GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU  Institutaza evrospske studije Roma i istraživanja protiv zločina čovečnosti i međunarodnog prava  UVOD

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU Institutaza evrospske studije Roma i istraživanja protiv zločina čovečnosti i međunarodnog prava UVOD

Godišnji izveštaj o radu za 2018. godinu odnosi se na period od januara do decembra 2018. godine i predstavlja pregled realizacije najznačajnijih aktivnosti iz delokruga rada Instituta za evropske studije Roma i istrayivanja protiv Zločina Čovečnosti i međunarodnog prava. Institut je osnovana 2017. godine u cilju sistemskog uključivanja organizacija civilnog društva u stalni dijalog sa vladinim institucijama. Taj dijalog treba da se zasniva na transparentnoj i strukturisanoj komunikaciji i redovnoj razmeni iskustava, informacija i mišljenja. Osnivanje Instituta je u funkciji ostvarivanja nekoliko ciljeva: • uspostavljanje stalnog dijaloga između države i organizacija civilnog društva po pitanjima od opšteg i zajedničkog interesa; • jačanje međusektorske saradnje u oblastima u kojima su organizacije civilnog društva važni akteri u formulisanju i realizaciji javnih politika • jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva kao ključnog činioca u kreiranju pluralnog i demokratskog društva

 

U ovoj prvoj godini koja je za nama naš Institut koji je okupio 25 prof dr i 7 akademika širom sveta, među kojima se nalaze uglavnom i jedan broj Roma, ljude sa autoritetom, kako u romskoj zajednici, tako i u najširim intelektualnim slojevima već ima određene rezultate sa kojima bih hteo da Vas, ovako na kraju ove godine, upoznam.

 

Ali pre toga pojasnio bih poziciju samog Instituta i važnost njegovog postojanja za samu romsku populaciju i njenu budućnost.

Institut za evropske studije Roma i istraživanja protiv zločina čovečnosti i medjunarodnog prava (u daljem tekstu Institut) jeste nestranačka, neprofitna i nedobitna organizacija čiju pretežnu delatnost čine osnovna istraživanja i primenjena istraživanja usmerena ka zadovoljavanju potreba neposrednih korisnika rezultata istraživanja, koja su u funkciji valorizacije rezultata osnovnih istraživanja čija je misija razvijanje demokratskog društva u Srbiji, zasnovanog na evropskim vrednostima kao što su poštovanje ljudskog dostojanstva, sloboda, demokratija, vladavina prava, mir, blagostanje i borba protiv socijalne isključenosti i diskriminacije, tolerancije, multikulturalnosti, unapredjenju ljudskih prava, unapredjenju obrazovnog i kluturnog nivoa Roma i ostalih gradjana, unapredjenju kulture mira i nenasilja, u svim državama, u kojima žive, na Balkanskom poluostrvu i šire.

 

Institut je nestranačka, neprofitna i nedobitna organizacija od posebnog značaja za jednu ili više srodnih naučnih oblasti koja obavlja istraživanja od prioritetnog značaja za naučni, obrazovni, kulturni i ukupni razvoj Republike Srbije.

Institut se zalaže da se stane na put najtežim krivičnim delima: Zločinu protiv čovečnosti, Ratnim zločinima, Zločinu protiv mira, Zločinu genocida, kroz naučni pristup: istorijskom faktografijom, analizom, dokumentovanjem, proučavanjem socio-psiholoških okolnosti kao i profila idejnih tvoraca i izvršioca kao i sankcionisanje, kako u pojedinim pravnim sistemima, tako i dominantan globalni odnos prema ovoj temi u cilju prevencije i predviđanja mogućnosti da se ova dela ponove u budućnosti.

Institutje, uoblastidruštvenihihumanističkihnauka, odznačajazanaukuinjenrazvojidruštvenupraksunesamouSrbijinegoiusvetuinesumnjivojereprezentativnipredstavnikRomskenacionalnezajednice.

Institutistrajavauborbizaljudskaprava, slobodeiljudskodostojanstvo, integracijuRomautokovimasistemaRepublikeSrbije, zalažesezaafirmaciju, promocijuiočuvanjedržaveSrbije, terazvojumira, humanizmaiprogresausvetu

Zahvaljujućidogmatskompristupu, predubeđenjimaipredrasudamavećideocivilizacijeidaljegledanaRomekaonagrađanedrugogreda, bezpravanajednakostsadrugimnarodima, sakolektivnimnivooomobrazovanjanaveomaniskomnivou, nanjihsegledasapodozrenjemiodnjihsesklanjakaodasugubavi. NeretkojetostavidržavnihinstitucijanateritorijamagdejevećakoncentracijaRoma, gdeesuizloženidiskriminaciji, segregacijiiponegdeiotvorenojagresijiodstraneekstremnihdesnihideološkihelemenata.

