

 

Dva ključna istorijska trenutka koja imaju fundamentalni uticaj na život današnjih Roma su ropstvo u moldavskim i vlaškim zemljama (današnja Rumunia) i holokaust. Tokom skoro pet vekova, Romi su bili robovi vlaških i moldavskih zemljoposednika, gde su bili primorani da rade na imanjima i žive u stajama i logorima. Postoje podaci o prodaji Roma na pijacama. U nekim slučajevima su cele porodice razdvajane – možemo samo zamisliti demoralisanje, slično onom koje su doživeli Afro-Amerikanci pre emancipacije. Tek 1856. je donešen proglas o slobodi Roma u moldavsko-vlaškim zemljama, iako su mnogi ostali vezani za manastire i imanja kao radnici.

 

Holokaust je, u slučaju Jevreja, veoma dobro dokumentovan i o njemu se govori u SAD-u. Spilbergov film „Šindlerova lista“ je obnovila zanimanje za ovu osetljivu temu i njen uticaj. Međutim, stradanje romskog naroda pod nacističkim režimom i njegovim saveznicima, kao što su Višijevska Francuska, Mađarska, Hrvatska (manje poznatih od Nemačke i Austrije), izgleda da nije zavređivalo postavljanje romskog člana u Memorijalnom centru holokausta u SAD 1997. godine. Između 500 i 750 hiljada Roma je izgubilo život u ludilu nacističkih režima i danas je dokazana činjenica da su postojale dve etničke grupe za istrebljenje – Romi i Jevreji.

 

Ova dva događaja su dovela do masovnog kretanja Roma na neevropske kontinente: Australiju, Južnu i Severnu Ameriku. Danas, na primer, u Pertu, u južnoj Australiji, živi oko 50 000 Roma.

 

ZADRŽAVANJE INDIJSKE KULTURE

 

Uprkos 900 godina nasilnih pokušaja evropskih snaga da ispituju i asimiluju Rome, oni su održali upadljive kulturne karakteristike iz svog zavičaja u severnoj Indiji. Prvo i osnovno, prelep romski jezik, koji je jedan od jezika sanskrita, mnogo stariji od hindi i pendžabi jezika, koji se danas govore u Indiji. Reči kao manuš (čovek), dand (zub), aver (drugi, ostali), bala (kosa), kalo (crno), čhuri (nož), pi (piće), sov (spavati), kam (ljubav, želja), dukh (bol) su prepoznatljivi u bilo kom severnoindijskom danas. Budući da pričam osnovni nivo pendžabija, lako sam uspela da razvijem konverzacione veštine na romskom, pogotovo dok sam živela sa romskim porodicama u Češkoj, Slovačkoj i Mađardkoj. Tradicionalne romske zajednice su zadržale običaj ugovorenih brakova, rituale vezane za pranje i čišćenje, pojam da je nešto „jootha“ (ritualno zagađeno) i dosta drugih sistema verovanja. Svi ovi običaji potiču iz Indije. Iz ličnog iskustva sam primetila da su porodica i deca na prvom mestu kod Roma, isto kao ono što sam iskusila kao devojčica odrastajući u Pundžabu 70-ih i 80-ih, gde smo živeli sa širom porodicom u Džalandaru.

 

Sada je važno da naglasim da, iako Romi vode poreklo iz Indije, deo su evropskog društva već pet vekova. Pogotovo u oblasti umetnosti i muzike. Romi su izvršili neverovatan uticaj na evropsku kulturu. Na primer, španski flamenko, zapadnoevropska džez scena i evropska narodna tradicija su pod snažnim uticajem romskih muzičara.

 

Dakle, šta mi Indijci možemo da uradimo da podržimo jednaka prava za Rome? Prvo i osnovno, probajte da se povežete sa Romima tako što ćete da naučite nešto o njihovoj istoriji, kulturi i jeziku. Dobro mesto za početak je Čandigar, u Indijskom institutu za romske studije. Lično sam videla kolekciju u Nehruovoj romskoj kući i muzeju u Čandigaru pre nekoliko godina. Što više posetilaca, to je bolje, i veće su šanse za buduće proširenje. Međunarodna romska zajednica u Mančasi, u Teksasu, na čelu sa doktorom Ianom Henkokom, lingvistom na Teksaškom Univerzitetu u Ostinu i predstavnikom Roma u UNICEF-u. Dr. Henkok je osnivač Teksaškog romskog arhiva, jedne od najvećih kolekcija knjiga, članaka i ostalih izvora o Romima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>