TRADICIJA KOD ROMA Običajno pravo kod Roma Pravda

Budući da poštuju svoje posebne zakone, Romi najradije sami izglađuju svje sporove. Ni za šta na svetu ne bi se obratili službenoj policiji ili sudu one zemlje koju nastanjuju. Unutrašnji sistem njihovog pravosuđa zove se Kris. Taj je izraz najpre značio pravo, zatim zbor ili savet staraca kojim je bilo povereno da provodi to pravo. Sporovi koji zahtevaju sastanak Krisa očevidno su veoma različiti. Oni se odnose na sukobe što iskrsavaju između dve grupe ili dva plemena: otmica devojke, svađa koja se završila tućom i ranama (katkad ubistvom), ljubomora ili rivalstvo zbog nekog zemljišta ili zbog trgovine, uvrede i nepoštovanje romskih zakona.

 

Kad je jednom odlučeno da se održi Kris, okupljaju se starci. Žene ne smiju prisustvovati većanju, ako nisu svedoci, ali katkad se traži savet od phuri daj. Dečaci mogu prisustvovati većanju, ali, naravno, nemaju pravo govoriti.

 

Predsednik Krisa (krisnatori) seda na stolicu, naime na preokrenuti kotao koji ima funkciju sudskog prestola. Članovi saveta čuče na zemlji. Svedoci se izmenjuju i svaki ima pravo slobodno govoriti. Kad se radi o nekom delikatnom sporu, Krisnatori pita za mišljenje starce i plemenske starešine. Ali on jedini odlučuje o krivici, a zatim i o kazni. Ako je potrebno da se svedoci zakunu, podiže se žrtvenik pravde, sastavljen od ikona prisutnih plemena. U svom romanu Savina Mateo Maksimov je na dugo i naširoko opisao jednu ceremoniju te vrste. Žrtveniku, koji je on opisao, bile su dodane suknje tamnih boja položene na tlo oko kamena). Ostaci sveća koje su žene sačuvale posle zadnjih pogreba simboliziraju prisutnost mrtvih.

 

 

(NIAR)

 

logo_cir

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>