Zatomnoginisunisvesnibrojnostiikvalitetaromskihintelektualacainaučnihiakademskihradnika, kao štonioni, doskora, nisuimalimogućnosti, aniideja, nakojinačindasvojeintelektualnekapacitetedelomstaveuslužbunacionalnihinteresaRoma.

SadrugestranezbogteitakveraslojenostiromskopitanjejebilolakplenzapolitičareilažnelidereikvaziintelektualcekojisuprekodeklarativnogzalaganjazarešavanjenacionalnihproblemaRomaprikupljalijeftinepoeneigradililičnekarijere. Ličnesujete, netolerancijaisitno-sopstveničkiinteresibilisupreprekaobjedinjavanjupomenutihkapacitetanabazijasnopostavljenogciljaikrozakademskanadograđivanjanabazinaučnodokazivih činjenicaitvrdnji. Istijeslučajisa “romskimpokretom” kojiod 60-tihgodinaprošlogvekapokušavadapokrenesamrtvetačkerešavanjeelementarnihproblemaRomauciljudefinisanjanjihovogstatusausvetskojzajednici.

Ali najveći gubitnici u svemu tome su sami Romi. Preko 70 % njih su na samom dnu društvenih lestvica u zajednicama gde žive, bez izgrađene i definisane nacionalne svesti, jakih lokalnih institucija koje bi ih reprezentovale i preokupirani golim preživljavanjem. I tako iz generacije u generaciju.

A suštinski problemi ostaju:

1. Nerešen status na međunarodnom planu

2. Nepriznavanje od strane matične države Indije

3. Loš socijalni i društveni status

4. Nizak nivo kolektivnog obrazovanja i nacionalne svesti

5. Neprimenjivanje standardizovanog romskog jezika

6. Još uvek nepriznat Genocid kojem su bili izloženi u 2. svetskom ratu.

I još mnogo što šta u zavisnosti od sredine u kojoj žive, jer su Romi svetski narod koji živi na svim kontinentima.

To su sve pitanja za koja, inteletualci okupljeni u našem Institutu žele da daju odgovore bazirane na naučnim osnovama i da trasiraju put kojim Romi treba da krenu u svoju nacionalnu emancipaciju i homogenizaciju, izgradnju svesti i definisanju korena.

Iako postoji samo godinu ipo dana možemo biti ponosni na aktivnosti koje su realizovane u okviru realizacije postavljenih osnovnih ciljeva.

  1. Ostvarena je saradnja na domaćem i međunarodnom planu sa brojnim naučnim i državnim institucijama koje se bave Romima
  2. Pokrenuta su i u toku su istraživanja u oblasti istorije Roma, implementacije standardizovanog jezika u obrazovne sisteme, književno stvaralaštvo i medije, kao i prikupljanje arhivske građe i dokaza u oblasti Genocida kojem su Romi bili izloženi u 2. svetskom ratu
  3. Pojačana komunikacija sa matičnom državom Indijom, sa naučnim institucijama i organizacijama koje direktno istražuju indijsko poreklo Roma. Delegacija Instituta je u dva navrata ove godine boravila u Indiji i ostvarila posredne kontakte sa predstavnicima Vlade. Visoki ciljevi koje je naš Institut postavio pred sebe nas ne plaše i svesni smo velike odgovornosti koju smo preuzeli ali jednostavno to je neko morao jer je položaj Roma i u ovom 21. veku katastrofalan i sam od sebe se neće rešiti. Posle pola vela lutanja i pokušaja da se stvari pokrenu sa mrtve tačke mora se usvojiti, na naučnoj osnovi, nova strategija za budućnost, romski pokret mora da se reformiše i mladi lideri treba da preuzmu implementaciju te strategije kako bi se, jednoga dana, Romi kao authtoni narod poreklom iz Indije izjednačili sa svim drugim narodima na planeti onako kako nas je Bog stvorio.

U tom procesu svako dobronamerno savezništvo je dobro došlo, svako partnerstvo koje će proširiti naučnu bazu na čemu baziramo buduću strategiju.

Takva je i saradnja sa Udruženjem žrtava Drugog svetskog rata, Srpskom Kraljevskom akademijom naučnika i umetnika u kojoj smo dobili razumevanje i podršku za naš rad i ovom prilikom želim da im se na tome javno zahvalim. Srbi i Romi preko 700 godina dele i životni prostor i nacionalnu sudbinu, još od Kosovskog boja pa do pakla Jasenovca i Aušvica. Rađaju se i umiru jedni pored drugih i kada neko dirne u Otadžbinu jedinstveni su u njenoj odbrani.

Na kraju želim da Vam se još jedanput zahvalim što ste odvojili vreme i svojim prisustvom uveličali ovu naše svečanu sednicu na kraju ove 2018. godine.

 

U Beogradu,                                                                               Prof.dr Bajram Haliti, predsednik

31.12.2018

 

logo_cir

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*